Istraživanje SĆF I CEPRIS-a: Retke presude za pretnje i napade na novinare, predugi medijski sporovi

22. februar 2021.


Tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravnosnažnom sudskom presudom, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Istovremeno, medijski sporovi u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda u proseku traju oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Dužina trajanja ovih postupaka onemogućava zaštitu tužilaca ili tuženih.

Izveštaj „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“ obuhvata analizu 305 predmeta u tzv. medijskim sporovima u periodu 2017‒2019. godine, protiv pet medija za koje je Savet za štampu utvrdio da najčešće krše Kodeks novinara Srbije. To su: Kurir, Informer, Blic, Alo i Medijska mreža – izdavač lista Srpski telegraf i portala Republika. Kada je reč o krivičnopravnoj zaštiti novinara od pretnji i napada, u periodu 2017–2020. godine, identifikovano je i analizirano 20 pravnosnažno okončanih postupaka. Prikupljeni su i podaci tužilaštva o prijavljenim pretnjama i napadima na novinare.

Analiza je pokazala da sudovi imaju tendenciju da izriču blage krivične sankcije: od 20 krivičnih presuda, izrečena je samo jedna kazna zatvora koja je trebalo da bude izdržana u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, i to u trajanju od šest meseci. Najstroža izrečena kazna bila je kazna kućnog zatvora u trajanju od godinu dana, ali bez elektronskog nadzora. U osam slučajeva izrečena je uslovna osuda. Od ukupnog broja postupaka, devet je okončano sporazumom o priznanju krivičnog dela, a četiri oslobađajućim presudama ili odlukama kojima se optužni akt odbija ili odbacuje.

Za prethodne četiri godine, sva javna tužilaštva u Srbiji beleže 204 prijavljena slučaja krivičnih dela protiv novinara i medijskih radnika. Od tog broja, 99 slučajeva nije konačno rešeno. U skoro polovini aktivnih slučajeva – ukupno 49, učinioci su N. N. lica. Najveći broj prijavljenih napada na novinare i medijske radnika okončava se pred tužilaštvom, odbačajem krivične prijave – 69 odsto konačno rešenih slučajeva. Pored toga, primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, takođe pred tužilaštvom, rešeno je šest odsto predmeta.

Kada je reč o parničnim postupcima vođenim protiv pet analiziranih medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, u periodu 2017–2019, raspon dosuđenih naknada štete kretao se od 40.000 do 420.000 dinara. U 2017. godini prosek isplaćene štete bio je 75.000 dinara, u 2018. taj iznos bio je 85.000 dinara, a u 2019. godini – 88.000 dinara. Navedeni iznosi nameću potrebu za ozbiljnom analizom da li sud, dosuđivanjem naknade štete u visini koja ne može predstavljati adekvatnu satisfakciju tužiocu, doprinosi sve neprofesionalnijem radu medija. Preporuka je da visina dosuđene naknade štete zavisi i od učestalosti i ponavljanja kršenja prava istih tuženih u odnosu na istog tužioca. Ovaj kriterijum treba uneti u zakon da bi se suzbile kampanje zastrašivanja, diskreditovanja ličnosti i govora mržnje.

Tužbe protiv medija je u ovom periodu podnelo dvadeset dvoje novinara. Od ovog broja, u četiri slučaja je njihov zahtev odbijen pravosnažnom presudom. Najviše tužbi podneto je protiv lista Kurir.

Analiza žalbenih postupaka pokazala je da drugostepeni sud uspešno vrši ujednačenje prakse. Samo 4,76 odsto ukinutih presuda ukazuje na zadovoljavajući rad prvostepenih sudova.

Autori analize su Vida Petrović Škero, Kruna Savović, Nataša Jovanović i Relja Radović.

Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije (PDF)

Apelaciono tužilaštvo odbacilo je oba prigovore istog dana, 5. februara.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

#EU ZA TEBE
SĆF