Tokom svoje karijere, Slavko Ćuruvija se kao novinar i urednik primarno bavio osetljivim političkim pitanjima. Takođe, na osnovu razgovora sa Vladom Dapčevićem napisao je knjigu „Ibeovac”, a kao autor učestvovao je u realizaciji dokumentarnog filma o političkim zatvorenicima u Jugoslaviji „Da li su zidovi zatvora zidovi pakla“.

Slavko Ćuruvija je za svoj rad dobio mnoga priznanja. Nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom dnevniku „Borba”, osnovao je „Nedeljni telegraf”, a početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji “Dnevni telegraf”. Za kratko vreme ove novine postale su popularne, a tiraž im je premašio 100.000 primeraka.

Nepristrastno, beskompromisno i hrabro izveštavanje „Dnevnog telegrafa” hvaljeno je, a Slavko Ćuruvija priznat je kao hrabar građanin, patriota i čovek koji se radom u medijima bori za demokratizaciju Srbije, koji žestoko kritikuje režim Slobodana Miloševića, podržava studentski protest, iznosi objektivnu sliku o ratu u bivšoj Jugoslaviji, ali i pomaže popravljanju ugleda Srbije u svetu. Slavko Ćuruvija je i osnivač magazina „Evropljanin“ koji važi za najkvalitetniji magazin koji je izlazio u Srbiji.

Specijalnim medijskim dekretom, „Dnevni telegraf“ je, uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine. Nakon toga, „Dnevni telegraf“ je štampan u Crnoj Gori. U martu 1999. godine, Ćuruvija je zbog svog novinarskog angažmana osuđen na petomesečnu zatvorsku kaznu. Advokati su, ipak, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.

Na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, srpskog novinara, urednika i vlasnika medija Slavka Ćuruviju ubila su dvojica maskiranih napadača ispred njegovog doma u Beogradu. Njegovoj sahrani, iako je održana tokom bombardovanja i uz zvuke sirena za vazdušni napad, prisustvovalo je nekoliko hiljada ljudi.

Slavko Ćuruvija je postao sinonim za slobodu govora, profesionalizam, vrhunsko novinarstvo, hrabrost i etiku u novinarstvu. Postao je simbol borbe protiv represije, simbol otpora režimu Slobodana Miloševića, simbol slobodnih i nezavisnih medija i istraživačkog novinarstva.

Gotovo 15 godina posle njegovog ubistva, konačno su uhapšeni osumnjičeni izvršioci, dok su funkcioneri Republike Srbije priznali da je iza ubistva Slavka Ćuruvije stajala država.

Danas, u Beogradu jedna ulica nosi ime Slavka Ćuruvije, a memorijalna ploča nalazi se na mestu gde je ubijen.