29. maj 2015.


 

Piše: Miša Dragin

Slika:  Jorgen Mikelsen, urednik JP-a, Dragin (Kikindske), Ognjanović (Južne vesti) i Miladinović (Grad)

Kako to već obično biva, dok su Kikindske preživljavale najteže dane u osamnaestogodišnjoj istoriji, odnosno dok nismo štampali novine, stigao je pozivAmbasade Kraljevine Danske i Fondacije Slavko Ćuruvija da neko iz naše redakcije poseti vodeću novinsku kuću u Danskoj – JP/Politiken hus. Izbor je, iz nekih razloga koji će ostati mala redakcijska tajna, pao na mene – tehničkog urednika Kikindskih, potpisnika ovog teksta.

Poseta je trajala pet dana, i pored glavnog grada Kopenhagena, u kom smo bili dva dana, preostala tri dana smo proveli u Arhusu, drugom po veličini gradu u Danskoj, a ekipu koju je predvodio Ilir Gaši iz Fondacije Slavko Ćuruvija činili su još i Vitomir Ognjanović, jedan od osnivača i direktor regionalnog portala „Južne vesti“ iz Niša, Dejan Miladinović, vlasnik i glavni i odgovorni urednik lista „Grad“ iz Kragujevca.

Cilj putovanja je bio da se upoznamo sa načinom poslovanja novina u Danskoj i njihovom borbom sa globalnim trendom smanjivanja tiraža štampanih izdanja, odnosno prelaskom na internet izdanja. Prezentovani modeli poslovanja naravno nisu nešto što bi u Srbiji mogli da preslikamo, ali svakako da bi ta iskustva mogli da iskoristimo u budućnosti kad/ako medijsko poslovanje kod nas bude više zavisilo od tr – žišnih a manje od političkih prilika. Što se tiče borbe za čitaoce koji ne žele da prljaju ruke štamparskom bojom, imali smo prilike da čujemo i vidimo više različitih načina koji će za Kikindske sigurno biti od velike koristi prilikom kreiranja novog sajta.

Veći deo ovog radnog putovanja, kao što sam pomenuo, proveli smo u Arhusu u poseti Jilands-Postenu (Jyllands-Posten), koji se od pre nekoliko godina udružio sa jednim od najvećih konkurenata Politikenom iz Kopenhagena, u JP/Politiken hus. Zanimljivo je da su ove novine pored borbe na tržištu i politički različite. JilandsPosten svojim političkim stavovima pripada desnom centru, dok Politiken predstavlja levi centar, ali uz sve razlike našli su način da se udruže iako i dalje neguju dobru tradiciju sukoba mišljenja i gotovo potpuno različitih stavova o mnogim pitanjima koja se tiču danskog društva. Sastanci u redakciji JP-a bili su interesantni i zbog toga što su to novine koje su dugi niz godina bile lokalne, a danas su jedan od najvažnijih nacionalnih dnevnika u Danskoj. To što dolaze iz tzv. provincije i njihov drugačiji pogled na teme od konkurentske dnevne štampe mahom iz Kopenhagena, nešto je na čime se ponose svi novinari i zaposleni u JP-u.

Lokal Avisen su lokalne novine koje smo takođe posetili u Arhusu, i one su takođe deo JP/Politiken husa i imaju vrlo malu redakciju, a velik broj reklama, ali bez obzira na to imaju vrlo kvalitetne tekstove i ni slučajno ih ne možete nazvati reklamnim pamfletom. Pošto su lokalne novine i ne mogu se nositi sa velikim nacionalnim listovima, bave se pričama o malim običnim ljudima iz komšiluka a najzanimljivije mi je bilo što o lokalnoj politici ne pišu izveštaje iz gradske kuće već se samo bave odlukama lokalnih vlasti i na koji način one imaju uticaj na lokalno stanovništvo.

Poslednja dva dana proveli smo u Kopenhagenu u poseti Politikenu, dnevnim novinama, koje sa još preko 90 drugih listova i više desetina sajtova u Danskoj i Švedskoj čine već pomenutu medijsku kuću – JP/Politiken hus. Predstavljanje načina prelaska na prodaju digitalnog izdanja u Politikenu bilo je potpuno drugačije od onog u Arhusu, ali jednako zanimljivo i verujem korisno.

Poseta Danskoj je bila vrlo naporna sa puno sastanaka koji su bili vrlo zanimljivi, a domaćini uvek tačni, ljubazni i spremni za razgovor i razmenu mišljenja. Na jednom od sastanaka na početnom slajdu prezentacije pisalo je „Dobrodošli“, što je, naravno, bilo simpatično, ali kad sam na drugom sastanku, objašnjavajući razloge zbog kojih nam je blokiran račun i zašto nismo u mogućnosti da štampamo novine, čuo opasku Jorgena Ejbola, predsednika Upravnog odbora JP/Politiken hus, kako „poreska vlast u Srbiji nema isti tretman i za TV Pink i Željka Mitrovića“, osećao sam se više nego privilegovano što sam imao priliku da provedem tih nekoliko dana u Danskoj.

Jilands-Posten i karikature proroka Muhameda iz 2005. godine

Jilands-Posten dospeo je u žižu svetske javnosti nakon što je u septembru 2005. godine objavio 12 karikatura sa likom proroka Muhameda, kao satiričnu ilustraciju članka koji je, između ostalog, govorio o samocenzuri i slobodi govora, nakon što je jedan danski pisac izjavio da ne postoji ilustrator u Danskoj koji bi pristao da nacrta crteže u jednoj dečjoj knjizi o Muhamedu, osim anonimno. Te karikature su izazvale žestoke proteste širom muslimanskog sveta, a redakcija je uputila dva otvorena pisma u kojima je objasnila da nisu želeli da uvrede nijednog muslimana i izrazila žaljenje zbog nastalih neprijatnosti. Sedište JilandsPostena je od tada pod visokim merama obezbeđenja, koje su i pojačane nakon što je početkom godine izvršen masakr u redakciji „Šarli Ebdoa“ u Parizu.

O novinama

Prodaja novina na kioscima, na koju smo navikli ovde, u Danskoj gotovo da i ne postoji. Uobičajen način prodaje štampanih izdanja je putem pretplate. Ovakva prodaja omogućuje novinarima i urednicima da mnogo bolje upoznaju svoje čitaoce, pa tako naprimer u Jilands-Postenu znaju da 80 posto njihovih čitaoca poseduje u vlasništvu kuću i zato vode računa da tekstovi o nekretninama redovno budu prisutni u novinama. JP je digitalizovao celokupnu svoju arhivu i u stanju je da demonstrira svoju posvećenost svakom oglašivaču, pa tako agent koji prodaje reklamni prostor može klijentu na mobilnom uređaju da pokaže kako je izgledao svaki oglas njegove firme u poslednjih 140 godina.

Izvor: Kikindske