26. oktobar 2016.


Nedostatak novca i pomoći, ali i pretnje novinarima, među najvećim su izazovima onlajn medija u Srbiji i Hrvatskoj, pokazuju rezultati istraživanja koje su u 60 redakcija (39 iz Srbije i 21 iz Hrvatske) sprovele Slavko Ćuruvija fondacija i Udruga za nezavisnu medijsku kulturu iz Zagreba.

Piše: Marija Vučić

U istraživanju „Razumevanje potreba lokalnih onlajn medija“, u Srbiji je više od polovine njih reklo da je izuzetno nezadovoljno načinom na koji se medijima daje budžetski novac, koji je za čak 36 odsto ispitanih redakcija u zemlji glavni izvor prihoda.

S druge strane, portali u Hrvatskoj u mnogo manjoj meri zavise od javnog novca – svega tri od 21 redakcije obuhvaćene istraživanjem, prihoduju iz budžeta, a ostali su sve više okrenuti oglašivačima, rečeno je na današnjem predstavljanju ovog istraživanja u Beogradu.

„Razlika između ove dve zemlje vidi se iz činjenice da u Srbiji kao problem ističu manjak i finansijsku nemoć lokalnih oglašivača, kao i to što ovi ne razumeju u dovoljnoj meri značaj onlajn sfere, dok u Hrvatskoj kao izvor problema ističu neadekvatno finansiranje od strane lokalne zajednice“, navodi se u istraživanju.

I dok u obe zemlje čak trećina ispitanih navodi da uopšte nema prihode od oglašivača, situacija je nešto bolja u Hrvatskoj, gde su u više od petine ispitanih medija naveli da u potpunosti ili skoro u potpunosti zarađuju na taj način. Takvih je, međutim, u Srbiji svega 5 odsto ispitanika.

Ipak, Toni Gabrić iz Udruge za nezavisnu medijsku kulturu rekao je da se često dešava da naročito uspešniji hrvatski portali „uspevaju da ostanu na površini zahvaljujući tome što spajaju komercijalu i novinarstvo, ne razmišljajući o kritičnosti tog postupka, nego se više bave poslovanjem“.

„U onim blažim varijantama reč je o prikrivenom reklamiranju pojedinih gradskih projekata ili lokalnih fabrika, na način da se napišu vesti koje nisu istaknute kao oglasi. U tvrđim varijantama radi se, čini mi se, o još beskrupuloznijim oblicima prikrivenog oglašavanja. Zbog dosta niskog nivoa novinarske edukovanosti, vlasnici tih portal ne razlikuju novinarski od marketinškog posla“, kaže Gabrić.

Da treba dati šansu projektnom finansiranju, ali samo uz kompetentnije komisije koje odlučuju o raspodeli novca, smatra i Violeta Jovanov Peštanac, koja je pokrenula portal Pančevo MOJkraj nakon što je ostala bez posla u Radio Pančevu.

„Kada bi se mišljenje okoline i komisija promenilo, možda bi svi shvatili zašto je važno da se pruži podrška novim medijima, posebno kada uzmemo u obzir koliko je ljudi ostalo bez posla nakon privatizacije medija“, ističe ona i napominje da i sami novinari moraju da se edukuju o digitalnim medijima, društvenim mrežama, ali i pisanju projekata.

Finansijska situacija je nešto gora za novinare u Srbiji, što pokazuje i podatak da je oko polovina domaćih medija na „pozitivnoj nuli“, 13 odsto je prošle godine poslovalo sa gubicima, a 36 odsto njih je ostvarilo dobit. S druge strane, u Hrvatskoj u dve trećine medija obuhvaćenih istraživanjem kažu da je poslovalo pozitivno tokom 2015. godine.

Ipak, trećina stalno zaposlenih u ovim zemljama platu ne dobija redovno.

Pretnje i pritisci

Uprkos razlikama u poslovanju i načinu finansiranja medija, novinari obe zemlje suočavaju se sa pretnjama i drugim oblicima nasilja, što su rekli u skoro 70 odsto ispitanih portala u Srbiji i oko 60 odsto u Hrvatskoj.

„Najveći broj njih, i u Srbiji i u Hrvatskoj, izjavio je da su pretnje dolazile od predstavnika lokalnih vlasti, dok su novinari u 14 odsto ispitanih medija u Hrvatskoj i 10 odsto njih u Srbiji bili i fizički napadnuti“, navodi se u rezultatima istraživanja.

Prema svedočenju pojedinih urednika, mediji se suočavaju i sa ne tako očiglednim, ali vrlo snažnim pritiscima koji dolaze i od inspekcijskih organa. Naime, prema svedočenju urednika jednog lokalnog portala, nakon što je inspekcija bila kod njih u kontroli, otišli su i kod njihovih oglašivača.

„Inspekcija u tom portalu nije pronašla nikakve nezakonitosti, ali su iskoristili priliku da napišu kazne oglašivačima i na taj način, prema tumačenju urednika, poručili da ne treba da se oglašavaju u tom mediju koji je izuzetno kritički orijentisan“, kaže Tamara Ognjanović iz Slavko Ćuruvija fondacije, koja je radila na istraživanju.

 


MATIĆ: PUBLIKA KAO IZVOR FINANSIRANJA NEZAVISNIH MEDIJA

Dr Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka ističe da je ovo istraživanje veoma značajno zato što se vrlo malo zna o potrebama naročito lokalnih medija u Srbiji koja hvata korak sa svetom u digitalnoj revoluciji, ali istovremeno preživljava krizu novinarstva i demokratije.

Da bi se zaustavila deprofesionalizacija medija, smatra Jovanka Matić, neophodno je naći bolje modele finansiranja od postojećih, a najbolji način je, kaže ona, da publika sama plaća medije, čime bi se obezbedila njihova nezavisnost.

Da bi mediji očuvali svoju misiju, moraju da ostanu neprofitni. Najbolji izvor novca za takve medije bili bi javni fondovi, odnosno publika, i to preko poreza koji bi se uveli provajderima – na priključke za nove tehnologije i slično. I država treba u tome da učestvuje tako što će medije osloboditi nekih poreza. Dakle, ne treba očekivati da vam publika daje dobrovoljne priloge, već da se stimuliše da da novac medijima, tako što će se on odbiti od poreza“, smatra Jovanka Matić.

Takve inicijative, navodi ona, mogu da poteknu samo od medijskih radnika koji jedino udruženim naporima mogu da definišu rešenja i konkretne zahteve kojima će vršiti pritisak na donosioce odluka.


 

Projekat izrade ovog istraživanja podržali su Misija OEBS u Srbiji i američka Nacionalna zadužbina za demokratiju.

Prezentaciju istraživanja „Razumevanje potreba lokalnih online medija“ preuzmite ovde.

 

Foto: Marko Risović / SĆF