17. jun 2026.
Rastuća zloupotreba slobode izražavanja i eskalacija nasilja nad novinarima ostaju bez adekvatnog odgovora institucija.
Četvrti izveštaj Slavko Ćuruvija fondacije o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije beleži kontinuirani porast zloupotrebe slobode izražavanja, nepoštovanje obaveze novinarske pažnje i sve učestaliji govor mržnje u provladinim medijima. Istovremeno, razmere nasilja nad novinarima dostigle su zabrinjavajući nivo, naročito tokom proteklih godinu i po dana i u kontekstu protesta.
U delu koji analizira krivičnopravnu zaštitu novinara, izveštaj pokazuje da su pojedine redakcije učestalo meta nasilja, pretnji, zastrašivanja i ometanja u radu, ali da se krivične prijave podnete zbog toga ne razmatraju sa posebnim oprezom. Naprotiv, često se dešava da njihove prijave budu olako i rutinski odbačene.
Krivična dela učinjena na štetu novinara neretko se tretiraju bez uzimanja u obzir slobode izražavanja i povezanosti između učinjenog dela i novinarskog posla. Praksa na ovaj način odstupa i od smernica za tužioce koje su izradili UNESCO i Međunarodno udruženje tužilaca. Te smernice, između ostalog, predviđaju sprovođenje kontekstualne analize povezanosti između navodnog krivičnog dela i medijskih aktivnosti oštećenog, kako prošlih tako i sadašnjih. Uzimanje u obzir medijskog okruženja prilikom donošenja odluke u postupcima koji se tiču krivičnih dela na štetu novinara, može dovesti do poboljšanja medijskog okruženja i stepena bezbednosti novinara – kroz delotvorniji odgovor institucija na slučajeve nasilja i pretnji kojima su izloženi novinari.
Posmatrajući krivičnopravnu zaštitu novinara tokom poslednje dve godine, ne može se zaključiti da su nadležne institucije poslale jasnu poruku da je nasilje nad novinarima neprihvatljivo i da će biti primereno sankcionisano. Izostanak adekvatnog odgovora institucija na nasilje nad novinarima podsticajno deluje na potencijalne napadače i vodi ka daljem urušavanju medijskih sloboda.
Analizirani medijski sporovi vođeni na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima pokazuju da su u porastu senzacionalizam, povrede časti i ugleda, kršenje prezumpcije nevinosti, kao i prava na privatnost.
Analiza pravnosnažno okončanih postupaka pokazuje značajne razlike u uspehu tužilaca u zavisnosti od medija protiv kog su postupci vođeni, tj. mogu se uočiti razlike kod medija za koje Savet za štampu utvrđuje da najčešće krše Kodeks novinara i novinarki i onih koji imaju najmanje odstupanja od Kodeksa. U analiziranim postupcima protiv Informera, Kurira, Alo, Novosti, Srpskog telegrafa i Republike, tužbeni zahtev usvojen je u celosti ili delimično u 93,7% analiziranih pravnosnažno okončanih predmeta. Nasuprot tome, u predmetima protiv medija Danas, Nova i KRIK, zabeležen je značajno niži procenat uspeha tužilaca.
Analizirana je i visina traženih naknada štete, jer previsoki zahtevi mogu ukazivati na SLAPP tužbe. Uočeno je da su visoki odštetni zahtevi (preko milion dinara) češći protiv medija koji retko krše Kodeks i koji kritički izveštavaju o vlasti.
Jedan od uočenih problema jeste uporno ponavljanje istih povreda od strane istih medija na štetu istih tužilaca, najčešće opozicionih političara. Analizirani sudski predmeti jasno ukazuju na to da su pojedini opozicioni političari godinama izloženi kontinuiranim negativnim kampanjama u provladinim medijima. O istoj ličnosti objavljuju se tekstovi identične ili slične sadržine, bez provere istinitosti navoda. Ovaj problem dodatno produbljuju niske dosuđene naknade štete, koje očigledno nisu prilagođene učestalosti i težini povreda, kako bi imale odvraćajući efekat.
Sudska zaštita nije dovoljna, niti dovoljno efikasna, da bi se suzbile povrede prava koja se štite u medijskim sporovima i poboljšao način izveštavanja medija.
Srbija i dalje nema efikasan odgovor na problem SLAPP tužbi, uprkos direktnim upozorenjima Evropske komisije i rastu broja slučajeva koji ozbiljno ugrožavaju rad istraživačkih medija, novinara i organizacija civilnog društva. Iako postoje brojni međunarodni standardi, a edukacije za nosioce pravosudnih funkcija se mestimično sprovode, bez stvarne političke i institucionalne volje, zaštita slobode izražavanja od zloupotrebe sudskih postupaka ostaje ograničena i nedovoljno delotvorna.
Analizu možete preuzeti OVDE.
