29. januar 2019.


Završne reči u procesu četvorici zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije izneli bivši načelnik RDB-a Radomir Marković i advokat optuženog Miroslava Kuraka, Stevan Protić. Suđenje se nastavlja tek 7. marta

Piše: Perica Gunjić

I pored toga što se u procesu protiv četvorice optuženih za organizovanje i izvršenje ubistva novinara Slavka Ćuruvije danas očekivao kraj iznošenja završnih reči, sudsko veće je odlučilo da sasluša samo Stevana Protića, branioca Miroslava Kuraka, i prvooptuženog Radomira Markovića, te da na taj način dodatno produži ovo suđenje. Sledeće ročište, na kom će se sudu obratiti preostala dvojica optuženih, Milan Radonjić i Ratko Romić, zakazano je tek za 7. mart.

Tako će se izricanje presude približiti dvadesetoj godišnjici ubistva Ćuruvije, dok će ovo suđenje tada navršiti gotovo pune četiri godine, pošto je počelo 1. juna 2015. godine.

Pred tročlanim većem Specijalnog suda (predsedavajuća Snežana Jovanović, Vladimir Mesarović i Dragan Milošević), bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković rekao je da je „kompletna optužnica neozbiljna“, da je ovo suđenje političko, da predstavlja obračun sa režimom Slobodana Miloševića i RDB-om, koji se sada napada zato što se Milošević ne može osuditi.

Marković: Legija izmanipulisan, Prpa najvažniji svedok

On tvrdi da nema nijednog dokaza koji njega povezuje sa ubistvom, te je završnu reč posvetio uglavnom diskreditovanju svedoka i dokaza koji ga sa Ćuruvijom povezuju (Milorad Ulemek Legija, bivši pripadnici zemunskog klana), kao i isticanju svedočenja Branke Prpe, koja je bila sa Ćuruvijom u trenutku ubistva i koja je tvrdila da je videla ubicu i dala njegov opis, koji se ne može dovesti u vezu sa Miroslavom Kurakom.

Marković je rekao da misli da je Prpa najvažniji svedok u procesu, da je reč o veoma obrazovanoj i inteligentnoj osobi, te podsetio na njene reči da je ubicu jasno videla i da joj se njegov lik urezao u pamćenje za ceo život.

On smatra da nije važno to što Prpa nije imala naočare, pošto je ubicu videla sa pola metra. Njen opis, kako je rekao, odgovara pokojnom kriminalcu Luki Pejoviću, za koga smatra da postoje indicije koje ga povezuju sa ovim zločinom.

„Ali sve i da on to nije uradio, Prpin opis ubice ne odgovara opisu Miroslava Kuraka“, naglasio je Marković, koji misli i da izjave bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića potvrđuju to što je Prpa rekla.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić i zastupnici oštećenih tvrdili su u završnim rečima da Prpa nije mogla dobro da vidi ubicu, ne samo zato što su joj u trenutku zločina spale naočare već i zato što se to dogodilo posle udarca kundakom u glavu i u vreme dok je bila pod ekstremnim stresom i dok je ležala pored Ćuruvije.

S druge strane, njeno svedočenje su kao krunsku argumentaciju za svoje tvrdnje navodili svi branioci optuženih – Vladimir Marinkov, Dušan Mašić, Zora Dobričanin Nikodinović, Stevan Protić.

Radomir Marković je u završnoj reči rekao da, ako njega osude, porodica Ćuruvija nikada neće saznati istinu o tome ko je Slavka ubio. On tvrdi da Slobodan Milošević nije zazirao od Ćuruvije, da on nije ubijen zato što je predstavljao opasnost za njegov režim, kao što to tvrdi tužilac, već zbog navodnih kontakata sa „bezbednosno interesantnim licima“.

Marković tvrdi da se i ovim procesom pokušava svaliti krivica na Resor državne bezbednosti, te da on pred ovim sudom ne brani sebe („ja sam već osuđen na 40 godina“) već Službu, odnosno „čast“ pripadnika RDB-a.

Citirao je i Olivera Antića, savetnika bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je, prema njemu, rekao da će biti dovedene u pitanje evropske integracije ako ne bude suđenja za ubistvo Ćuruvije.

Marković je podsetio i da je Prpa rekla kako Ćuruvija nije imao političkih ambicija i da se šalio kada je generalu Momčilu Perišiću (načelniku Generalštaba do 1998. godine), na njegovo pitanje da li bi podržao vojni udar protiv Slobodana Miloševića, odgovorio da bi.

Marković se zapitao: „Ko je predstavljao veću opasnost po državu – general koji hoće da izvede vojni udar ili novinar koji bi to podržao?“

Završnu reč Marković je posvetio negiranju navoda iz optužnice, a posebno izjave bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije. Ulemek je, naime, izjavio kako mu je u vreme pre ubistva Ćuruvije najpre nudio da on izvrši taj zločin (Legija je rekao da tada nije direktno pomenut Ćuruvija, ali da je on to zaključio), što je komandant JSO odbio zbog obaveza na Kosovu.

Ulemek je svedočio da mu je na narednom sastanku Marković, dok su razgovarali o hapšenju nekog lica, rekao da će mu „navigatori“ za to hapšenje biti „oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“, te da je posle toga on u holu video da se radi o Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku.

Radomir Marković tvrdi da ne samo da ništa od ovoga on nije rekao već i da tih sastanaka uopšte nije ni bilo, ponovivši tvrdnje svojih advokata da se načelnik RDB-a ne bavi operativnim zadacima, te da je i zato nemoguće da je on takve naredbe izdavao.

„Ulemek je izmanipulisan da me okrivi, i to mu nije prvi put. Znam zašto je to uradio, ali neću reći, sačuvaću mu to malo dostojanstva što mu je ostalo“, rekao je Marković.

Marković je podsetio na Ulemekovo pojavljivanje u sudnici tokom ovog procesa, tvrdeći da je tada izbegao da bude unakrsno ispitivan. On je podsetio i na to da je Ulemek rekao da je prećeno njemu i njegovoj porodici.

„Baš bih voleo da vidim ko Legiji sme da preti“, rekao je Marković, podsećajući i da je Tužilaštvo kasnije utvrdilo da nije bilo pretnji njemu i članovima zemunskog klana.

Bivši načelnik RDB-a je podsetio kako je Ulemek pisao bivšem ministru pravde Nikoli Selakoviću, sa kojim se kasnije sreo i u Urgentnom centru, da bi istog dana istražitelji od njega uzeli izjavu u zatvoru u Zabeli, a inspektor Dragan Kecman na kraju napisao krivičnu prijavu za ubistvo Ćuruvije.

Doveo je u pitanje i svedočenja koja su navodila da je Ulemek u diskoteci „Bombaj“ Džeja Ramadanovskog, gde su zajedno sa njim bili Aleksandar i Miloš Simović i drugi pripadnici zemunskog klana, kao i Svetlana Ceca Ražnatović, pošto su od njihovog stola otišli Miroslav Kurak i Ratko Romić, navodno rekao „zemuncima“: „Zapamtite ih, radićete ih, oni su ubili Ćuruviju“.

Kada je Legija kredibilan svedok?

Marković je ukazao na kontradiktornosti u svedočenjima i u vezi sa ovim događajem, te je zapitao Tužilaštvo kako to da su Legija i „zemunci“ u jednom slučaju nepouzdani, izmanipulisani svedoci, a u drugom kredibilni, i predložio da se promeni tekst zakletve za svedoke pred sudom („zaklinjem se čašću da ću govoriti istinu i da ništa od onog što mi je poznato neću prećutati“), rekavši da su za njih pojmovi časti i istine veoma rastegljivi.

Marković je podsetio i na izjavu pokojnog pripadnika zemunskog klana Mileta Lukovića Kuma (ubijen u akciji „Sablja“) da je on, Luković, ubio Ćuruviju, pa i na to da je bivši pripadnik JSO Nenad Ilić (osuđen u slučaju ubistva na Ibarskoj magistrali) rekao da hoće da trguje istom tom informacijom koju je, navodno, čuo od Lukovića dok ga je vozio u Budvu da ubije Vuka Draškovića. Marković je rekao da zbog toga Ilić nije bio svedok odbrane u ovom procesu („ja ne želim da trgujem“).

Ponovio je tvrdnje svojih branitelja da on nije dovodio svoje ljude na čelna mesta u Resoru državne bezbednosti, već da je to radio Kolegijum RDB-a, a da je načelnika beogradskog centra Momira Radosavljevića na tom mestu zadržao po molbi tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića.

Radosavljević se povukao pre postavljanja Milana Radonjića na to mesto u aprilu 1999, „iz ličnih razloga“. Ali, kako je to Marković rekao, Radosavljević bi bio smenjen da se sam nije povukao, zbog toga što nije na vreme evakuisao tehniku i dokumentaciju iz beogradskog centra RDB-a posle početka bombardovanja.

Marković je bio veoma kritičan prema bivšim pripadnicima RDB-a koji nisu imali lepih reči za njega svedočeći tokom ovog procesa (Stevan Nikčević, Vladimir Nikolić, Zoran Mijatović, Goran Petrović, Zoran Stijović), za koje je rekao da su blatili Službu (Nikčević), te da su iz nje oterani (Stijović, Nikčević, Nikolić), mada su posle 5. oktobra za to bili nagrađeni funkcijama.

Radomir Marković, inače, izdržava jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora, pošto je osuđen za organizovanje dva pokušaja ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića.

Milorad Ulemek Legija je takođe u zatvoru (pod nehumanim uslovima, kako je rekao Marković, aludirajući da je zbog toga Legija pravio neke nagodbe s Tužilaštvom), osuđen za iste zločine kao i Marković, ali i zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i druge zločine koje je organizovao sa zemunskim klanom.

Protić: Optužnica plod primitivne mašte tužioca

Branilac Miroslava Kuraka Stevan Protić u završnoj reči je takođe tvrdio da tužilac vodi ovaj proces protiv režima Slobodana Miloševića, kao i da ne postoje ni posredni ni neposredni dokazi niti svedočenja koja njegovog klijenta dovode u vezu sa ovim ubistvom, pa ni sa tim da je bio na mestu zločina.

On smatra da se sudi Resoru državne bezbednosti, ali navodi da njegov klijent nikada nije bio pripadnik Službe. Kaže da je netačno i to da je Kurak bio instruktor gađanja u Jedinici za specijalne operacije ili SAJ-u. Tvrdi i da nije ubica i da je jedino ubistvo za koje mu je suđeno, ono Vladimira Petrovića Regine, izvršio u samoodbrani.

Protić kaže da je dovoljno imati gram zdravog razuma da bi se shvatilo da ne postoji dokaz ni za šta od onog što tužilac navodi: da je Radomir Marković od Ulemeka tražio da ubije Ćuruviju, da je Legija odbio taj zadatak, da je Marković postavio Radonjića na čelo beogradskog centra RDB-a, da je Radonjić tražio od Ratka Romića i Miroslava Kuraka da ubiju Ćuruviju, da je Kurak bio u zgradi RDB-a onda kada Legija kaže da ga je tamo sreo posle razgovora sa Markovićem.

Rekao je da ne postoji ni dokaz da je Kurak bio na mestu zločina, pa ni taj da su tamo bila dvojica izvršilaca ubistva (optuženi Romić i Kurak, čije prisustvo u blizini mesta zločina tužilac dokazuje podacima sa baznih stanica, prim. nov.), kao ni da je beli golf, kako tvrdi tužilac, bio parkiran u blizini.

I on je dobar deo iskaza posvetio Miloradu Ulemeku i Branki Prpi. Za bivšeg komandanta JSO je rekao da je kompromitovan kao svedok i podsetio da ga je Specijalni sud već više puta osudio po zahtevu tužioca, a da ga sada tužilac pretvara u kredibilnog svedoka, kada mu tako odgovara.

Svedočenje Branke Prpe Protić smatra najznačajnijim i njen opis ubice vidi kao vrhunski dokaz da Kurak nije učestvovao u zločinu.

I on je, kao i svi drugi zastupnici odbrane, oštro kritikovao rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i njenog predsednika Verana Matića, za koga je rekao da vrši pritisak na sud.

Jedinu zamerku sudskom veću uputio je zbog toga što je na prvom ročištu predsednica veća Jovanović pitala Matića da li želi da prati suđenje. On je odgovorio da želi da ostane u sudnici, čime je, kako kaže Protić, Matić sam odlučio da ne želi da bude svedok u ovom procesu. Da je Matić ostao na listi svedoka, objasnio je Protić, on ne bi mogao da istupa u javnosti i na taj način utiče na suđenje.

Za Protića je, inače, optužnica „plod primitivne mašte tužioca“, te je na kraju za svog štićenika tražio oslobađajuću presudu.

Suđenje se nastavlja 7. marta u 14.30 sati.