Posle dva odlaganja, ročište na šestogodišnjem suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije trajalo 35 minuta

7. oktobar 2021.


Pošto su advokati Radomira Markovića i Miroslava Kuraka izneli završne reči, otvorila se mogućnost da i advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića završi danas, te da se na narednom ročištu suđenje završi iznošenjem odbrane optuženih. Sudsko veće je, međutim, odlučilo da naglo prekine proces i dodatno razvuče suđenje koje traje šest godina i četiri meseca

Piše: Tamara Spaić

Nakon puna dva meseca letnje pauze i još dva odlaganja suđenja tokom celog septembra, današnje ročište u postupku za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije trajalo je samo 35 minuta. Odluku da danas samo deo advokata odbrane iznese završne reči i da se ročište tako brzo završi donelo je sudsko veće sa sudijom Snežanom Jovanović na čelu i time dodalo još jedan argument za zabrinutost da se namerno prolongira pravosnažna presuda za ubistvo novinara od pre 22 godine.

Nemir i sumnja da išta u sudskom procesu, koji traje predugih šest godina i četiri meseca, ide kako valja, inspirisani su i današnjim izlaganjima advokata odbrane u kojima se, a u skladu sa vladajućim trendom u Srbiji, neguje istorijski revizionizam.

Čelnici Resora državne bezbednosti s kraja devedesetih okrivljeni za ubistvo su u ovim izlaganjima „časni i pošteni“ policajci i nevine žrtve, a žrtva režima i hrabri novinar Slavko Ćuruvija u njihovim govorima pred sudom postaje „rušilac države“.

Advokati su sud pozvali da sve okrivljene oslobodi, koristeći čak i apel da „porodica ubijenog ima prava na istinu o ubistvu“.

Ništa novo, ali je mučno za sve koji i dalje očekuju da je pravda dostižna i još se sećaju vremena vladavine Slobodana Miloševića i žrtava koje je ostavio za sobom.

Marinkov: Tužilac brojnošću dokaza prikriva njihovu beskorisnost

Završne reči odbrane otvorio je advokat Vladimir Marinkov, zastupnik prvooptuženog Radomira Markovića, načelnika Resora državne bezbednosti u vreme ubistva, koga optužnica tereti da je naredio ubistvo Slavka Ćuruvije.

Marinkov je izneo stav da je kompletan postupak protiv njegovog branjenika nezakonit, počev od kršenja prezumpcije nevinosti, preko medijskih pritisaka na sud, sve do, kako je rekao, nezakonitih svedoka i dokaza. Po njemu, „brojnost dokaza poslužila je da se prikrije beskorisnost dokaza“.

Markovićev advokat se pozabavio taksativnim dokazivanjem da je izjava Milorada Ulemeka Legije, koju je on naveo kao ključnu za podizanje optužnice, netačna, nelogična i suprotna brojnim drugim materijalnim dokazima. Marinkov je pre svega optužio bivšeg javnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, kao i celo tužilaštvo, za nezakonito postupanje i nezakonito pribavljanje dokaza.

„Četrnaestog januara 2014. godine javni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je sazvao konferenciju da bi novinarima rekao da su uhapsili ubice. To je javno kršenje prezumpcije nevinosti“, počeo je advokat Marinkov sa retorskim navođenjem dokaza „kojima se neće baviti“.

Od dokaza kojima se „neće baviti“ naveo je i članove Vlade koji su kršili prezumpciju nevinosti, „uticaj na sud putem medija“, kršenje sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, nezakonito postupanje tužilaštva u istrazi i nezakonito prikupljanje dokaza, posebno „besmislenost navodnih dokaza o telekomunikacijama“ koji takođe spadaju među ključne za ceo proces.

Jasno je i očigledno da ne postoji ni osnov sumnje da je Radomir Marković učestvovao u ubistvu, a kamoli više od toga. Ovaj sud mora da donese oslobađajuću presudu (Marinkov)

„Neću pričati ni o tome ko su moguće ubice Slavka Ćuruvije. To je bio posao tužioca koji on nije uradio. Baviću se samo jednim dokazom jer samo jedan dokaz tereti Markovića, odnosno ukazuje na njegovu umešanost i to samo kroz nagađanje i indicije. A to je iskaz Milorada Ulemeka Legije“, rekao je Marinkov.

Zatim je ponovio sve već nekoliko puta iznete tvrdnje advokata odbrane o tome da nije bilo sastanka Radomira Markovića sa Legijom na kome mu je, prema optužnici, tražio da ubije Slavka Ćuruviju.

Marinkov je ponovio da ga nije bilo jer ga nije ni moglo biti, niti se mogao održati u kancelariji visokog funkcionera Službe Franka Simatovića u Drugoj upravi RDB-a (Ulica kneza Miloša) koju je Legija označio, jer je ta kancelarija zbog NATO bombardovanja u tom trenutku bila ispražnjena.

Pri tome se Marinkov pozvao na svedočenje Simatovića, koji je u vreme ubistva bio jedan od vodećih ljudi zločinačkog aparata Resora državne bezbednosti u vreme Miloševićeve vlasti, a danas jedan od okrivljenih pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu.

Marinkov je istakao da je Ulemek iskaz koji tereti Radomira Markovića kao naredbodavca ubistva dao samo u istrazi, a da je odbio da sve to ponovi na sudu (Ulemek je, da podsetimo, pred sudom rekao da ostaje pri svemu što je rekao u istrazi).

Prema optužnici, Marković je pozvao Legiju da mu izda naređenje da ubije Ćuruviju, a Legija je to odbio jer je u to vreme bio angažovan na Kosovu. Na jednom kasnijem sastanku kod njega u kancelariji, Marković je Legiji rekao da je taj „zadatak“ izvršen i da su ga izveli „ovi Radonjini“, koji su bili ispred kancelarije. A ispred su sedeli Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Kasnije je od Legije tražio da pripadnike zemunskog klana angažuje da ubiju Ratka Romića, jer je bio „nepouzdan svedok“. O tome su svedočili i pripadnici zemunskog klana i time potvrdili Legijino svedočenje dato u zatvoru.

„Nejasno je da li je Legija ostao pri iskazu iz istrage ili ne, a tužilac je zasnovao optužnicu isključivo na toj izjavi. Nijedan drugi dokaz ne dovodi u vezu Radomira Markovića sa ubistvom Ćuruvije“, rekao je Marinkov, a zatim je izneo svoje dokaze o tome da je 29. marta 1999. godine (jedan od dva datuma koji su označeni kao vreme sastanka Ulemeka i Markovića, prim. nov.) Legija bio u Kraljevu, a ne u Beogradu.

Advokat je osporio iskaz da je Legija dobio naredbu 27. marta da se javi Markoviću, kao i da se komunikacija obavljala satelitskim telefonima, jer se, kako je rekao, oni nisu koristili u vreme NATO bombardovanja zbog mogućeg prisluškivanja.

Koga je video Simatović i šta se desilo s njegovom kancelarijom?

Pozvao se na „Vremenik iz Sočanice“, dokument u kome su beleženi telefonski pozivi u RDB-u. Rekao je „da dokazi upućuju da je Legija 27. marta, a ne 29. ili 30. marta, leteo helikopterom sa Kosova, gde je tokom ratnih operacija bio stacioniran, za Kraljevo, a ne Beograd“, i to „ne po pozivu, jer ga je Rade Marković, kad je saznao za taj let, zabranio“.

Marinkov se zatim zapitao „zašto bi Legija bio sa Markovićem 27. marta, a zatim išao ponovo na sastanak 29. ili 30. marta (onaj u kancelariji Franka Simatovića) oko te iste teme“.

Pored toga što je osporio da se sastanak odvijao u Simatovićevoj kancelariji u Drugoj upravi, u Ulici kneza Miloša, Marinkov je dodao i da je Simatović u svom iskazu negirao da je tamo imao kancelariju, kao i da je drugookrivljeni Milan Radonjić negirao da je Rade Marković tada bio u zgradi Druge uprave.

Marinkov je podsetio i da je Simatović izjavio da se u to vreme nijednom nije sastao sa Ulemekom. Takođe i da načelnik Službe nije rukovodio Jedinicom za specijalne operacije u to vreme.

„Tužilac je zloupotrebio rečenicu Franka Simatovića da je možda video Ulemeka, a izbacio drugu rečenicu da ga možda i nije video.“

Marinkov se pozvao i na iskaz tadašnje sekretarice Radomira Markovića da se komunikacija nije obavljala satelitskim telefonima i da Ulemek nije zvao svaki čas.

„Ako pogledamo ’Vremenik iz Sočanice’, vidimo da je Ulemek dolazio 27. marta, da je planirao da noći u Beogradu, da je Radomir Marković imao informaciju o tome i da je naredio da ne leti helikopterom. Znači nije postojao poziv Markovića, nego je Ulemek na svoju inicijativu doleteo u Beograd, a da pre toga nikoga tamo nije obavestio. Ulemek se nije na Kosovo vratio helikopterom jer je trajala vazdušna opasnost. Luković je kolima krenuo nazad, a rekao je da je sa sobom poveo nekoliko ljudi za ispomoć, a oni i nisu mogli stati u helikopter“, rekao je Marinkov i poentirao:

„Potpuno je jasno da priča koju Ulemek iznosi nije istinita i to je nedvosmisleno potkrepljeno brojnim dokazima i iskazima svedoka.“

„Jasno i očigledno je da ne postoji ni osnov sumnje da je Radomir Marković učestvovao u ubistvu, a kamoli više od toga. Ovaj sud mora da donese oslobađajuću presudu zbog ugleda suda i nezavisnosti sudijske funkcije, a posebno zbog porodice Slavka Ćuruvije koja zaslužuje istinu o smrti“, završio je svoje današnje izlaganje Marinkov.

Mašić: Patriota i izdajnici

Markovićev drugi advokat Dušan Mašić danas je veličao poštenje i čast Radomira Markovića i blatio žrtvu. On se prvo pozvao na svedočenje Branke Prpe, koja je jedini neposredan očevidac, a nije prepoznala ni Romića ni Kuraka kao izvršioce ubistva. A zatim je ušao u izlaganje o tome kolika je njegov branjenik žrtva i da zbog svog poštenja trpi nepravdu već 21 godinu.

Nije bilo sastanka Radomira Markovića sa Legijom na kome mu je, prema optužnici, tražio da ubije Slavka Ćuruviju (Marinkov)

„Dvadeset i jednu godinu se ovaj čovek nalazi u zatvoru bez ijednog valjanog dokaza samo zato što je patriota i častan. Tužilaštvo je u završnoj reči najviše govorilo o zaslugama Ćuruvije. Njegove zasluge su bile rušenje ove države tako što će od Miloševića napraviti kriminalca. Tužilac kaže da je Radomir Marković naložio praćenje Ćuruvije. To nije tačno. Navodni dokaz protiv Radomira Markovića je navođenje da je Radonjić u danu ubistva Ćuruvije javio svom načelniku da je Ćuruvija ubijen. Pa kome da javi ako ne svom načelniku? Za Ibarsku magistralu (neuspeli atentat na Vuka Draškovića u kome su poginula četvorica pripadnika SPO, prim. nov.) već su podmetnuti svedoci i dokazi protiv Radomira Markovića. Uhapšen je na osnovu lažne izjave“, rekao je, između ostalog, advokat Mašić.

On je za to optužio čelnike Službe DB-a Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, koji su funkcije preuzeli posle petooktobarskih promena, i ironično ih nazvao „časnim ljudima“. Za Mijatovića je rekao da je toliko „častan“ da je namestio svojoj ćerki da snimi odvođenje Miloševića u Hag i „zaradi milion evra“. Zatim je podsetio da je Radomir Marković veliki patriota jer je odbio ponudu haškog tužioca Džefrija Najsa da bude zaštićeni svedok u procesu protiv Slobodana Miloševića.

„Da je pristao, nikada ga ne biste videli ovde. Bio bi daleko na toplim morima, zajedno sa svojim detetom. Njegovom detetu od 13 godina su dali da unese u kuću dva heklera. Njegov život je uništen i njegovog deteta samo zato što je bio častan policajac. Molim vas, sudite mu časno i pošteno“, rekao je advokat Dušan Mašić.

Protić: Nema dokaza

Reč je zatim dobio Stevan Protić, advokat trećeoptuženog Miroslava Kuraka, koji je vrlo kratko rekao da u ovom postupku nema nijednog dokaza da je njegov klijent umešan.

„Pošto nema dokaza, nema ni završne reči. Zato tražim oslobađajuću presudu za svog klijenta.“

Posle ovoga, sudija Snežana Jovanović je pozvala advokaticu Zoru Dobričanin Nikodinović, koja zastupa drugooptuženog Milana Radonjića i četvrtooptuženog Ratka Romića, ali ne da bi joj dala vreme za završne reči, već samo da bi je obavestila da će imati ukupno tri sata za svoje branjenike. A „ako treba, i više od toga“.

Suđenje se nastavlja sutra ujutru u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Nakon Zore Dobričanin Nikodinović, reč će dobiti svi okrivljeni, osim, naravno, Miroslava Kuraka koji je u bekstvu otkako je suđenje počelo 2015. godine.

U toku je ponovljeni postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije nakon što je Apelacioni sud prošle godine oborio prvostepenu presudu kojom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oglašeni krivima. Tužilac u ovom predmetu Milenko Mandić zatražio je u svojoj završnoj reči maksimalne kazne, odnosno ukupno 160 godina zatvora za četvoricu okrivljenih. Ponovljeno suđenje ušlo je u svoju drugu godinu iako tokom njega nije iznet nijedan novi dokaz ili tvrdnja.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

#EU ZA TEBE
SĆF