26. oktobar 2020.


Cilj analize Slavko Ćuruvija fondacije bio je da ustanovi pravilnosti u (ne)postupanju Regulatora, kao i da, kroz analizu dostupnih preduzetih mera i prekršajnih prijava koje je Regulator podnosio protiv pružalaca medijskih usluga, ukaže na broj, prirodu i efekte preduzetih mera, odnosno pokrenutih sudskih postupaka.

Prema svim relevantnim istraživanjima, elektronski mediji, a pre svega televizije sa nacionalnom pokrivenošću, za većinu građana Srbije predstavljaju osnovni izvor informisanja o političkim i društvenim pitanjima. Odsustvo pluralizma medijskog sadržaja, diskriminacija, govor mržnje i grubo kršenje Zakona o elektronskim medijima i podzakonskih akata obeležili su programe televizija sa nacionalnom pokrivenošću od samog usvajanja seta medijskih zakona 2014. godine do danas.

U ovom kontekstu, u fokusu javnosti nalazi se Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kao nezavisno telo koje treba da obezbedi doslednu primenu zakona i da štiti interese građana u oblasti javnog informisanja. Rad Regulatora od samog osnivanja opterećen je brojnim problemima i kontroverzama.

U okviru napora da doprinese unapređenju kvaliteta informisanja u javnom interesu, kao jednom od suštinskih preduslova za demokratske procese u društvu, Slavko Ćuruvija fondacija je analizirala efekte rada REM-a u periodu od 2017. do septembra 2020. godine.

Namera Fondacije bila je da ustanovi pravilnosti u (ne)postupanju Regulatora, kao i da, kroz analizu dostupnih preduzetih mera i prekršajnih prijava koje je Regulator podnosio protiv pružalaca medijskih usluga (PMU), ukaže na broj, prirodu i efekte preduzetih mera, odnosno pokrenutih sudskih postupaka.

Za praćenje i analizu izabrane su nadležnosti rada Regulatora propisane članom 22 Zakona o elektronskim medijima, koje se naročito odnose na:

  • kontrolu rada pružalaca medijskih usluga (PMU) i staranje o doslednoj primeni odredaba ZEM-a;
  • izricanje mera pružaocima medijskih usluga u skladu sa ZEM-om;
  • odlučivanje o prijavama u vezi sa programskim delovanjem pružalaca medijskih usluga;
  • pravila koja se odnose na programske sadržaje a u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranom govora mržnje i dr.;
  • istraživanje potreba korisnika medijskih usluga i zaštitu njihovih interesa.

U posebnom delu obrađeno je postupanje Regulatora u izbornim procesima od 2016. do izbora održanih u junu 2020. godine.

Prema raspoloživim podacima, od svog osnivanja 2014. godine do danas, REM je izrekao svega 67 mera različitim pružaocima medijskih usluga. Istovremeno, građani i organizacije su, samo u poslednje tri godine, REM-u uputili ukupno 1.030 prijava protiv različitih sadržaja emitovanih u elektronskim medijima.

Sve do septembra 2020. Regulator nije podneo nijednu krivičnu prijavu protiv pružalaca medijskih usluga zbog diskriminatornog govora, zaštite maloletnika i govora mržnje u elektronskim medijima, iako to spada u delokrug njegovih nadležnosti i uz evidentno svakodnevno emitovanje takvih sadržaja u različitim programima.

Regulator je do sada izrekao samo jednu meru upozorenja zbog nepoštovanja programskog elaborata, koji predstavlja osnov za dodelu dozvola za emitovanje, i to Radiju NS plus iz Novog Sada, iako sam u svojim izveštajima iz godine u godinu konstatuje dramatično odstupanje od elaborata kod sva četiri pružaoca medijskih usluga sa nacionalnom frekvencijom.

Prema zaključcima Službe za nadzor Regulatora, televizije Pink i Happy nisu emitovale čak četiri od pet zakonom predviđenih obaveznih programskih žanrova u svojim programima. Pored toga, TV Happy je i šampion u izrečenim merama u poslednjih šest godina – 20 od ukupno 67 izrečenih, pa se postavlja opravdano pitanje zbog čega ta televizija i dalje ima dozvolu za emitovanje.

Za razliku od Televizije Pink, koja je u poslednje tri godine platila više miliona dinara na ime sudskih presuda za kršenje Zakona o oglašavanju, TV Happy je uspela da izbegne odgovornost i za kršenje tog zakona. Sudski postupci protiv te televizije, koji se odnose na Zakon o oglašavanju, po pravilu zastarevaju zbog nepojavljivanja odgovornih lica na ročištima, nakon čega advokati uredno naplaćuju sudske troškove na teret budžeta Republike Srbije.

Treba napomenuti i da je posle izbora novih članova Saveta REM-a početkom 2020. godine, a naročito nakon juna, primetan napredak u transparentnosti rada tog tela i pokušajima da se uredi rad pružalaca medijskih usluga.

Kaznena politika je upadljivo stroža: dok je od 2014. do juna 2020. Regulator izrekao samo jednu meru privremene obustave programa, od juna do septembra 2020. izrečene su čak tri takve mere. U tom periodu Regulator je najavio i sudske postupke protiv pojedinih PMU, kao i usvajanje pravilnika koji treba da reguliše emitovanje rijaliti programa.

Kada je reč o postupanju u predizbornim procesima, Regulator je tokom 2017. i 2018. godine faktički prepustio monitoring gledaocima, koje je pozvao da prijavljuju uočene nepravilnosti, da bi potom utvrdio da ni u jednom od 68 prijavljenih slučajeva nije došlo do povrede javnog interesa koja bi dovela do pokretanja postupaka izricanja mera.

Kompletnu analizu preuzmite OVDE.