7. jul 2020.


Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić ponovio je da od Apelacionog suda traži da poništi presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali je istovremeno tražio da se proces okonča pred Apelacijom i da se ne vraća prvostepenom veću na ponovno odlučivanje

Piše: Tamara Spaić

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić zatražio je na današnjoj javnoj sednici od Apelacionog suda da poništi prvostepenu presudu za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije jer je „uvođenjem N. N. lica kao neposrednog izvršioca učinjena bitna povreda krivičnog postupka“, a presuda „ne proizlazi iz izvedenih dokaza“.

Istovremeno je promenio svoj raniji zahtev da se suđenje vrati prvostepenom sudu na odlučivanje i zatražio da Apelacioni sud otvori pretres u ovom procesu i donese pravosnažnu presudu.

Za Kuraka i Romića u obrazloženju presude ne postoji „radnja izvršenja“ (šta su oni uradili), a zamenik tužioca je uveren da su izvedeni dokazi čvrsti i da se iz njih vidi da su upravo oni, a ne N. N. lice, izvršioci

Predsedavajući petočlanog sudskog veća Apelacije, sudija Milimir Lukić uvažio je ovaj zahtev uprkos protivljenju advokata odbrane Zore Dobričanin Nikodijević. Sudija Lukić je rekao da se „retko dešava da tužilac izmeni pismeni predlog, ali je to moguće po zakonu“.

Tužilac delimično izmenio svoj zahtev

Tokom današnjeg, prvog dana javne sednice, Apelacioni sud se upoznao sa obrazloženjem presude sudskog veća Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, kojom su visoki funkcioneri i saradnik nekadašnjeg Resora državne bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije, posle čega je zamenik tužioca Mandić dobio priliku da iznese argumente za svoju žalbu.

Njegova odluka da se žali na presudu žestoko je kritikovana u javnosti prethodnih dana, jer se strahuje da bi ponovno suđenje ne samo odložilo već i onemogućilo da ubice Slavka Ćuruvije budu konačno kažnjene, a pravda zadovoljena.

RADONJIĆ I ROMIĆ - NEOSUĐIVANA LICA
Milan Radonjić i Ratko Romić, visoki funkcioneri Resora državne bezbednosti i njenih kriminalnih struktura za koje je do sada utvrđeno da su učestvovale u organizovanju i izvršenju političkih likvidacija Ivana Stambolića, atentata na Ibarskoj magistrali i u Budvi na Vuka Draškovića, na sudu se tretiraju kao neosuđivana lica, jer presuda za ubistvo Ćuruvije nije pravosnažna.

Na sud su došli zajedno i ostavljali su utisak slobodnih ljudi, a ne zatvorenika. Pred sudnicom su, posebno Romić, neobavezno i ležerno ćaskali, čekajući da počne javna sednica, zajedno sa novinarima i prijateljima Slavka Ćuruvije. Romić je na licu imao nesvakidašnju masku koja je delovala kao skrojena od fantomke. Svi ostali su u sudnici imali uobičajene hirurške i platnene maske, obavezne zbog epidemije novog koronavirusa.

Delimičnom promenom svog prvobitnog zahteva da se suđenje vrati prvostepenom sudu, zamenik tužioca Mandić izašao je u susret delu ovih kritika i željama da se što pre dođe do pravosnažne odluke u sudskom procesu koji je trajao četiri godine, koji je bio izuzetno mučan, opstruiran i do samog kraja neizvestan. Njegova procena je da bi suđenje na Apelaciji trajalo kraće od dve godine.

Tužilac Mandić je na sudu rekao da traži poništavanje presude „ne samo iz položaja tužioca“ već i iz „procesno pravnih razloga, jer bismo u suprotnom došli u situaciju da ne bismo mogli da ponovo dokazujemo činjenice“ vezano za Ratka Romića i Miroslava Kuraka koji su prvostepeno osuđeni na po 20 godina zatvora zbog učešća u ubistvu.

Delimičnom promenom svog prvobitnog zahteva da se suđenje vrati prvostepenom sudu, zamenik tužioca Mandić izašao je u susret delu kritika javnosti i željama da se što pre dođe do pravosnažne odluke

Tužilac, za razliku od toga kako je prvostepeno veće obrazložilo presudu, tvrdi da je Kurak pucao u Ćuruviju, a da je Romić drškom pištolja udario Branku Prpu, koja je s Ćuruvijom bila u trenutku ubistva.

„Upućivanje na N. N. lice kao izvršioca ne proizlazi ni iz jednog dokaza. Kome su Kurak i Romić omogućili likvidaciju? Nije navedeno šta su njih dvojica radili i na koji način su učestvovali u izvršenju N. N. lica“, rekao je Mandić i istakao da se „ovakav činjenični zaključak suda ne može prihvatiti“. Zamenik tužioca je istakao da je presudom, iako su formalno pravno Miroslav Kurak i Ratko Romić proglašeni krivim, oni suštinski oslobođeni lične odgovornosti.

Za Kuraka i Romića u obrazloženju presude ne postoji „radnja izvršenja“ (šta su oni uradili), a zamenik tužioca je uveren da su izvedeni dokazi čvrsti i da se iz njih vidi da su upravo oni, a ne N. N. lice, izvršioci.

On je danas na sudu istakao da, prema članu 453 Krivičnog zakonika, Kurak i Romić ne bi mogli da budu više nikad osuđeni kao izvršioci jer za činjenice koje se jednom utvrde ne može da se traži novo izvođenje dokaza, a upravo ovaj član zabranjuje preinačenje presude na gore. Otuda, kaže, njegov zahtev da se prvostepena presuda ukine.

„Ćuruvija je lišen života zbog javnog i medijskog delovanja. Postojala je organizovana kriminalna grupa čiji su deo bili Kurak i Romić. Sud je površno ocenio da Kurak i Romić nisu bili članovi te kriminalne grupe koja je delovala po nalogu najviših državnih organa i bila njihov deo. Politika je ta koja je odredila kako će Ćuruvija biti obrađivan i na kraju lišen života“, rekao je tužilac Mandić.

On je u današnjem izlaganju istakao da je sud iz neobjašnjivih razloga zanemario važna svedočenja Milorada Ulemeka Legije i nekoliko članova zemunskog klana, među kojima posebno svedočenja Dejana Milenkovića, Miladina Suvajdžića i Aleksandra Simovića, koji su direktno svedočili da su „Kurak i Romić neposredni izvršioci“. Tužilac Mandić je podsetio da su pripadnici zemunskog klana bili određeni da likvidiraju „Kuraka i Romića kao izvršioce“, ali da se naknadno odustalo od tog plana.

IZVOD IZ ŽALBE ZAMENIKA TUŽIOCA

– Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i oceni sve odlučne činjenice, pri tome je iz utvrđenih činjenica izveo pogrešne zaključke, pa je presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Sud je „utvrdio“ i „zaključio“ da je neposredni izvršilac N. N. lice, a da su okrivljeni Miroslav Kurak i Ratko Romić tom N. N. licu omogućili da neopaženo priđe iza leđa Slavku Ćuruviji i oštećenoj Branki Prpi, nakon njihovog ulaska u prolaz zgrade br. 35 u Svetogorskoj ulici, opisujući upravo navedene radnje kao radnje izvršenja imenovanih za krivično delo teško ubistvo. Ovde se postavlja osnovno logično pitanje kako, kojim krivičnopravnim radnjama su to okrivljeni Kurak i Romić omogućili (…).

Šta su to oni 11. 4. 1999. g. na licu mesta uradili što je dovelo do smrti Slavka Ćuruvije? Da li su čuvali stražu, nadzirali izvršenje ubistva, obavestili N. N. lice da se Ćuruvija i Prpa kreću ka ulazu svoje zgrade, javili da nema prolaznika, odredili da je prolaz pogodno mesto za izvršenje krivičnog dela i uputili izvršioce? Izrekom presude nisu označene radnje izvršenja okrivljenih Kuraka i Romića, niti ima uzročno-posledične veze između lišenja života Slavka Ćuruvije sa opisom njihovih radnji iz izreke presude.

Iz navedenih razloga izreka sudske presude je nerazumljiva, čime je učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 11 ZKP.

Kad je u pitanju svedočenje Branke Prpe, kao jedinog neposrednog svedoka, koja je na sudu izgled jednog od izvršioca opisala potpuno suprotno od onoga kako na fotografijama izgleda Kurak, tužilac se pozvao na veštake koji su objašnjavali da je „zbog posebnog stanja šoka“ njeno svedočenje moglo biti nepouzdano.

„U presudi je učinjena bitna povreda krivičnog postupka i nije dobro utvrđeno krivično stanje“, zaključio je tužilac Mandić i zatražio poništavanje prvostepene presude, pri čemu je ukazao i na veliki napor i dugo vreme od četiri godine koje je prvostepeni sud uložio da bi došao do ove presude. Da bi se skratilo vreme do pravosnažne presude, zamenik tužioca Mandić je od Apelacionog sudskog veća zatražio da otvori pretres i izvede dokaze koji su predočeni u dosadašnjem postupku.

Marković odbio da prisustvuje suđenju

Javna sednica počela je tako što je sudija izvestilac Bojana Paunović interpretirala prvostepenu presudu. U Velikoj sudnici Apelacionog suda bili su prisutni optuženi Milan Radonjić, koji je u vreme ubistva bio načelnik beogradskog centra RDB-a, a koji je nepravosnažno osuđen na 30 godina zatvora, i Ratko Romić, koji je u vreme ubistva bio glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB-a.

Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković, koji je kao organizator nepravosnažno osuđen na 30 godina zatvora i koji kaznu za druga zlodela izdržava u zatvoru, danas nije bio prisutan, a sud je obavestio da „po sopstvenoj želji neće prisustvovati“. U sudnici je bila njegova supruga Iva, koja je u njegovo ime podnela žalbu na prvostepenu presudu.

Apelacija sutra nastavlja rad, a na redu je iznošenje žalbi odbrane, samih optuženih, ali pre svega njihovih advokata.

VERAN MATIĆ: OSEĆAM SE UGROŽENO I RAZOČARANO

„Razočaran sam time što ovde nema više kolega. Kad bi došli ljudi koji su radili u Slavkovim redakcijama, ova ulica bi bila zatvorena. Ovaj današnji događaj zaslužuje tu vrstu dramatičnosti i naglašavanja zbog ozbiljnosti i važnosti rezultata ovog suđenja. Mogli smo da vidimo da je mnogo više pažnje stiglo iz sveta, iz međunarodnih organizacija, sa puno razumevanja o značaju presude koja će uslediti, nego što je to u našoj zemlji. Po ovoj presudi će se iz sveta meriti kuda Srbija ide. Ovo je neka vrsta prelomne tačke jer je u ovaj slučaj uloženo jako puno truda i posle 21 godine pravda treba da doživi svoju punu afirmaciju“, rekao je danas Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

On je podsetio da se ubistva novinara u drugim zemljama, kao što je Slovačka, rešavaju mnogo brže. Ocenio je da su u pitanju politička, zastrašujuća ubistva koja moraju da imaju brzu presudu, i ponovio ocenu da bi vraćanje suđenja na početak bilo „izrugivanje pravdi“.

Na pitanje kako se oseća kad vidi Radonjića i Romića kako slobodno dolaze na suđenje i stoje pored svih nas u sudu, Matić je rekao:

„Sve vreme suđenja me je proces uznemiravao. Činjenica da su osuđeni u kućnom pritvoru, a u stvari na slobodi i da sa nama zajedno ispred sudnice čekaju, govori o neozbiljnosti ovakve odluke suda. Činjenica da nije bilo ozbiljne potrage za Kurakom dovoljno o tome govori. Osećam se neprijatno i čak ugroženo.“

IVANA STEVANOVIĆ: OČEKUJEM PRAVEDNU ODLUKU

„Ovo suđenje ima istorijski značaj za novinare u ovoj zemlji i moram da iskažem malo razočaranje zbog toga što nema više kolega koji bi došli da podrže. Ali epidemija je, i to donekle razumem. Nadam se da će Apelacioni sud imati snage da se odupre svim eventualnim pritiscima i da će doneti pravednu i pravičnu odluku“, rekla je Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije.