10. april 2015.


 

U subotu, 11. aprila, navršava se 16 godina od dana kada je ubijen Slavko Ćuruvija.

Gotovo u dan sa godišnjicom održaće se pripremno ročište na suđenju optuženima za ubistvo.

Značaj ovog suđenja nije samo u mogućnosti da se konačno zatvori jedno od najmračnijih poglavlja naše skorije istorije, već je i u uticaju koji ono može imati na budućnost novinarstva u Srbiji.

Prema podacima NUNS-a, samo u 2014. godini bila su 22 slučaja pretnji ili fizičkih napada na medijske radnike i medije. U najvećem broju tih slučajeva počinioci su ostali nepoznati – ili poznati, ali nekažnjeni. Da li će napadi na novinare i dalje prolaziti bez posledica po počinioce i da li će se novinari, u strahu za goli život, povući još dublje u autocenzuru? I kakve šanse imamo da postanemo slobodno društvo, sa novinarima koji se plaše da pišu?

Zato slučaj „Ćuruvija“ ne sme biti zaključen pre nego što se u sudskom procesu konačno i nepobitno ne utvrdi ko je naredio, a ko je izvršio ubistvo i koji su bili motivi za to.

Zato se rad Komisije za istraživanje ubistava novinara mora nastaviti dok ne dođe do podizanja čvrstih optužnica i pokretanja postupaka u kojima ćemo saznati ko je i po čijem nalogu ubio Dadu Vujasinović i Milana Pantića.

Zato nas država svojim daljim delovanjem mora uveriti da suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije nije samo posledica jednokratnog gesta političke volje, već je pouzdani znak trajnog institucionalnog opredeljenja da su sloboda misli i govora vrednosti kojima Srbija suštinski teži, i koje je spremna da brani po svaku cenu.

Zato celokupna javnost mora glasnije i složnije nego ikad da traži punu istinu o ubistvima novinara i napadima na novinare, kazne za nalogodavce i izvršioce i potpunu bezbednost svih koji se bave novinarskim poslom u Srbiji.

Slavko Ćuruvija fondacija pažljivo će pratiti tok suđenja i redovno izveštavati javnost o njemu.