27. mart 2016.


 

U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije svedoče agenti Devetog odeljenja beogradskog centra RDB, koji su ga pratili, kao i dve pripadnice službe, od kojih je jedna prisluškivala njegov kućni telefon, a druga kucala izveštaje

Piše: Svetlana Palić

U Specijalnom sudu u Beogradu u ponedeljak, 28. marta, biće nastavljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina. Dokazni postupak nastavlja se svedočenjem pripadnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti koji su na dan ubistva pratili Ćuruviju u prepodnevnoj smeni.

Dragović prisustvovao predaji golfa Romiću

U ponedeljak bi pred tročlanim sudskim većem, kojim predsedava sudija Snežana Jovanović, trebalo da svedoči Ljubiša Dragović, pripadnik Devetog odeljenja CRDB Beograd, koji je dužio beli golf 3 korišćen, prema optužnici, na dan ubistva.

Dragović je, prema svom ranijem iskazu, 9. aprila, dva dana pre ubistva Ćuruvije, dovezao beli golf 3 do Uzun Mirkove ulice, gde je deo CRDB Beograd u to vreme bio izmešten, i predao vozilo svom šefu Draganu Paviću.

„Zatim sam prateći Pavića njegovim automobilom otišao do porušene zgrade MUP-a u Ulici kneza Miloša 103, gde je Pavić predao taj beli golf dvojici kolega od kojih je jedan bio visok 195 centimetara, a drugi 185, jače razvijenosti“, naveo je Dragović u izjavi, dodajući da je vozilo ponovo preuzeo „u decembru iste godine ili u januaru sledeće, iz garaže u Niškoj ulici“.

Primetio je da je vozilom u međuvremenu pređeno 10.000 kilometara. U pretincu ispred suvozačevog sedišta našao je „brošuru izvesnog hotela na Tari“.

Dragović, koji je dva dana pre ubistva prisustvovao predaji belog golfa Romiću, kada je taj isti auto preuzeo posle nekoliko meseci, primetio je da je u međuvremenu prešao 10.000 kilometara. U pretincu ispred suvozačevog sedišta našao je brošuru izvesnog hotela na Tari

Dajući izjavu istražnom sudiji Posebnog odeljenja Višeg suda Draganu Lazareviću 17. januara 2007. godine, Dragović se setio da mu je Pavić rekao da je beli golf 3 predao Ratku Romiću, ali mu ime drugog lica nije spomenuo.

Tokom svedočenja u ovom postupku u Specijalnom sudu, 25. januara ove godine, Dragan Pavić je slikovito opisao primopredaju belog golfa 3: rekao je da je bio mrkli mrak i da Ratka Romića nije video sve dok se on sam nije oglasio.

„Bio je mrak, ništa se nije videlo, unaokolo neki krš. Kad sam prišao, iz mraka sam začuo Romićev glas, rekao je: ‘Gde si, Pavke’. Pozdravili smo se, dao sam mu saobraćajnu, on je rekao ‘hvala’ i ‘doviđenja’. Susret je trajao sekundu-dve. Znači, predao sam Romiću beli golf, saobraćajnu dozvolu i kolsku knjižicu, a auto je imao i radio-stanicu. Siguran sam da je bio neko sa Romićem, ali ne znam ko. Obojica su bila u tamnim odelima, sa kapama. Osetio sam da je još neko tu, po koracima, čuo sam šum neki iza nas“, posvedočio je tada Pavić.

Navode i jednog i drugog svedoka delimično je potvrdio četvrtooptuženi Ratko Romić. On je u istrazi tvrdio da je drugi automobil zatražio zbog kvara na alarmu na njegovom službenom renou, i da je već narednog dana, 8. aprila, pošto je kvar otklonjen, beli golf vratio odvezavši ga do „male kućice“ na Senjaku, odnosno dela kompleksa u vlasništvu „Srbiijašuma“. Ključeve je, kaže, stavio u koverat, a koverat naslovio na sada drugooptuženog Milana Radonjića.

U utorak, 29. marta 2016, trebalo bi da svedoči Saša Jojić, pripadnik pratećeg odeljenja CRDB Beograd, koji je na dan ubistva Ćuruvije, kako je naveo u iskazu 15. januara 2007, radio u prepodnevnoj smeni – od 7.30 do 15.30.

„Kao mladi pripadnik smene (zaposlio se nešto više od mesec dana ranije, prim. SĆF) veći deo smene proveo sam u automobilu koji je vozio (Ivan) Pokrajac. Ćuruviju i (Branku) Prpu video sam na različitim lokacijama njihovog kretanja. Šef smene mi je bio Ratko Ljubojević, a pored nas, u smeni su još radili Aleksandar Radosavljević, Nebojša Grujić, Ljubiša Dragović i Predrag Nikolić. Za ubistvo Ćuruvije saznao sam te večeri, na vestima“, izjavio je tada Jojić.

Predviđeno je da Nebojša Grujić svedoči u ponedeljak, nakon svedočenja Ljubiše Dragovića, a Ivan Pokrajac i Predrag Nikolić u utorak, pre Saše Jojića.

Prisluškivanje Ćuruvijinog telefona posle ubistva

Za sredu su u Specijalnom sudu predviđena svedočenja dve žene iz tadašnjeg sastava CRDB Beograd. Pozvana je Olivera Antonić Živaljević, koja je nakon ubistva slušala razgovore sa kućnog telefona Slavka Ćuruvije, i Dragana Smiljanić Blagojević, koja je kucala izveštaje.

Olivera Antonić Živaljević je 9. februara 2007. izjavila da je 11. aprila 1999. godine oko 19 sati na vestima čula da je ubijen novinar Slavko Ćuruvija.

„Te noći sam radila treću smenu, od 21 sat. Kada sam došla na posao, od svog šefa Aleksandre Radojčić dobila sam nalog da slušam telefone Slavka Ćuruvije. Sve što sam te večeri čula bile su izjave saučešća članova porodice i prijatelja. O tome nisam sačinila nikakav izveštaj, već sam usmeno obavestila šefa. Nikada pre toga, a ni posle, nisam slušala telefone Slavka Ćuruvije“, navela je Olivera Antonić Živaljević.

Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin počelo je juna prošle godine, 16 godina nakon izvršenog zločina. Većina do sada saslušanih svedoka, nekadašnjih ili sadašnjih pripadnika Resora državne bezbednosti, ne seća se najbolje detalja spornog događaja, najčešće se pravdajući protokom vremena.

 


OPTUŽENI

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, ispred svog stana u Svetogorskoj ulici u Beogradu.

Na njega je, prema optužnici, pucao Miroslav Kurak, trećeoptuženi u ovom postupku, u čemu mu je, kako je navedeno, pomagao Ratko Romić, tadašnji glavni inspektor Druge uprave RDB. Kao organizatori zločina optuženi su tadašnji najviši rukovodioci Resora državne bezbednosti, načelnik Radomir Marković i prvi čovek beogradskog centra RDB Milan Radonjić.

Trojica od četvorice nalaze se u pritvoru, dok je Kurak u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu.