3. jul 2015.


Ratko Romić, trećeoptuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, tvrdi da je mera kontrole telefonskih razgovora, koja po pravilima može da traje najviše osam dana, nad Ćuruvijom primenjena 21 put

Pišu: Tamara Ognjanović i Svetlana Palić

Bivši pripadnik Državne bezbednosti Ratko Romić juče je u Specijalnom sudu u Beogradu, u nastavku suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, negirao da je umešan u ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa.

U crnom odelu i beloj košulji, bez kravate, obrijane glave, uredno brišući naočare i slažući dokumenta, Ratko Romić, trećeoptuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, započeo je juče svoju odbranu u Specijalnom sudu u Beogradu.

On je, iznoseći odbranu, naglasio da je optužnica neosnovana i kontradiktorna.

„Optužnica je neosnovana, protivrečna sama sebi, najveći deo ne proizlazi iz spisa predmeta. Nije potkrepljena dokazima i puna je nekih tužiočevih zaključaka i pretpostavki i prejudiciranja. Doveo je ne samo mene, već i ostale, u situaciju da se u suštini branimo od optužnice, a ne od dokaza. To je manipulacija tužioca da se branimo od optužnice koja je sama za sebe jedini dokaz”, rekao je Romić.

Za ubistvo Ćuruvije, izvršeno 11. aprila 1999. godine, osim Romića, optuženi su i bivši načelnik resora DB-a Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao organizatori, kao  i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, kao neposredni izvršilac.

Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković služi kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli, a za Kurkom je raspisana međunarodna poternica.

„Ova optužnica je veoma opasna jer pokazuje da bilo ko može da bude optužen za bilo šta, a da nema dokaza. Celokupni rukovodeći i operativni sastav DB-a dovodi se u kontekst kontinuiranog zločinačkog delovanja prema Ćuruviji. To je opasno za sve koji su bili i koji su sada u službi”, rekao je Romić u Specijalnom sudu.

On je naveo da je na nadležne državne organe, „jedan visokopozicionirani službenik” vršio pritisak da on bude uhapšen, „a u vreme predizborne kampanje”, jer će mu to doneti političke poene, a ta osoba je, kako je dodao, izgubila na izborima.

„Ja sam lišen slobode 14. 1. 2014. godine i sve vreme sam znao dan i datum kada ću biti uhapšen”, rekao je Romić i dodao da je bio svestan da će pritvor trajati dugo, ali da je ostao dostupan organima gonjenja kako bi „skinuo ljagu sa svog imena”.

Po optužnici, Romić je bio saučesnik u ubistvu Slavka Ćuruvije, odnosno on je udario njegovu nevenčanu suprugu Branku Prpu pištoljem u glavu, u hodniku zgrade u Svetogorskoj ulici u kojoj je Ćuruvija živeo.

Opis ubice

Ratko Romić je rekao da iz optužnice prihvata samo da je „nažalost, tačno da je ubijen Slavko Ćuruvija” i da ne postoji nijedan dokaz da je plan postojao, ni ko je napravio taj plan.

„Insistirao sam da mi se predoči neposredan dokaz da sam ja neopaženo prišao Branki Prpi i udario je pištoljem u glavu, čime sam omogućio delo ubistva, ali nisam ga dobio. Niti sam udario Branku Prpu pištoljem u glavu, niti sam u ubistvu učestvovao na bilo koji drugi način”, rekao je Romić.

Romić je govorio i o samom činu ubistva, onako kako je opisan u optužnici, i o opisu Kurka, kao neposrednog izvršioca ubistva.

„Neću da komentarišem ništa, već se u spisu predmeta navode dokumenta koja ukazuju na sasvim drugog izvršioca. Napominjem samo da je Miroslav Kurak visok 195, plav, dugih ekstremiteta. Opis neposrednog izvršioca je u direktnoj suprotnosti s tim. Očigledno je da je tužilaštvo iskazalo visok nivo neosetljivosti prema iskazima svedoka”, zaključio je Romić.

Romić je naveo da je praćenje Ćuruvije počelo 3. jula 1998, u vreme kada je načelnik DB-a bio Jovica Stanišić, a načelnik beogradskog DB-a Zoran Mijatović.

Prema njegovim rečima, nad Ćuruvijom se od tada primenjuje ad hoc mera kontrole telefonskih razgovora, koja po pravilima može da traje najviše osam dana, zbog čega je primenjena 21 put.

On je naveo da je pre ubistva Ćuruvija bio i tajno praćen i da je na tom zadatku bilo angažovano 27 pripadnika DB-a.

„Tajno praćenje je primenjeno u skladu sa zakonom i u skladu sa tadašnjim uslovima, a svi znamo da je bilo bombardovanje. U izveštaju BIA navodi se da je bilo uobičajeno izdavanje usmenih naloga za praćenje, ali, uprkos tome, bio je dat pismeni nalog”, kazao je Romić.

Romić je rekao da je praćeno više osoba, ali o tome nikada nije sačinjen pisani izveštaj, već je to upisivano u svesku šefova Devetog odeljenja DB-a, zaduženog za praćenje.

„Jedini izveštaj koji je napisan jeste onaj od 9. 4. 1999, prema objektu ‘Ćuran’”, naveo je Romić kao dokaz da se u slučaju praćenja Slavka Ćuruvije zakonito postupalo.

Romić je rekao da je Radonjić poslednji put dobio informaciju o kretanju Ćuruvije na dan ubistva u 16.22, naložio prekid praćenja u 16.25, a Slavko Ćuruvija je u 16.27 napustio restoran „Kolarac”.

Beli „golf”

Trećeoptuženi je tražio da se objasni na osnovu čega tužilac tvrdi da je on koristio beli„ golf”, koji je navodno viđen na mesta ubistva, i na osnovu čega su on i Kurak dovedeni u vezu sa tim vozilom. Romić je tvrdio da on „nije imao nikakvu potrebu da mu Radonjić nabavlja auto”, kao što se tvrdi u optužnici.

„Otkad sam u službi, od 1997. godine, imao sam na raspolaganju 24 sata, 365 dana u godini službeni auto, te mi Radonjić nije morao nabavljati automobil”, rekao je Romić.

Romić je pomalo i uvređen što ga tužilaštvo smatra nedovoljno inteligentnim da koristi to vozilo u vreme i na mestu ubistva.

„Sigurno nisam toliko intelektualno ograničen da zadužim vozilo Devetog odeljenja, i koristim ga na terenu u području koje vrvi od pripadnika tog odeljenja, gde svi poznaju vozilo, poznaju mene, i gde bi bilo teško da ne uoče mene i vozilo”, rekao je Romić.

On se osvrnuo i na navode iz optužnice da su naredbu za ubistvo Ćuruvije dala NN lica iz najviših struktura vlasti, ocenivši da je nejasno „koji su to nivoi moći i šta se smatra najvišim nivoima vlasti”.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga radi očuvanja postojeće vlasti”.

„Navodi se da je Ćuruvija ubijen radi ograničenja slobode medija i zato smo mi pozvali kao svedoke sve one koji imaju veze sa medijima, a najkompetentniji su savezni i republički ministri informisanja”, rekao je Romić.

U vreme ubistva Slavka Ćuruvije ministar informisanja Srbije bio je aktuelni premijer Aleksandar Vučić, dok je savezni ministar informisanja bio Milan Komnenić.

Romić tvrdi da ne postoji nijedan dokaz da je postojao plan ubistva Ćuruvije, niti da ga je Rade Marković preneo Radonjiću, niti ko je napravio takav plan.

„U resoru Državne bezbednosti se ne podstiče, već se naređuje. Ako je Marković podstakao Radonjića da izvrši to delo, sa kakvim planom ga je onda upoznao? U službi ne postoji dogovaranje, već subordinacija i izdaju se naređenja”, kaže Romić.

Romić je rekao i da polazi od pretpostavke da mu se u ovom procesu „neće baš verovati”.

Ukradena dokumentacija

Pre Romićevog iskaza, drugooptuženi Milan Radonjić završio je u petak iznošenje odbrane i odgovarao na pitanja sudija, tužioca, zastupnika oštećenih i branilaca optuženih. On je predložio sudu da se kompletno suđenje otvori za širu javnost.

„Zarad izbegavanja nekih komentara, netačnog prenošenja izjava ili ličnih impresija o ovom procesu, molim sud da da saglasnost ili nalog da se suđenje prenosi javno, u izvornom obliku”, rekao je Radonjić.

On je napomenuo da je svestan da postoji ekstremno veliki pritisak na sve, pa i na sud, povodom tog suđenja.

Radonjić je, kao i na prethodnim ročištima, 3. i 4. juna, negirao krivicu, a u petak je ocenio i da je optužnica pisana na osnovu „ukradene” dokumentacije DB-a.

„Mislim da se taj element ne sme zanemariti, vi ćete videti kako, ko i kada je to radio, a o tome bi advokat Gradimir Nalić trebalo nešto da zna”, rekao je Radonjić obraćajući se sudskom veću.

On je, takođe, osporio izjave pojedinih svedoka, pitajući da li je tužilaštvo proveravalo njihove navode na osnovu kojih je pisalo optužnicu.

Radonjić je istakao da nije u svađi ni sa jednim predloženim svedokom, podsećajući da su, na primer, „određena lica” – Stevan Nikčević i Vladimir Nikolić – bila pod prismotrom službe.

„Gorana Petrovića sam ja suspendovao, a posle disciplinskog suda izbačen je iz službe, pa je posle 5. oktobra vraćen u DB. Slično je i sa Zoranom Mijatovićem”, rekao je Radonjić.

Odgovarajući na pitanja, Radonjić je naveo da je, dva dana pošto je došao na mesto načelnika beogradskog centra, prvi put saznao da DB „operativno obrađuje” Ćuruviju, odnosno da mu tajno prisluškuje telefon.

Radonjić je naveo da je tog trenutka od svog zamenika saznao da se Ćuruvija prati kao „lice u široj kategoriji”, jer je od nepoznate osobe iz strane ambasade primio novac.

On je istakao da je tog trenutka izdao naredbu da se uspostavi mera tajne pratnje kako bi se identifikovala Ćuruvijina veza u ambasadi.

„Onog trenutka kada je došlo do kontakta objekta (Ćuruvija) sa vezom i kada je došlo do nove primopredaje, izdao sam nalog da se prati ta veza i da se mera praćenja Ćuruvije prekine”, rekao je on i dodao da se ne kaje zbog svoje odluke jer je smatra profesionalnom.

„Sve što sam tada radio, i danas bih radio, sve što sam dao od naloga, i danas bih dao”, poručio je Radonjić.

Prekid praćenja

Po optužnici, Radonjić je naredio da praćenje Ćuruvije prestane nekoliko minuta pre njegovog ubistva kako pratioci ne bi videli ubice. Upitan zašto je prekinuo pratnju, Radonjić je rekao da je to određeno zato što je utvrđeno da je obavljena primopredaja.

„To je ono što nas je zanimalo, dalje je trebalo da pratimo kontakt i da ga identifikujemo.”

On je napomenuo da bi praćenje možda i bilo nastavljeno tri, četiri, pet dana kasnije da nije došlo do ubistva.

„Moji operativni nalozi zavisili su od operativnih podataka službe, a ne od moje dobre volje”, naglasio je on.

Radonjić je kazao i da se on nada da će sudu biti dostavljeni dosijei Bezbednosno-informativne agencije (BIA), u kojima se, prema njegovim rečima, nalaze brojni izveštaji koji su prikupljeni praćenjem telefonske komunikacije Slavka Ćuruvije.

Radonjić je pored ostalog naveo i da je, kada je čuo da je Ćuruvija ubijen, bio u šoku i veoma iznenađen.

„Ne mogu sad da vam objašnjavam kako sam se tada osećao, niti šta sam prvo uradio, ali koliko se sećam, obavestio sam načelnika resora i odmah dao nalog da se prikupe svi podaci o Ćuruviji koji su prikupljeni tokom sprovođenja operativnih mera”, rekao je Radonjić.

Sve podatke je, kako je dodao, predao gradskom SUP-u.

„Nikada ništa nisam uradio protiv zakona i nemam ništa protiv da se ispita kompletna služba, zato što sam siguran da je moja delatnost čista ko suza, što se tiče zakona, profesionalizma i odnosa prema poslu”, rekao je Radonjić.

Ročište je završeno odlukom sudskog veća da ponovo odbije predlog odbrane da se optuženima Ratku Romiću i Milanu Radonjiću ukine pritvor, ili da im se pritvor zameni zabranom napuštanja stana.

Sudija Snežana Jovanović je navela da su oni optuženi za delo za koje je zaprećena kazna viša od 10 godina, da još nisu u celosti izneli odbranu, ali i da i dalje postoji mogućnost uznemirenja javnosti.

„Optuženi su bili pripadnici DB-a i imali funkciju zaštite javnog reda. Osećanje nesigurnosti kod građana izaziva i činjenica da je lišeno života lice koje je bilo urednik dnevnog lista, što sve daje specifičnu težinu”, rekla je Jovanovićeva.

Romić će završiti iznošenje odbrane 7, 8. i 9. septembra, kada će suđenje biti nastavljeno.

Opet problem sa prisustvom Verana Matića

Kao i na prvom ročištu, advokati odbrane su istakli problem prisustva u sudnici Verana Matića, predsednika Komisija za istragu ubistava novinara.

Na prvom ročištu suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, predsednica tročlanog sudskog veća Snežana Jovanović upozorila je Ćuruvijinu ćerku Jelenu da ne sme da prisustvuje prvoj fazi glavnog pretresa, jer će kasnije biti saslušana kao svedok. Jelena Ćuruvija je ustala i izašla iz sudnice.

Za razliku od nje, Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, koji je sedeo u publici, a koga je odbrana predložila za svedoka, mogao je da izabere da li da ostane ili da napusti sudnicu.

„Vi možete da odlučite da li ćete ostati u sudnici, ali ako prisustvujete odbrani okrivljenih, onda nećete moći da imate svojstvo svedoka u ovom krivičnom postupku”, rekla je sudija Snežana Jovanović.

Veran Matić je odlučio da ostane u sudnici.

Kako sudija treba da postupi kada se u sudnici tokom glavnog pretresa zateknu svedoci pitali smo Milana Škulića, profesora krivičnog prava.

„Zakon propisuje da sudija udaljava iz sudnice svedoka koji još nije ispitan tokom ispitivanja drugih svedoka kako taj svedok ne bi čuo šta oni govore. Razlog za to je da njihov iskaz ne bi uticao na svedoka”, objašnjava profesor Škulić.

I Slobodan Ružić, advokat oštećenih, kaže da je pravilo da kada se u sudnici nađe neko od svedoka, to lice se udaljava.

Na ročištu održanom 3. jula, advokat odbrane Dušan Mašić pitao je sudiju Snežanu Jovanović zašto nije reagovala na prisustvo Verana Matića kao ni na to što je on nakon samo deset minuta, bez pitanja, ustao i napustio sudnicu.

Sudija Snežana Jovanović je odgovorila da nema nameru da ponavlja šta je na prošlom ročištu rekla o statusu Matića, a za njegov odlazak je kratko rekla da svako ko je u publici ima pravo da uđe i izađe kad želi.

„Suđenje ne sme da se ometa, ali izlazak i ulazak nekoga iz publike nije nešto što može da omete suđenje. Znači, svako iz publike ima pravo da izađe kad želi”, objašnjava za Cenzolovku Milan Antonijević, predsednik YUCOM-a.

Branilac potvrdio da je prisluškivan Aleksandar Tijanić

Branilac okrivljenih Romića i Radonjića, advokat Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da je Milan Radonjić na sudu uspeo da dokaže da nije kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije.

„On je apsolutno negirao navode optužbe u skladu sa dokazima u spisima predmeta i uspeo je da pokaže da krivice nema apsolutno nigde”, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović novinarima u pauzi suđenja.

Upitana o zahtevu Radonjića da se u spise predmeta uvrste i dosijei Bezbednosne-informativne agencije, ona je navela da je reč o izveštajima i izvodima o prisluškivanim telefonskim razgovorima ne samo ubijenog Slavka Ćuruvije, već i drugih osoba.

„Mediji su pisali, pa mogu da potvrdim da je među prisluškivanim osobama bio i Aleksandar Tijanić”, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović.

Dodala je i da je Radonjić tražio da se javnosti omogući pristup predmetu i svim dokazima, kako ne bi bilo spekulacija.

Pravni zastupnik porodice Ćuruvija, advokat Slobodan Ružić ocenio je da Radonjić nije uspeo da dokaže da je nevin i poručio da će tokom postupka dokazati da mnogo toga nije radio po zakonu.

„Radonjić je tvrdio da je poštovao proceduru i da je sve radio po zakonu, a mi ćemo dokazati da nije poštovao proceduru i da ima desetak i više propusta, što su potvrdili i brojni svedoci”, rekao je Ružić novinarima.

Izvor: Cenzolovka, foto: Petar Pavlović