9. maj 2018.


Javna debata o temi „Kakve medije želiš?“ u Boru“, u organizaciji Slavko Ćuruvija fondacije, protekla je uz povremena žestoka sučeljavanja mišljenja o položaju medija i novinara. Burnoj raspravi posebno je doprinela i publika svojim zapažanjima, ali diskusija je, i pored sporadične oštre razmene reči, ostala u duhu demokratske rasprave.

Debata, održana u Narodnoj biblioteci, bila je dobrim delom posvećena različitim načinima finansiranja najvećeg medija u opštini – Televizije Bor. Ova televizija, zahvaljujući opštinskim javnim nabavkama, uzima ubedljivo najveći deo novca za medije u ovom gradu, ali je i ta suma nekoliko puta manja nego što je bila pre nekoliko godina, dok je redakcija desetkovana brojnim otpuštanjima. Portali i štampa jedva preživljavaju, dok novinari u njima uglavnom rade iz altruizma i volonterski.

Zaključeno je da ako desetak medija u Boru nastavi da u ovoj meri zavisi od budžetskih para, koje se dobijaju kroz javne nabavke i projektnim sufinansiranjem – kvalitetno, slobodno novinarstvo ne može na duži rok da opstane.

– Bor se od ostalih gradova koje je Fondacija istraživala razlikuje po većoj otvorenosti lokalne samouprave prema medijima, po manjim političkim pritiscima nego u drugim gradovima i po većoj zastupljenosti digitalnih medija u informisanju građana – rekla je novinarka Danica Vučenić otvarajući debatu u kojoj su učestvovali i Aleksandar Milikić, predsednik Opštine Bor, Saša Trifunović, urednik portala istmedia.rs, Goran Mladenović iz Udruženja građana Pištaljka, i Ilir Gaši, programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije.

Svaka medijska scena nesrećna na svoj način

Danica Vučenić je rekla da je u normalnim okolnostima vest da se predsednik opštine negde nije uključio u javnu debatu, ali kod nas je vest kada se on u nju uključi, te je pitala gospodina Milikića zašto se na to odlučio.

– To je moja obaveza, moram da budem ovde i da odgovorim na sva pitanja u vezi sa medijima, jer kada sa novinarima ne bih komunicirao, zatvorio bih Opštinu za građane – rekao je Milikić.

On je mogao da na debati čuje kako u Boru radi 10 medija, koji jedva preživljavaju. Suština je u tome da su novinari u ovom gradu, kao i u celoj Srbiji, loše plaćeni, što je jednim delom uzrok nekvalitetnog sistema informisanja, ali su suočeni i sa mnogim drugim problemima.

Bor je protekle godine kasno raspisao konkurs za projektno sufinansiranje, pa je i tada podeljeno svega 800.000 dinara od milion i po koliko je za tu svrhu odvojeno. Ove godine je budžetom predviđeno samo 500.000 dinara, ali konkurs nije raspisan i čeka se rebalans budžeta kojim će, kako je sinoć najavio Milikić, biti izdvojeno pet miliona dinara. On je obećao da će 2019. godine konkurs biti raspisan u januaru i da će budžetom biti raspoređeno znatno više novca.

Iskustvo ovog istraživanja, koje je preneo Ilir Gaši, prilično je depresivno. On je upotrebio parafrazu čuvene prve rečenice iz romana Ana Karenjina da opiše stanje u medijima u Srbiji: „Svaka lokalna medijska scena je nesrećna na svoj način.“

Dodao je da ima utisak da mediji u Srbiji odumiru, rekavši da se ne vidi nikakva perspektiva, niti da se sada može videti na koji način bi lokalni mediji mogli da opstanu, što za posledicu ima to da građani Srbije više ne mogu da na kvalitetan način dobiju ni najbazičnije informacije važne za njihov život, „da ne govorimo o kompleksnijim sadržajima kakve su istraživačke priče“.

– Mediji su pretežno sputani od strane trenutne vlasti u Srbiji i oni se toj stvarnosti prilagođavaju, tako što je pozitivno obeležavaju – dodao je Goran Mladenović, dok je Saša Trifunović istakao da slobodnih medija nema bez nezavisnog finansiranja, što za kritičke medije, kao što je njegov portal, znači da se uglavnom radi volonterski i iz altruističkih pobuda.

– Nikada nije bilo gore – dodao je još jedan depresivan zaključak Trifunović i podsetio da oglašivača nema, mada je Bor još i u nešto boljoj situaciji nego neki drugi gradovi, te da nijedan medij sam ne može da preživi, već i on i njegove kolege rade i nekoliko drugih poslova da bi opstali.

– Od medija očekujem da me informišu o bitnim temama, ali to se ne dešava – podvukao je Milenković. – Zato više i ne pratim lokalne medije, jer od njih ne dobijam relevantne informacije.

– Na tim sednicama opozicija ima pravo da kaže šta misli o radu aktuelne vlasti, bez ikakve cenzure – napomenuo je on. – Ja, kao najodgovorniji čovek u lokalnoj samoupravi, ne mislim da je to dovoljno, ali sam otvoren za nove sugestije. Ali ono na šta bih ja ukazao jeste da nema dovoljno istraživačkog novinarstva, na čemu bi sami mediji mogli više da porade.

– Da li se vi osećate odgovornim za ovakvu situaciju u medijima? – pitala je Danica Vučenić predsednika Milikića.

– Ne osećam se ni na koji način odgovornim, naprotiv, mislim da sam uspeo da doprinesem slobodi medija u Boru. Najpre sam otvorio Opštinu medijima: svaki novinar u svakom trenutku može telefonom od mene da dobije odgovore – rekao je Milikić dodavši i da vidi da su finansijski problemi medija uzrok sve lošijeg kvaliteta informisanja i da će Opština značajno uvećati iznos novca koji izdvaja za medije.

– Da li onda onaj ko finansira očekuje od medija da izveštavaju u njegovom interesu ? – pitala je Danica Vučenić.

– Ne – odgovorio je Milikić. – Komisija koja odlučuje o raspodeli novca u Boru je nezavisna, sastavljena od predstavnika najvećih novinarskih udruženja, i niko na nju ne utiče.

Za njega je ključno pitanje, ne samo za Bor, već i za republiku, na koji način obezbediti stabilno finansiranje medija. To može da obezbedi razvijena mala privreda, ali nje danas u Boru nema.

Trifunović je podsetio na pritiske Poreske uprave prema Južnim vestima u Nišu, gde su čak pretili i oglašivačima u ovom najvećem nezavisnom mediju na jugu zemlje, ali je istakao i da on ne zna da toga ima u Boru.

TV Bor ne izveštava o radu Biblioteke

Pitanje da li je TV Bor najuticajniji medij i da li je propagandni servis partije na vlasti izazvalo je veoma živu diskusiju.

Saša Trifunović je konstatovao da TV Bor treba da dobije najviše para iz budžeta, ali da je neophodno menjati programski sadržaj i uređivačku politiku, dok je Irena Živković tražila objašnjenje zašto jedina televizija u gradu već dve godine ne izveštava o događajima u Narodnoj biblioteci i nekim važnim kulturnim manifestacijama, a dobija novac od poreskih obveznika.

Čulo se da je na nedavnim lokalnim izborima opozicija bila apsolutno zapostavljena. Dragan Marković, odbornik u SO Bor, podsetio je da je za opozicioni blok glasalo 9.000 građana, ali se u televizijskom programu oni ne vide i ne čuju. Na drugoj strani, iz budžeta se finansira televizija koja je zaista privilegovana.

Bojan Obradović, vršilac dužnosti glavnog urednika TV Bor, naglasio je da je budžet ove medijske kuće, koja je, po njegovoj oceni, najuticajniji medij u gradu, pet puta manji nego dok je ova firma bila javno preduzeće.

– Nakon privatizacije bili smo prinuđeni da otpustimo deo radnika i da smanjimo troškove poslovanja, kako bismo se prilagodili novonastalim uslovima i pokušali da preživimo na tržištu – rekao je Obradović. – Poslujemo u veoma teškim uslovima, jer ne postoji medijsko tržište, zbog čega smo prinuđeni da se dovijamo na raznorazne načine kako bismo nekako preživeli.

Ljubiša Marinković, osnivač dva štampana nedeljnika, od kojih je jedan, zbog nemogućnosti da opstane na tržištu ugašen, rekao je da je „izvor korupcije opštinska uprava“ i da se o tome uporno ćuti i da niko ništa ne preduzima. – Ako na kraju javne nabavke piše da je informisanje o radu lokalnih funkcionera „po nalogu predsednika Opštine“, onda tu prestaje Zakon o informisanju – tvrdi on.

– Zakon nalaže da je predsednik najodgovorniji za svaki dinar u budžetu i zato je to tako napisano. Nema drugih konotacija – odgovorio je na to Milikić.

PR tekstovi o Rudarsko-topioničarskom basenu

U debati je zamereno novinarima što ne izveštavaju o „stvarnim problemima u RTB Bor“, jer se, naglašeno je, uglavnom koriste PR tekstovi i slični propagandni sadržaji.

Goran Milenković je kao jedan od ključnih novinarskim problema naveo i da bi novinari morali biti obrazovaniji, ali i daleko moralniji, ako već težimo tome da budemo deo modernog društva, dok je Gaši naveo da nije optimista što se tiče lokalnih medija. On je objasnio i domete istraživanja SĆF:

– Fondacija može da se upozna sa problemima rada novinara na lokalu, nakon toga možemo vršiti pritisak na one koji odlučuju o promeni medijske strategije, ali ne možemo da garantujemo da će do neke promene doći.

Danica Vučenić, voditeljka debate, na kraju je zaključila da je ova tribina bila preko potrebna, da je uspela i da je mnogima u Srbiji primer otvorenosti i slobode mišljenja. Istakla je da su mediji u Boru u istom položaju kao i u ostalim gradovima u Srbiji, s tim što „ovde očigledno ima više demokratičnosti i razumevanja vlasti“.

Ovaj projekat Slavko Ćuruvija fondacija realizuje uz pomoć USAID-a i do sada je sproveden u osam gradova u Srbiji. Pored Bora, istraživanje je sprovedeno i u Požarevcu, Subotici, Novom Pazaru, Leskovcu, Pančevu, Užicu, Kragujevcu. Cilj Fondacije je da u neposrednom razgovoru sa medijskim radnicima i građanima vidi šta oni misle o tome kakvi su nam mediji potrebni i kakva su očekivanja građana od njih. Istraživanje je obuhvatilo i uticaj medijskih reformi na lokalne novinare i medije, probleme sa projektnim sufinansiranjem i pritiscima od strane političara i biznismena, zatim uslove u kojima novinari rade, te probleme sa oglašavanjem i drugim oblicima finansiranja medijskih sadržaja, kao i to kako građani vide medije i kakav je danas kvalitet informisanja u ovim gradovima.