22. septembar 2016.


U ponedeljak svedoči Milorad Ulemek Legija, koji je u istrazi rekao da je Radomir Marković od njega naručio ubistvo Ćuruvije. Miloš Simović, prema optužnici, ispričao da je Legija od njega tražio da ubije Romića i Kuraka. U petak svedoči bivši zamenik načelnika SDB Zoran Mijatović

Piše: Svetlana Palić

Nakon gotovo 16 meseci od početka suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, pred Specijalnim sudom u Beogradu u ponedeljak, 26. septembra, treba da svedoči Milorad Luković (Ulemek) zvani Legija.

Mediji su, u vreme kada je optužnica podignuta, navodili da je iskaz nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Srbije, dat Tužilaštvu za organizovani kriminal 8. januara 2014. u požarevačkoj „Zabeli“, bio ključan za podizanje optužnice, hapšenje dvojice osumnjičenih i raspisivanje poternice za neposrednim izvršiocem ubistva.

Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u haustoru ispred zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu. Prema optužnici podignutoj 29. decembra 2014. godine, njegovo ubistvo organizovao je i sproveo sam vrh Resora državne bezbednosti (videti boks).

Ulemekov iskaz

Milorad Ulemek je tužiocu ispričao da je 12–13 dana pre ubistva Slavka Ćuruvije (29. ili 30. marta 1999) doleteo helikopterom sa Kosova u Beograd na poziv tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića. S njim se sreo u kancelariji Markovićevog pomoćnika Franka Simatovića i raportirao mu o stanju na terenu. Nakon toga ga je, prema Ulemekovom iskazu, Marković izveo u hodnik i od njega tražio da obavi jednu likvidaciju.

„Potrebno je da se ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“, naveo je Legija Markovićeve reči. Ulemek tvrdi da je odbio zadatak pravdajući se potrebom da tih prvih dana NATO agresije na SR Jugoslaviju bude sa svojom jedinicom na Kosovu.

Kad je posle dvadesetak dana shvatio da, kako je rekao, NATO nije toliko superioran koliko se mislilo, ponudio je Markoviću da njegova jedinica ipak izvrši zadatak, ali mu je odgovoreno da je to „već završeno“.

U iskazu, koji je sastavni deo optužnice, Legija navodi da je Radomir Marković jednom drugom prilikom, u sedištu načelstva RDB, „nonšalantno, sedeći za stolom, čitajući spise onako neobavezno“ i govoreći o „navigatorima“ koji će mu (Legiji, op. a.) biti dodeljeni za jednu novu akciju, rekao: „Ovi Radonjini, što su ubili Ćuruviju“, te da je, kad je izašao u hodnik, tamo zatekao Ratka Romića i Miroslava Kuraka i shvatio da su oni ti o kojima je Marković govorio.

Pet dana nakon Ulemekovog iskaza tužiocu, 13. januara 2014, Radonjić i Romić su uhapšeni i od tada su u pritvoru, a za Kurakom je devet dana kasnije (22. januara 2014) raspisana Interpolova poternica.

„Nadam se da Legija neće ponoviti ono što piše da je rekao u optužnici, već da će ovog puta govoriti istinu, a to je da Radomir Marković nema veze sa ubistvom Slavka Ćuruvije“, kaže Vladimir Marinkov, branilac prvooptuženog Markovića. On dodaje da su neki navodi koje je Legija pominjao „objektivno netačni“, te da će ga o tome ispitivati na suđenju i pokušati da obori iskaz.

 


OPTUŽENI

Za podstrekavanje na ubistvo Slavka Ćuruvije optužen je tadašnji načelnik RDB Radomir Marković, šef beogradskog centra RDB Milan Radonjić optužen je za organizaciju, glavni obaveštajni inspektor Druge uprave Ratko Romić kao pomagač tokom ubistva, dok je kao neposredni izvršilac osumnjičen Miroslav Kurak, nekadašnji pripadnik rezervnog sastava RDB.

Svi oni se terete za teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora.

Radomir Marković već služi kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, a osuđen je i na 15 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i neuspelog atentata na lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi.

Milan Radonjić i Ratko Romić su u pritvoru od 13. januara 2014. Protiv njih se u Višem sudu vodi postupak za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i u toku je ponovljeno suđenje.

Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana poternica.

Nalogodavci ubistva Ćuruvije nisu dosad procesuirani. U javnosti se od prvog dana sumnjiče tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević i njegova supruga, predsednica Direkcije Jugoslovenske levice Mirjana Marković. Njihovoj se politici Ćuruvija otvoreno suprotstavljao i u svojim medijima i u nastupima u javnosti.


Po oceni Vuka Cvijića, novinara dnevnog lista Blic, koji godinama prati suđenja za organizovani kriminal, potpuno je neizvesno kako će se Legija ponašati u ponedeljak u Specijalnom sudu.

„Videćemo šta će se desiti, sve je moguće. Njegovo svedočenje se očekuje kao kulminacija sudskog procesa. Za ovu vlast bi bilo loše da Legija promeni iskaz jer je pod njom pokrenut sudski postupak. Sa druge strane, ni vlast nije jedinstvena. Setimo se da je Oliver Antić, savetnik predsednika Nikolića, pokušao da razgovara sa Legijom, pa je ispao ceo skandal oko toga“, kaže Cvijić, napominjući da je Legija „veliki glumac“, te da je „više puta lagao“ i da ostaje da se vidi da li se i oko čega nagodio sa Tužilaštvom.

Za advokata Slobodana Ružića, zastupnika dece Slavka Ćuruvije, Radeta i Jelene Ćuruvije, svedočenje Legije je dosta važno, naročito u delu koji se tiče potvrde priče braće Simović o spremanju likvidacije Romića i Kuraka. Istovremeno, naglašava Ružić, njegovo svedočenje nije presudno.

„Važniji od njegovog iskaza jesu materijalni dokazi koji potvrđuju intenzivnu komunikaciju optuženih mobilnim telefonima neposredno uoči i nakon ubistva, što je zabeleženo na baznim stanicama“, smatra Ružić.

Kakvi su Legijini motivi?

U javnosti se spekulisalo da se Legija nagodio sa Tužilaštvom o boljim uslovima u zatvoru, pa čak i o smanjenju kazne, ali o tome nema nikakvih dokaza. Posebno pošto je i ove godine Apelacioni sud odbio njegovu molbu za premeštanje iz takozvanog Alkatraza, gde su mu dozvoljene dve posete mesečno i gde može da komunicira sa posetiocima samo kroz staklo.

Ulemek želi da bude prebačen u mnogo otvorenije Sedmo odeljenje požarevačkog zatvora „Zabela“, u kome bi imao pravo na češće posete porodice, rodbine i advokata, na pakete, telefonske razgovore, pa i na takozvanu ljubavnu sobu.

Miloš Simović je u „Zabeli“ ispričao tužiocu da je od Legije čuo da je „DB ubila Slavka Ćuruviju po naredbi Radeta Markovića“, da mu je jedne večeri u klubu „Bombaj“ Ulemek pokazao Kuraka i Romića, rekavši: „Zapamti ih dobro, oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške”, od čega se kasnije odustalo

U zatvoru je od 2. maja 2004, kada se sam predao. Do sada je na maksimalne kazne od 40 godina osuđen za ubistva premijera Zorana Đinđića i bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, te za atentat na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi; za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i za zločine takozvanog zemunskog klana (17 ubistava, tri otmice i dva teroristička akta).

On je u medijima demantovao da se o bilo čemu nagodio sa Tužilaštvom.

„Motiv da svedočim je jednostavan, danas sam 10–15 godina stariji, iskusniji, a deceniju sam proveo u samici. Imao sam dovoljno vremena da analiziram sve ovo što se dešavalo. Nemam nikakav lični interes. (…) Ćuruvija nije bio lice koje je ugrožavalo državu. Smatram da je i Služba i Jedinica zloupotrebljena na jedan najstrašniji način“, rekao je Ulemek u martu 2015. godine.

Braća Simović o nalogu da ubiju Kuraka i Romića

Nakon Ulemeka, koji treba da svedoči u ponedeljak (ukoliko se završe saslušanja tri svedoka pre njega, predviđena za petak), pred tročlanim većem kojim predsedava sudija Snežana Jovanović trebalo bi 26. i 27. septembra da budu saslušana braća Simović, Miloš i Aleksandar.

Dva dana nakon Ulemekovog iskaza, 10. januara 2014. Miloš Simović je u „Zabeli“ ispričao nadležnom tužiocu, kako piše u optužnici, da je u prvoj polovini 2000. godine od Legije čuo da je „DB ubila Slavka Ćuruviju po naredbi Radeta Markovića“, da mu je jedne večeri u klubu „Bombaj“ Ulemek pokazao Kuraka i Romića, rekavši: „Zapamti ih dobro, oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške“, od čega se kasnije odustalo.

Istu priču ponovio je, prema optužnici, i njegov stariji brat Aleksandar, osim u delu u vezi sa Radomirom Markovićem. Aleksandar, naime, u iskazu tvrdi da Legija nikad nije rekao ko je naredio Ćuruvijino ubistvo, već da je vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina ubijen iz „državnih razloga“, a da je Kuraka trebalo ukloniti „zbog Službe“.

Legija navodi da je Radomir Marković u sedištu načelstva RDB, „nonšalantno, sedeći za stolom, čitajući spise onako neobavezno“, rekao: „Ovi Radonjini, što su ubili Ćuruviju“, te da je, kad je izašao u hodnik, tamo zatekao Ratka Romića i Miroslava Kuraka i shvatio da su oni ti o kojima je Marković govorio

Aleksandar Simović je u iskazu rekao i da je čuo od sada pokojnog vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića da iza ubistva Ćuruvije „stoji porodica predsednika Miloševića zbog nekih članaka koje je Ćuruvija pisao o njima“, ali nije siguran da li je to bilo samo Spasojevićevo mišljenje ili je on nešto više o ubistvu znao.

Jedan od najsurovijih pripadnika zemunskog klana, Miloš Simović, uhapšen je 10. juna 2010. godine na granici sa Hrvatskom, pošto je u Zagrebu ranio još jednog pripadnika klana, Sretka Kalinića, sa kojim je bio zajedno u bekstvu posle ubistva Đinđića. Služi kaznu od maksimalnih 40 godina za zločine ove kriminalne organizacije, 19 ubistava, tri otmice i dva akta terorizma.

Njegov brat Aleksandar uhapšen je u Beogradu 25. novembra 2006. i osuđen je na 35 godina za ubistvo premijera Đinđića. Mlađi Miloš takođe je dobio kaznu od 30 godina za ubistvo premijera. Obojica su u Sedmom paviljonu požarevačke „Zabele“.

U petak svedoči Zoran Mijatović

Pre Milorada Ulemeka, u procesu za ubistvo Ćuruvije planirano je da sutra, 23. septembra, svedoči Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika RDB, penzionisan 1. januara 1999. godine kao načelnik beogradskog centra RDB.

On se 2001. godine nakratko vratio na mesto zamenika načelnika Službe državne bezbednosti. Prema njegovim rečima, rukovodio je i istragom o ubistvu Slavka Ćuruvije. Mijatović je napisao tri knjige o radu SDB.

„Lično sam rukovodio istragom ubistva Slavka Ćuruvije. Mi smo se 2001. bacili na rešavanje tri slučaja: ubistva Ivana Stambolića, Ćuruvije i zločina na Ibarskoj magistrali. Svi iz beogradskog centra DB imali su želju da tu hipoteku skinu s vrata“, rekao je Mijatović prošle godine u intervjuu beogradskom Njuzviku.

On je detaljno opisao do čega su sve došli, od otkrića da je 27 pripadnika pratilo Ćuruviju tih dana do naglog poziva da se operativci sa terena povuku i reči: „Beži! Napuštaj!“

On tvrdi da su svi materijalni dokazi vezani za ubistvo Ćuruvije prikupljeni još 2001. godine, ali da se „politika umešala“ i slučaj je zaustavljen.

Posle Mijatovića, u petak bi trebalo da svedoče vozači tadašnjeg zamenika načelnika RDB Branka Crnog, Slaviša Arsić i Zoran Stanković, koji su već jednom bili pozivani na suđenje (24. decembra 2015. godine), ali nisu svedočili.