25. jul, 2017.


Slavko Ćuruvija fondacija u Požarevcu: Gotovo svi mediji pod kontrolom lokalne vlasti, koja je potpuno prestala da komunicira s javnošću

Gradska uprava u Požarevcu potpuno je, prema oceni lokalnih novinara, autistična i zatvorena za javnost, dok njeni čelnici izjave daju samo izabranim medijima, i to u strogo kontrolisanim uslovima. Istovremeno, gotovo svi mediji su pod kontrolom lokalne vlasti.

To se može videti i po tome što na gradskim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata novac uglavnom dobijaju mediji bliski vlastima, dok se javna preduzeća u njima pretežno oglašavaju.

Naši sagovornici jedino radio i portal Boom 93 izdvajaju po tome što objavljuje istraživačke i kritičke priloge, a neki ističu i da je stranica „Požarevac na Fejsbuku“ važna za njihovo informisanje.

Ovo su samo neki od zaključaka Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF), koja je u Požarevcu tokom februara i marta, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), istraživala kako je Medijska strategija od 2011. do kraja 2016. uticala na kvalitet informisanja, položaj novinara i stanje medija u tom gradu.

„Svi su na tržištu, a marketinški kolač drži vladajuća stranka. Šta će ovom gradu toliko radio-stanica? Realno, dve radio-stanice su nam potrebne“, kaže jedan od naših sagovornika i podseća da u Požarevcu ima čak sedam radija

Požarevac je bio prvi od osam gradova u Srbiji (bili smo posle toga u Subotici, sledeći je Novi Pazar) u kojima smo želeli da se direktno uverimo kako su se novi medijski zakoni, privatizacija i projektno sufinansiranje odrazili na informisanje u javnom interesu na lokalnom nivou.

Cilj nam je da o tim problemima obavestimo javnost i one koji donose odluke na republičkom nivou, kod kojih ćemo se založiti da preporuke iz lokalnih sredina budu uzete u obzir tokom rada na narednoj medijskoj strategiji.

Mnoštvo problema, malo želje za razgovorom

Razgovarali smo sa predstavnicima medija i civilnog društva u Požarevcu, dok lokalne vlasti nisu želele ni da se sa nama čuju. Gradonačelnik, savetnik za medije i predstavnik Grada za odnose s javnošću oglušili su se na brojne pozive na razgovor i učešće u događajima koje je Fondacija organizovala.

Brine i to što se ni predstavnici više od polovine medija u Požarevcu nisu odazvali našem pozivu na razgovor. Njihove kolege, koje su prihvatile razgovor, misle da oni nisu došli zbog straha od mogućih posledica.

S druge strane, očigledno je da u Požarevcu postoji mnoštvo problema sa kojima se suočavaju mediji i novinari. Vlasnici medija i novinari ističu da u ovom gradu ima previše medija (čak 18), koji na tako malom i sve siromašnijem tržištu ne mogu da se održe.

„Svi su na tržištu, a marketinški kolač drži vladajuća stranka. Šta će ovom gradu toliko radio-stanica? Realno, dve radio-stanice su nam potrebne“, kaže jedan od naših sagovornika. (U Požarevcu inače ima čak sedam radija.)

 


PREPORUKE: VIŠE NOVCA ZA MEDIJE, DEFINISANJE JAVNOG INTERESA

Sagovornici Fondacije su na zajedničkom sastanku formulisali zaključke i preporuke za novu medijsku strategiju, koji bi omogućili bolje uslove za rad lokalnih medija u ovom gradu.

Predstavnici medija i civilnog društva smatraju da je neophodno raditi na tome da građani razumeju posledice lošeg stanja u medijima i koliko ono utiče na kvalitet njihove informisanosti i svakodnevnog života. Takođe, misle da bi mediji trebalo da više istražuju, a manje da prenose ono što im vlast servira. Kažu i da Regulatorno telo za elektronske medije treba da pojača kontrolu medija tako što će mediji morati da poštuju uslove pod kojima su dobili frekvencije i da više vode računa o kvalitetu sadržaja.

Oni smatraju da kriterijumi za izbor članova komisija, koji odlučuju o medijskim projektima, treba da budu jasniji, da projekti koje oni odaberu treba da budu evaluirani. Treba definisati minimalan i maksimalan iznos vrednosti projekata od javnog značaja, a budžeti koje lokalne vlasti izdvajaju za medije treba da se povećaju u određenom procentu od ukupnog lokalnog budžeta.

Preporuka iz Požarevca je i da treba jasno definisati šta je to javni interes koji se ostvaruje medijskim projektima sufinansiranim iz budžeta.


 

Kako da napravim pola filma?

Istovremeno, sredstva iz budžeta za sufinansiranje medijskih projekata (ove godine svega tri miliona dinara) neuporedivo su manja od izdvajanja za tzv. javne nabavke, tako da lokalna vlast na taj način pomaže medije koji nekritički pišu o lokalnoj samoupravi. Često se dobijaju manja sredstva od onih koja su potrebna za neki projekat.

„Tražim jedan milion, dobijem pola, i šta da radim? Da napravim pola filma? Pa smo se naučili: sad im odmah lupim dva miliona kad mi treba jedan“, kaže vlasnik jednog medija.

Vlasnici, urednici i novinari sa kojima su predstavnici SĆF razgovarali ističu da mediji i dalje ne znaju da pišu projekte, ali i da na konkursima najčešće prolaze oni koji samo prate rad lokalne uprave i javnih preduzeća, tako da time ne ostvaruju nikakav javni interes.

Novinari rade za veoma male plate, a mediji su prinuđeni da se na razne načine dovijaju, tražeći nove izvore finansiranja kako bi preživeli.

Zanimljiva je razlika u razumevanju kvaliteta informisanosti građana: novinari, urednici i vlasnici medija sa kojima smo razgovarali misle da građani nisu dovoljno dobro informisani, da ne razumeju dovoljno ulogu medija i da svoja interesovanja ograničavaju na servisne informacije.

S druge strane, građani koji su učestvovali u našoj telefonskoj anketi i predstavnici nevladinih organizacija sa kojima smo razgovarali smatraju da su uglavnom dobro informisani.

 


NA SELU KRITIČNIJI NEGO U GRADU

Istraživanje javnog mnjenja u Požarevcu, koje je na uzorku od 200 ispitanika sproveo sociolog Zoran Marković, pokazalo je da se samo 27 odsto izjasnilo da lokalni novinari profesionalno rade, ali i da je gotovo polovina građana zadovoljna informisanjem. Na pitanje da objasne ovu kontradiktornost, ispitanici su, prema Markovićevim rečima, odgovarali da stanje u medijima nije lošije nego ranije i da su, uprkos problemima, generalno zadovoljni.

Oko 11 odsto je potpuno nezadovoljno izveštavanjem požarevačkih medija. Istovremeno, ispitanici uglavnom ne znaju ništa o njihovog privatizaciji.

Najvažnije teme su za njih komunalni problemi, privreda, poljoprivreda, rad lokalne samouprave i kultura, a posle njih dolazi borba protiv korupcije.

I pored toga što su pretežno zadovoljni informiranjem, gotovo polovina građana koje smo aknetirali smatra da mediji nisu dobro informisali o temama koje su njima važne, uglavnom zbog površnosti, neobjektivnosti i uticaja politike.

Marković je primetio da su pristalice SNS-a uglavnom pozitivno ocenili informisanje, dok su glasači opozicije bili kritičniji, kao što su na selima požarevačke opštine imali više primedbi nego u gradu.

U Požarevcu se najviše gledaju nacionalne televizije, lokalni radio je izvor informisanja za 14 odsto ispitanika (najviše se sluša Radio Boom 93), društvene mreže njih 12 odsto, dok se štampani mediji malo čitaju.


 

Prilozi

Istraživanje javnog mnjenja o lokalnim medijima u Požarevcu

Gradski izveštaj: Požarevac – Kvalitet javnog informisanja i stanje medijske scene

 

Foto: Slavko Ćuruvija fondacija