29. mart 2016.


Detalji predaje belog golfa Ratku Romiću u „mrklom mraku“ pored Druge uprave RDB u Ulici kneza Miloša nisu rasvetljeni ni 10 meseci posle početka suđenja. Dok jedan svedok kaže da je video dvojicu ljudi tokom primanja golfa, drugi je siguran samo za Romića. Zašto treći pripadnik Službe tvrdi da je prisustvovao predaji golfa kada druga dvojica kažu da nije? Nejasno je da li je još ljudi bilo u tom kompleksu, za koji Radonjić kaže da je imao čuvar

Pišu: Zoran B. Nikolić i Svetlana Palić

U ponedeljak su u Specijalnom sudu, na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, svedočili Ljubiša Dragović i Nebojša Grujić, radnici prve smene Devetog (pratećeg) odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti (CRDB). Iako sami nemaju nikakva neposredna saznanja o ubistvu – a obojica su tvrdili da ih sećanje posle 17 godina od događaja ne služi baš najbolje – oni su pomogli da se razjasne neke kontradiktorne tvrdnje iznete ranije tokom suđenja.

Prva smena je na dan ubistva, 11. aprila 1999, pratila vlasnika Dnevnog telegrafa do nešto pre 16 sati. Tada je predala dužnost kolegama iz druge smene, koji su praćenje prekinuli ubrzo, neposredno pred ubistvo u prolazu zgrade u Svetogorskoj 35, u kojoj je Ćuruvija stanovao. Ubistvo je, prema optužnici, izvršeno između 16.38 i 16.45 tog dana.

Na Slavka Ćuruviju je, prema optužnici, pucao Miroslav Kurak, trećeoptuženi u ovom postupku, u čemu mu je, kako je navedeno, pomagao Ratko Romić, tadašnji glavni inspektor Druge uprave RDB. Kao organizatori zločina optuženi su tadašnji najviši rukovodioci Resora državne bezbednosti, načelnik Radomir Marković i prvi čovek beogradskog centra RDB Milan Radonjić.

Niti zna šta je vozio, niti koga je video

Ljubiša Dragović, vozač u prvoj smeni, o samom događaju nije mogao ništa da kaže, ali je po sopstvenom tvrđenju, kao i ranijem svedočenju šefa njegove smene Dragana Pavića, prisustvovao predaji belog golfa 3, iz voznog parka Devetog odeljenja, za koji je u optužnici navedeno da ga je u vreme ubistva koristio trećeoptuženi Ratko Romić. Neki od svedoka tvrde da su ga videli u okolini Ćuruvijinog stana u danima kada je tajno praćen ubijeni novinar.

Romić je u istrazi potvrdio da je koristio taj automobil, ali samo 7. i 8. aprila, zbog kvara na alarmu na službenom renou. On tvrdi da je 8. aprila, pošto je kvar otklonjen, beli golf vratio.

Dragović, koji se mnogih detalja nije sećao, ali je ostao pri iskazima datim u istrazi, prisetio se da je beli golf koristio on, ali ga je davao i drugim kolegama „prema potrebama posla“.

Dragović je beli golf ponovo preuzeo mesecima kasnije, u garaži RDB-a u Niškoj ulici, u identičnom stanju u kojem ga je predao. Samo je u vozilu našao brošuru nekog zimovališta, ne seća se da li je to bila Tara ili je bio Zlatibor

Svedok je objasnio da ga je u jednom trenutku pozvao Dragan Pavić i saopštio da beli golf treba da predaju „operativnim radnicima“. Dragović nije mogao da se seti tačnog datuma kada se to desilo, ali je bio siguran da je to bilo posle početka NATO bombardovanja, a pre poslednje ture praćenja Ćuruvije, koje je sprovođeno, kako sam svedok kaže, „dva-tri dana“.

Ljubiša Dragović tvrdi da se sa Pavićem dogovorio da se te večeri nađu u Uzun Mirkovoj ulici, odakle su otišli u kompleks MUP-a Srbije u Kneza Miloša 103, gde se do bombardovanja nalazilo sedište RDB-a, koje je u tom trenutku već bilo pogođeno. Dragovićev i Pavićev iskaz se u nekim detaljima ne slažu, pa je tako Pavić tvrdio da su se našli kod Hitne pomoći, dakle znatno bliže mestu predaje vozila.

Svedok se seća da su on i Pavić putovali u dva automobila, jedan u Dragovićevom golfu, a drugi u Pavićevoj lanči, ali se ne seća ni ko je vozio koji auto, ni ko je išao prvi, a ko drugi, pa ni kojim su se redom parkirali kad su stigli na odredište.

Seća se da je bio „mrkli mrak“ i da u bombardovanom kompleksu nije bilo nikoga na vidiku. Parkirali su se pored zgrade u kojoj je tada, kako je kasnije prilikom ispitivanja objasnio optuženi Milan Radonjić, bilo sedište Druge uprave RDB. Ratko Romić je bio radnik upravo te uprave.

Prepoznatljivost belog golfa

Radonjić je osporio i tvrdnju da „nije bilo nikoga“, dokazujući da su i u to vreme bile rampe na svim ulazima u kompleks MUP-a, kao i čuvari koji su legitimisali pridošlice. Dragović se s time složio.

On je rekao da je prilikom primopredaje sedeo u lanči i sa udaljenosti od desetak metara gledao kako Pavić sreće dva muškarca koja Dragović nije poznavao, a u mraku ih nije najbolje ni video, ali je video da su bila dvojica. U Pavićevom iskazu kaže se da je video samo jednog muškarca, a da je od drugog samo čuo korake u mraku.

Dragović je posvedočio da se Pavić sa bar jednim od muškaraca rukovao i da mu je predao ključeve golfa i, pretpostavlja Dragović, kolsku knjižicu, u kojoj se evidentira pređena kilometraža i potpisom potvrđuje ko je napravio tu kilometražu. Kada je ušao u lanču, Pavić mu je rekao da je golf predao Ratku Romiću, čije je ime, očigledno, bilo opštepoznato među radnicima RDB-a.

Dragović je beli golf ponovo preuzeo mesecima kasnije, u garaži RDB-a u Niškoj ulici, u identičnom stanju u kojem ga je predao. Samo je u vozilu našao brošuru nekog zimovališta, ne seća se da li je to bila Tara ili je bio Zlatibor. U međuvremenu to vozilo nije video nigde, pa ni u zoni praćenja Ćuruvije.

Svedok se seća da su on i Pavić putovali u dva automobila, jedan u Dragovićevom golfu, a drugi u Pavićevoj lanči, ali se ne seća ni ko je vozio koji auto, ni ko je išao prvi, a ko drugi, pa ni kojim su se redom parkirali kad su stigli na odredište

Svedok je ostao pri svom iskazu i kad mu je predočena izjava Ratka Ljubojevića, jednog od šefova smena Devetog odeljenja, koji je jedini pred sudom tvrdio da je baš on sa Draganom Pavićem predavao golf Romiću, a da je sa Romićem tada bio Franko Simatović, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije.

Ljubiša Dragović je opovrgao i svedočenje Dragana Bakšunovića, kolege iz druge smene. Bakšunović je, svedočeći u februaru, rekao:

„Video sam beli golf dan-dva pre ubistva kako prolazi Ulicom Ilije Garašanina i skreće naniže, u Takovsku. Poznavao sam taj auto, njega je godinama dužio moj prijatelj Ljubiša Dragović. U tom trenutku nisam tome poklanjao pažnju.“

On je objasnio da je pomenuti golf imao dve specifičnosti po kojima ga je prepoznao:

„Falila mu je ukrasna lajsna na levim zadnjim vratima, a imao je i neobične felne, kakvih u to vreme u gradu nije bilo mnogo“, rekao je Bakšunović.

Dragović je u ponedeljak kategorično tvrdio da golf koji je on koristio nije imao baš nikakve specifičnosti, uključujući i felne, a da mu jeste nedostajala lajsna na zadnjim vratima, ali sa desne strane.

„To oštećenje sam ja napravio, udario sam u kontejner“, priznao je Dragović.

Kad se završila prva smena?

Posle Dragovića je svedočio Nebojša Grujić, „pešak“ iz prve smene, koji je na dan ubistva poslednji iz svoje smene ostao na terenu, da bi drugoj smeni pokazao Ćuruvijinu „vezu“, muškarca sa kojim se Ćuruvija sreo tokom šetnje Knez Mihailovom, pa je trebalo praćenjem utvrditi o kome je reč.

Grujić je objasnio da je ispred kafane „Kolarac“, u kojoj su se u tom trenutku nalazili i Ćuruvija sa Brankom Prpom i „veza“, ali za zasebnim stolom, sačekao da nepoznati muškarac izađe i pokazao ga Goranu Milutinoviću, kolegi iz druge smene, koji je nastavio njegovo praćenje. Posle toga se pridružio kolegama koji su pisali izveštaj i otišao kući, a za ubistvo je saznao tek sutradan, kada je došao na posao. Grujić se danas ne seća gotovo nijednog detalja.

Nije se setio ni razgovora koji su on i Bakšunović vodili sa Ratkom Ljubojevićem. Ljubojević je, u svedočenju datom u januaru, rekao:

„Neko vreme nakon ubistva saznao sam od radnika da je beli golf viđen tog dana u blizini (Ćuruvijinog stana) i tražio sam da se to stavi u dopunu izveštaja. To sam čuo od Dragana Bakšunovića, koji mi je rekao da mu je to preneo kolega Nebojša Grujić. Zvao sam ih da dopune izveštaj, a oni su onda rekli da je to video Aleksandar Radosavljević. Kad sam pitao Radosavljevića, on je rekao da prvi put to čuje… Oni nikada nisu potvrdili da su videli beli golf, zbog toga nije pisana dopuna izveštaja.”

Radosavljević je u svom februarskom svedočenju čas tvrdio da je video famozni golf, a čas da nije. Izrekao je tada i mnoge druge nejasne i nepovezane tvrdnje, koje se nisu slagale ni sa izjavama svih drugih svedoka, ni sa navodima optužnice. Tako je tvrdio da je praćenje Ćuruvije prekinuto još u prvoj smeni, i to negde oko 11.30. Oba svedoka koja su svedočila u ponedeljak to su i demantovala.

Suđenje se nastavlja danas, svedočenjima još trojice radnika prve smene Devetog odeljenja.