25. decembar 2017.


Dok u leskovačkim medijima i civilnom sektoru smatraju da je kvalitet informisanja u gradu loš, građani misle da su dobro informisani. Svi se, osim u lokalnoj upravi, slažu da postoje politički pritisci na medije, kao i da se za to koristi i projektno sufinansiranje

Pišu: Sanja S. Stevanović, Perica Gunjić

Mediji na lokalnom nivou nisu u stanju da opstanu na tržištu, zbog čega većina njih i zavisi od projektnog sufinansiranja. Iako je taj proces od suštinskog značaja za medije, sprovođenje konkursa ima mnogo nedostataka. U Leskovcu je čak 19 medija dobilo novac putem konkursa, zbog čega se gubi svrha projektnog sufinansiranja. Pri tome se ne razmatra kvalitet projekata. Slabi su kapaciteti kako medija, tako i novinara.

Dok su mediji na ivici preživljavanja, plate novinara su veoma niske i oni zbog toga često prelaze u gradsku upravu ili druge firme. Istovremeno, Grad podržava i projekte iz drugih sredina. Ističu da u nekim slučajevima i ne pokrivaju teritoriju grada.

Novinari i vlasnici medija u Leskovcu primećuju da na konkursu za projektno sufinansiranje mediji novac dobijaju za praćenje rada gradonačelnika i gradske uprave, što se protivi smislu projektnog sufinansiranja – projekti treba da budu u interesu svih građana, a ne samo lokalne samouprave.

Predstavnici Grada ukazuju na to da je taj problem nastao zbog neosposobljenosti lokalnih novinara da izveštavaju o određenim temama. Oni ističu da sve rade na osnovnu zakona i pravilnika o raspodeli sredstava, zbog čega ne mogu da daju novac samo leskovačkim medijima, što je jedna od najčešćih primedbi koje dolaze iz medija i civilnog sektora.

„Članovima komisije koja odlučuje o dodeli sredstava gradonačelnik Goran Cvetanović kaže: ‘Jugoslavu Tomiću ne smete da date ni dinara’. To su mi rekli članovi komisije. Sredstva dobijaju određeni ljudi po nalogu gradonačelnika“ (Jugoslav Tomić, vlasnik Radija 016)

Dok novinari, urednici i vlasnici medija, te predstavnici nevladinih organizacija u Leskovcu smatraju da je kvalitet informisanja u gradu veoma loš, građani u telefonskoj anketi rađenoj za potrebe ovog projekta kažu da su zadovoljni informisanjem, ali i ističu da su mediji i novinari pod političkim i drugim uticajem. Kao najveći nedostatak lokalnih medija, građani su istakli neobjektivno izveštavanje, kao i nedostatak aktuelnih tema i nedovoljan broj novinara (videti boks).

To su neki od zaključaka koje je na javnoj debati, organizovanoj u Leskovcu povodom sprovedenog istraživanja, izneo Marko Vujačić, izvršni direktor Slavko Ćuruvija fondacije.

„Sastav, rad i transparentnost u radu konkursnih komisija koje odlučuju o dodeli sredstava lokalnim medijima potrebno je unaprediti. Da li je, na primer, dobro to da konkursna komisija samo preporučuje, a da Gradsko veće odlučuje kome će dodeliti sredstva? Gradska uprava je stalno isticala da su oni sve radili prema pravilima i zakonskim procedurama, pa su tako objasnili i činjenicu da neki mediji koji nisu iz Leskovca ili se u njemu ne vide dobiju novac na konkursu – pošto je zakon odredio da ne treba da postoji teritorijalna diskriminacija“, rekao je Vujačić.

Ogroman broj medija

„Leskovac ima ogroman broj medija. Nigde nema više televizija i internet portala na tako malom području kao što je naše, ali su sve redakcije sa veoma malim brojem novinara, zbog čega ne možemo baš uvek da ispratimo sve oblasti društvenog života. Zato se i (u istraživanju) javlja rezultat da ljudi veruju informacijama, ali da informacija nema dovoljno“, rekla je učesnica debate Nataša Đorđević, glavna i odgovorna urednica Televizije Leskovac.

Ona je naglasila da Televizija Leskovac, jedini privatizovani medij u Leskovcu koji još uvek postoji, nastavlja da radi bez ikakvog pritiska od strane vlasnika medija.

Predstavnici Grada ukazuju na to da je taj problem nastao zbog neosposobljenosti lokalnih novinara da izveštavaju o određenim temama. Oni ističu da sve rade na osnovnu zakona i pravilnika o raspodeli sredstava

Jovan Jović, šef Odseka za kulturu, sport i informisanje Grada Leskovca, istakao je da je lokalna samouprava svesna da 20 miliona dinara, koliko lokalna samouprava izdvaja za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, predstavlja mali iznos.

„Mi medije ne finansiramo u potpunosti, stoga je ovo samo podrška medijima da realizuju najbolje projekte koji su u javnom interesu i za grad i za lokalnu zajednicu. Gradska uprava, koja je nadležna za praćenje konkursa, kontroliše sprovedene aktivnosti. Ovo je prva godina da smo uveli podnošenje kvartalnih izveštaja (ranije su postojali samo godišnji, prim. nov.), upravo da bismo videli kako se sredstva građana troše. Tek kada utvrdimo da je to u redu, onda dozvoljavamo sledeću tranšu sredstava“, objašnjava Jović.

scf_leskovac_2017 (5)

Jović kaže da nije tačna tvrdnja pojedinih učesnika istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije da su sufinansirani i mediji koji ne pokrivaju grad Leskovac. On tvrdi da su podržane i pojedine televizije koje nisu na teritoriji Leskovca, ali da se njihove aktivnosti odnose na informisanje građana ovog grada.

„Mi smo od 39 podnetih prijava po konkursu, podržali 19. Nismo išli po principu da damo svima i da svi budu zadovoljni. Ovo je upravo podatak koji govori da to nije tačno.“

Na pitanje novinara Bratislava Lekića u kojoj meri su poštovani projekti i gde je tu kvalitet, Jović objašnjava da ukoliko medij nije ispoštovao realizaciju projekta, onda on u narednom periodu neće biti podržan i da „čak postoji i zakonski period od dve godine“. O kvalitetu sufinansiranih projekata, odnosno medijskih sadržaja Jović nije govorio.

Tomić: Sredstva po nalogu gradonačelnika

Jugoslav Tomić, vlasnik Radija 016, naglasio je da je Upravni sud po osnovu njegove tužbe poništio rešenja Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj o dodeli sredstava medijima za 2015. i 2016. godinu, zbog niza propusta.

„Upravni sud je jedino u Leskovcu za dve godine poništio dva rešenja o dodeli sredstava. Mi nećemo ovde stati i vrlo brzo ćemo poništiti i konkurs za 2017. godinu, ali, nažalost, Upravni sud nije u mogućnosti da osim te presude bilo šta dalje uradi, pa lokalna samouprava to koristi. Članovima komisije koja odlučuje o dodeli sredstava gradonačelnik Goran Cvetanović kaže: ‘Jugoslavu Tomiću ne smete da date ni dinara’. To su mi rekli članovi komisije. Sredstva dobijaju određeni ljudi po nalogu gradonačelnika“, rekao je Tomić, ističući da Radio 016 već dve godine nije dobio sredstva od opštine.

scf_leskovac_2017 (3)

Odgovarajući na to, Jović je demantovao te tvrdnje i objasnio samo da Upravni sud nije poništio rešenja, već da su ona vraćena kako bi Odeljenje za društvene delatnosti i lokalni razvoj izvršilo dopunu.

„Postupak je time okončan, a što se tiče pritiska na rad komisije, ja na to ne mogu da dam odgovor. Znam da iz Odeljenja za društvene delatnosti nema pritiska kako na komisiju, tako ni na novinare“, konstatovao je Jović.

Glavna i odgovorna urednica Regionalne informativne agencije JUGpress Ljiljana Stojanović istakla je problem koji se sve češće nameće novinarima, a to je plaćanje ili neplaćanje od strane lokalne samouprave radi praćenja određenih aktivnosti.

„Mediji koji funkcionišu po čisto ekonomskim principima ne shvataju da to što nisu dobili novac za praćenje sednice Skupštine, ne znači da oni ne treba da ih prate. Postoji nešto što je prosto obaveza za praćenje, jer je to u javnom interesu i zato što mediji postoje zbog toga. Ako prenose samo ono za šta dobijaju novac, onda treba da izveštavaju samo o svojim projektima. I nosioci lokalnih vlasti ne shvataju da novac nije dat samo da bi se pratio gradonačelnik, već zbog projektnih aktivnosti“, ističe ona.

Strah medija da ne budu odbijeni na konkursu

Bratislav Stamenković iz organizacije CRTA naglasio je da su sve udarne vesti u vezi sa aktivnostima gradonačelnika Gorana Cvetanovića i da je pritom zanemarena vest da su zaposleni iz lokalne samouprave svoje radno vreme proveli na mitingu koji je organizovala vlast.

„To je informacija koja me interesuje, jer mi plaćamo te ljude koji rade u lokalnim samoupravama“, naglasio je Stamenković.

Dodao je i da su mediji u obavezi da dopuste i da opozicija iskaže svoje stavove.

„Sastav, rad i transparentnost u radu konkursnih komisija koje odlučuju o dodeli sredstava lokalnim medijima potrebno je unaprediti. Da li je, na primer, dobro to da konkursna komisija samo preporučuje, a da Gradsko veće odlučuje kome će dodeliti sredstva?“ (Marko Vujačić, direktor SĆF)

„Mediji iz straha da iduće godine ne budu odbijeni na medijskom konkursu idu samo na događaje koje organizuje gradonačelnik, bez obzira na to da li su ti događaji značajni za građane, a s druge strane opozicija ne može da dođe do medija. Vrlo je ozbiljna stvar način kontrole medija i način kontrole puštanja vesti“, istakao je Stamenković.

Učesnik debate Ivan Grujić iz Edukacionog centra Leskovac predložio je da obaveza svih koji su dobili sredstva od Grada bude da svoje medijske sadržaje objave ne samo na svom portalu već i na jednom mestu na internet stranici kako bi svima bili dostupni.

„Na osnovu podataka koji su meni dostupni, nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije radila evaluaciju medijskog sadržaja, ali vrlo je važno pitanje kvaliteta medijskog sadržaja, da li je on u skladu sa javnim interesom. Mislim da lokalne samouprave nemaju kapacitet da se time bave. To je posebno ozbiljno i stručno pitanje koje zahteva angažovanje ljudi koji rade taj posao, kao i novac. Potrebno je to rešiti sistemski, na nivou države.“

scf_leskovac_2017 (4)

Debati su prisustvovali i pojedini predstavnici leskovačkih političkih partija.

Olivera Jović (Dosta je bilo) naglasila je da želi medije u kojima će biti političkih emisija, kao i neprekidnih debata i sučeljavanja mišljenja:

„Nema debata, ni političkih emisija, kao da živimo u vreme Tita. Informacija ne sme da bude svedena na projekat. Skoro 90 odsto stanovništva i ne zna šta se dešava u lokalnoj samoupravi.“

Nebojša Cakić iz SDS-a kaže da vladajuća garnitura pokušava da kontroliše medije putem projektnog finansiranja i podseća da većina lokalnih medija nije izveštavala o poslednjoj sednici Skupštine grada, 8. decembra.

Nenad Zdravković, takođe iz SDS-a, napomenuo je da je Državna revizorska institucija u svom izveštaju za 2015. godinu navela primedbe vezane za dodelu sredstava lokalnim medijima, na šta je Jovan Jović iz gradske uprave rekao da ne raspolaže takvim informacijama.

Javna debata u Leskovcu deo je projekta „Podsticanje vladavine prava i uspostavljanja standarda EU u oblasti slobode medija u Srbiji“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija uz podršku USAID-a.

 

 


NAJPOPULARNIJI TV LESKOVAC, JUGMEDIA I NOVA NAŠA REČ

U telefonskoj anketi kojom je obuhvaćeno 200 stanovnika teritorije koju pokriva Leskovac, građani su naveli da za informisanje o lokalnim temama gotovo podjednako koriste nacionalne i lokalne medije.

Među televizijama je ubedljivo najgledanija Televizija Leskovac, koju redovno ili povremeno prati više od 90 odsto stanovnika, dok je najslušaniji Radio 016. U odgovorima o radio-stanicama koje slušaju, građani su često navodili Radio Leskovac, koji je ugašen, ali koji je dugo bio najpopularniji radio na ovom području.

Najposećeniji portal je Jugmedia, a najčitanije štampane novine Nova Naša reč.

Anketirani građani su naveli da su zadovoljni informisanjem u Leskovcu i da je ono isto ili bolje nego pre dve godine, ali, istovremeno, većina misli da su novinari pod političkim i drugim uticajem.

Istraživanje javnog mnjenja o lokalnim medijima u Leskovcu (PDF)


Foto: Slavko Ćuruvija fondacija