Foto: Jana Nikolić, SĆF

Posle pet meseci odlaganja nastavlja se suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije

1. februar 2020.


Sud se još nije izjasnio da li prihvata predloge odbrane da svedoči Vasilije Mijović, pripadnik tajne službe kriminalne prošlosti, i tužioca da se u predmet uvrste ranija svedočenja dva načelnika odeljenja RDB-a u vreme ubistva Ćuruvije, Cvijetina Milinkovića i Zorana Pavića, koja terete optužene

Piše: Tamara Spaić, izvor: Cenzolovka

Ponovljeno suđenje u slučaju ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, posle niza odlaganja u novembru i decembru prošle godine, nastavlja se ove nedelje. U utorak, 2. februara, i naredna tri dana u nizu, pred tročlano sudsko veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu sešće samo trojica okrivljenih – Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, dok je Miroslav Kurak godinama u bekstvu.

Gotovo 22 godine od ubistva, proces utvrđivanja odgovornosti nalazi se u novoj neizvesnoj fazi. Prvostepeno suđenje trajalo je četiri godine i obeleženo je brojnim opstrukcijama, svedocima koji su iznenada obolevali od zaboravnosti, odlukama suda da izuzme najvažnije materijalne dokaze…

Zatim je i ta prvostepena presuda, do koje se došlo s mnogo muke, pala na Apelacionom sudu jer je, kako je ocenio sud, „nerazumljiva“, „protivrečna“, a pre svega je u pitanju prekoračenje optužnice. Najveća slabost presude je, sudeći prema obrazloženju apelacije, u tome što je kao neposrednog izvršioca i nalogodavaca označila N. N. lice.

Odluka Apelacionog suda da postupi šematski i po ustaljenoj praksi vrati predmet prvostepenom veću, umesto da otvori pretres i tako skrati postupak koji već predugo traje, izazvala je mnogo negodovanja u domaćoj i međunarodnoj medijskoj zajednici.

Novo suđenje se nije maklo od početka

I pored šest godina razvlačenja, procesa (suđenje okrivljenima za ubistvo počelo je 2015. godine), interesovanje za utvrđivanje odgovornosti za ubistvo novinara koji se suprotstavio zločinačkom režimu Slobodana Miloševića ne jenjava. Suviše je i na mnogo načina važan za Srbiju, da bi se pokleklo ili odstupilo od insistiranja da ubice novinara konačno budu kažnjene.

Gotovo 22 godine od ubistva, proces utvrđivanja odgovornosti nalazi se u novoj neizvesnoj fazi

Ponovljeni proces počeo je u oktobru prošle godine, nakon što je Apelacioni sud, postupajući po žalbama i tužioca i odbrane, suđenje vratio prvostepenom sudu za organizovani kriminal sa zadatkom da bolje obrazloži presudu i uskladi je sa dokazima, ali i logičkim zaključivanjem.

Sada je opterećen i okolnostima koje je izazvala pandemija. Dvoje sudija je bilo bolesno i zato su dva puta otkazivana ročišta, poslednji put na čak tri meseca, tako da su u ponovljenom postupku održana svega dva uvodna ročišta – 5. i 6. oktobra.

Nije se maklo dalje od početka. Zasad je tužilac Milenko Mandić ponovio svoju optužnicu, a okrivljeni negirali krivicu. Advokati odbrane iskoristili su novu priliku da ponovo zatraže da se iz postupka izuzmu ključna svedočenja Milorada Lukovića Legije i braće Simović, pripadnika zemunskog klana.

Svedok povezan sa kriminalcima

Pored toga, Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa Radonjića i Romića, predložila je novog svedoka – Vasilija Mijovića, uz tvrdnju da bi, navodno, ovaj svedok doveo do obrta u suđenju.

Ona je predala sudu službenu belešku koja navodno „upućuje na to ko je ubio Ćuruviju“, a koju je Vasilije Mijović svojevremeno poslao Vukašinu Marašu, bivšem šefu crnogorske tajne policije.

Mediji su odmah podsetili da je Mijović, bivši član crnogorske tajne policije, povezan sa kriminalcima, blizak i nekadašnjem zemunskom klanu, kao i da je jednom podneo falsifikovanu službenu belešku u suđenju za ubistvo crnogorskog novinara Duška Jovanovića.

Sud se još nije izjasnio da li prihvata ovu dopunu Zore Dobričanin Nikodinović i da li će Mijovića pozvati da svedoči. Takođe, nije izvesno ni da li će sud prihvatiti zahtev tužioca da se u predmet uvrste ranija svedočenja dva načelnika odeljenja RDB-a u vreme ubistva Ćuruvije, Cvijetina Milinkovića i Zorana Pavića, koja bi dodatno mogla da podupru optužnicu.

Od svedoka je zasad pozvana Branka Prpa, istoričarka, koja je bila sa Ćuruvijom u trenutku ubistva i čije je svedočenje bilo ključno za sudsko veće da prvostepeno presudi da je neposredni izvršilac nepoznat, a pozvana su i Ćuruvijina deca Jelena i Rade.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije su 2019. godine, ukupno na 100 godina zatvora, prvostepeno osuđeni bivši načelnik RDB-a Radomir Marković za podstrekivanje (30 godina), tadašnji šef beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić za saizvršilaštvo (30 godina), te operativac DB-a Ratko Romić i bivši pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak kao saizvršioci na mestu likvidacije (po 20 godina).

Sudsko veće čine Snežana Jovanović, predsednica, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović. Od njih Apelacioni sud očekuje da isprave sve greške iz prvostepene presude.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

#EU ZA TEBE
SĆF