4. decembar 2016.


Zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi u istrazi tvrdio da je pratio Romića i Kuraka, s namerom da ih likvidira, i da se Legija posvađao sa šefom zemunskog klana Spasojevićem zbog toga što je informacije o ubistvu Ćuruvije odao Vojislavu Šešelju. Pred sud pozvani Rodoljub Milović i Mile Novaković, koji su istraživali ubistvo novinara Slavka Ćuruvije

Piše: Svetlana Palić

U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Specijalnom sudu u Beogradu svedočiće zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi, bivši pripadnik zemunskog kriminalnog klana, kao i bivši visoki policijski funkcioneri Mile Novaković i general Rodoljub Milović.

Svedočenje drugog zaštićenog svedoka, Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, iako ranije najavljivano, sada nije u planu. Na prethodnom ročištu sudu je rečeno da nije na vreme pozvan, dok advokati pretpostavljaju da je on na nekoj dalekoj destinaciji.

Trodnevno ročište ovog meseca počinje u ponedeljak, 5. decembra, kada se sa tajne lokacije očekuje dolazak Dejana Milenkovića Bagzija, koji je poznat i kao vozač kamiona koji je pokušao da zaustavi kolonu u kojoj se na auto-putu u Beogradu u februaru 2003. godine nalazio premijer Zoran Đinđić kako bi na njega bio izvršen atentat.

U ranijem iskazu on je tvrdio da je po nalogu Milorada Ulemeka Legije, komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO), i Dušana Spasojevića, šefa zemunskog klana, bio u ekipi koja je pratila Miroslava Kuraka i Ratka Romića i spremala njihovu likvidaciju. Kurak je u ovom procesu osumnjičen kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije, a Romić kao pomagač u tom zločinu.

Bagzi pratio Kuraka

Dejan Milenković Bagzi je u iskazu datom Tužilaštvu 31. januara 2014. godine ispričao da je nalog za praćenje i ubistvo Kuraka i Romića dobio od šefa zemunskog klana Dušana Spasojevića, od koga je to tražio tadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija.

Milenković je rekao da je, zajedno sa Milošem Simovićem, takođe pripadnikom zemunskog klana, a sada osuđenikom koji služi kaznu u požarevačkom zatvoru Zabela, pratio Miroslava Kuraka s namerom da ga likvidiraju.

„Miloš Simović i ja bili smo parkirani kod 29. novembra (Policijska uprava za grad Beograd u nekadašnjoj Ulici 29. novembar, op. a.) na kružnom toku gde se okreću autobusi (GSP). Videli smo Kuraka i krenuli za njim ka Pančevačkom mostu, ali nam je pred Borču pobegao i tu smo odustali od njegovog praćenja. Dušan je zvao i rekao da je Legija rekao da odustanemo od praćenja, da ne treba za sada da ih ubijemo“, rekao je Milenković.

„Prisustvovao sam i svađi između Legije i pokojnog Dušana kada ga je Legija prekoreo zato što je odavao informacije Šešelju, kome je rekao da su Miki Kurak i Romić ubili Slavka Ćuruviju, i da mu to nije pametno. Šešelj je rekao da ima informacije od Laufera, a to su, u stvari, bile informacije od Dušana (Spasojevića)“, naveo je Milenković

Kako je ranije ispričao, Ratko Romić i Miroslav Kurak primetili su da ih pripadnici zemunskog klana prate. Zato su tražili sastanak sa Ulemekom, na koji su ubrzo i otišli. Sastanak sa Legijom je, prema Milenkovićevom iskazu, organizovao Legijin kum Srđan Mijailović.

Ne zna se o čemu su razgovarali na tom sastanku, ali je Ulemek – prema svedočenju pripadnika klana – nakon susreta sa Romićem i Kurakom naredio Dušanu Spasojeviću da se akcija obustavi.

Milenković je ispričao i da se Milorad Ulemek posvađao sa šefom zemunskog klana Spasojevićem zbog odavanja poverljivih informacija o ubicama Slavka Ćuruvije vođi radikala Vojislavu Šešelju.

„Prisustvovao sam i svađi između Legije i pokojnog Dušana kada ga je Legija prekoreo zato što je odavao informacije Šešelju, kome je rekao da su Miki Kurak i Romić ubili Slavka Ćuruviju, i da mu to nije pametno. Šešelj je rekao da ima informacije od Laufera, a to su, u stvari, bile informacije od Dušana (Spasojevića)“, naveo je Milenković.

Svedoče pripadnici „Poskoka“

Za utorak i sredu, 6. i 7. decembra, planirano je svedočenje dvojice bivših načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) – Mileta Novakovića i Rodoljuba Milovića. Novaković je u okviru Posebne policijske jedinice „Poskok“, čiji je pripadnik tada bio i Milović, 2001. godine vodio istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije.

„Poskok“ je formiran nakon petooktobarske smene režima Slobodana Miloševića da bi se povela istraga o politički motivisanim ubistvima kakvo je ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, zatim pokušaji atentata na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi i ubistva na Ibarskoj magistrali, kada su stradali svi Draškovićevi pratioci. Jedno od njih je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Mile Novaković, sada penzionisani pukovnik srpske policije, o svojim saznanjima u vezi sa istragom o ubistvu Slavka Ćuruvije svedočio je 21. marta 2014. godine. Kako su preneli mediji, Novaković je tada rekao da je „istragu opstruirao DB“, ne navodeći detalje.

„Znao sam kako radi DB, Milorad Bracanović i ostali. Kada sam predložio kako da se ovaj slučaj istraži, jedva sam izvukao živu glavu“, rekao je, prema navodima Blica, Mile Novaković, autor knjiga „Otmice zemunskog klana“ o odnosu mafije i države posle 5. oktobra i „Državo, predaj se“ o pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića.

„Videli smo Kuraka i krenuli za njim ka Pančevačkom mostu, ali nam je pred Borču pobegao i tu smo odustali od njegovog praćenja. Dušan je zvao i rekao da je Legija rekao da odustanemo od praćenja, da ne treba za sada da ih ubijemo“ (Dejan Milenković Bagzi)

Rodoljub Milović, takođe bivši načelnik UKP i nekad jedan od najuticajnijih ljudi u policiji, trebalo bi da svedoči o istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije u vreme kad je bio pripadnik Posebne policijske jedinice „Poskok“.

Milović je juna 2014. godine iznenada smenjen sa mesta načelnika UKP, a da javno nikad nije obrazloženo zbog čega. Mediji su u to vreme prenosili da je ovaj general ostavio veliki trag u policiji, kao i da ga je narkobos Darko Šarić, koristeći sudnicu za obračun s njim, optužio da je uzeo mito od 7,2 miliona evra. To nikad nije dokazano, ali je Milović ubrzo otišao iz službe.

Na ovomesečnom ročištu predviđeno je da svedoče još dvojica pripadnika „Poskoka“ – Zlatko Kesić i Lazar Janković.

Janković je 13. avgusta 2014. godine svedočio da je posao na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela u okviru radne grupe „Poskok“ bio težak jer se pretpostavljalo da su ih tadašnji pripadnici RDB „izvršili ili bili umešani u njih“.

„Ćuruvija je bio intenzivno praćen od strane pripadnika RDB, od njihovog pratećeg odeljenja. Dana 10. aprila 1999, u vreme ratnog stanja, traženo je neobično često izveštavanje o kretanju Slavka Ćuruvije. To izveštavanje nije bilo zadovoljavajuće za rukovodstvo tadašnjeg CRDB na čijem je čelu bio Milan Radonjić“, rekao je Janković.

On je istakao da je zato dan kasnije, na dan ubistva, izveštavanje bilo ažurnije, da je beli golf viđen u vreme dok je Ćuruvija praćen, ali da nikad nije razjašnjeno ko je video taj automobil u blizini mesta ubistva.

Janković je dodao da je nakon ubistva na jednoj tabli u Ulici Lole Ribara – kako se tada zvala Svetogorska – pisalo ADEM, što bi otpozadi gledano bilo MEDA kako su zvali okrivljenog Milana Radonjića.

Konačno, ovaj svedok je izjavio da Branka Prpa prilikom prepoznavanja nije mogla sa sigurnošću da odredi nijedno lice kao mogućeg ubicu Slavka Ćuruvije.

U ponedeljak bi nakon svedočenja Milenkovića, ukoliko bude bilo vremena, trebalo da svoje iskaze daju i policajci Nebojša Pavić, Ljubomir Savičić i Željko Gazapi.

Osumnjičeni

Slavko Ćuruvija, vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina, ubijen je 11. aprila 1999. godine, u popodnevnim časovima, po povratku iz šetnje, u društvu Branke Prpe, ispred svog stana u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu. Ćuruviju je neposredno pre ubistva u smenama pratilo čak 27 pripadnika Resora državne bezbednosti. Oni su se povukli samo nekoliko minuta pre tragedije.

Za njegovu smrt Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjiči tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića i šefa beogradskog centra RDB Milana Radonjića – kao podstrekače, te Ratka Romića, glavnog inspektora Druge uprave RDB, i Miroslava Kuraka, rezervistu RDB, kao izvršioce.

Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica, Romić i Radonjić su u pritvoru od januara 2014, a Radomir Marković služi kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva četvorice pripadnika Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali (3. 10. 1999), kao i pokušaja ubistva lidera SPO Vuka Draškovića. Marković je oglašen krivim i za otmicu Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, i pokušaj atentata na Draškovića u Budvi.

 


SUVAJDŽIĆ: LEGIJA OD SPASOJEVIĆA TRAŽIO LIKVIDACIJU ROMIĆA I KURAKA

Bilo je planirano da se Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, pojavi kao svedok na prošlom ročištu, ali je sudija Snežana Jovanović obavestila strane u postupku da je Suvajdžić „pod posebnim režimom zaštite dosta udaljen od Specijalnog suda“, te da „posebna služba zadužena za ovog svedoka nije mogla da obezbedi njegovo prisustvo imajući u vidu kratak rok od poziva do svedočenja“.

Sudija je saopštila da će posebnoj službi dati dodatno vreme, dovoljno da se Suvajdžić dovede na ročište. Advokat Slobodan Ružić pretpostavlja da se Suvajdžić nalazi na dalekoj lokaciji, negde izvan zemlje.

„Od njega se, slično kao i od Bagzija, očekuje da ponovi iskaz o tome da su pripadnici zemunskog klana spremali ubistvo Kuraka i Romića“, kaže Ružić, koji je na prošlom ročištu podržao predlog Tužilaštva da se Suvajdžićev iskaz pročita. Tome se, međutim, usprotivila odbrana okrivljenih, zahtevajući da svedok saradnik bude dostupan sudu, a branilac Miroslava Kuraka, advokat Stevan Protić, insistirao je na tome da se Suvajdžić pojavi kako bi javnost videla „besmislenost“ njegovog svedočenja.

Miladin Suvajdžić je iskaz Tužilaštvu dao 6. februara 2014. godine, navodeći da je u maju 2002. saznao da je Milorad Ulemek od Dušana Spasojevića tražio da organizuje ekipu sastavljenu od pripadnika zemunskog klana koja treba da ubije Miroslava Kuraka i Ratka Romića, jer su oni ubice novinara Slavka Ćuruvije.

„U jesen iste godine to sam čuo od Miloša Simovića. Kasnije je ta akcija stopirana. U toj akciji trebalo je da učestvuju Miloš i Aleksandar Simović, Bagzi, Jura (pokojni Milan Jurišić, takođe pripadnik zemunskog klana, op. a.) i Dule (Dušan) Krsmanović. Rečeno mi je da je Ćuruvija špijun i da je dobio šta je zaslužio. Dušan Spasojević je to saznao od Legije“, rekao je Suvajdžić i dodao da on nije bio uključen u akciju, već da je njegov zadatak bio da nabavi neupadljiva mala vozila, tablice i mobilne telefone.


 

Foto: Jana Nikolić / Slavko Ćuruvija fondacija