6. oktobar 2020.


Zora Dobričanin Nikodinović, braniteljka optuženih bivših funkcionera RDB-a, istakla je da je sve što je država uradila novinaru Slavku Ćuruviji, uništavajući njegove novine posle donošenja čuvenog Zakona o informisanju 1998, bilo po zakonu i kroz institucije

Pišu: Vuk Jeremić i Perica Gunjić

Zora Dobričanin Nikodinović, braniteljka okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića, iskoristila je uvodna izlaganja u ponovljenom postupku koji se pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu vodi zbog ubistva novinara i vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije da dovede u pitanje motiv vrha države da preko Resora državne bezbednosti (RDB) počini ovaj zločin.

„Sve što je država imala da uradi protiv Slavka Ćuruvije uradila je kroz institucije. Država je zakonitim sredstvima rešila slučaj Ćuruvije i njegovih novina“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović misleći na famozni Zakon o informisanju iz 1998. godine, koji je nezavisne medije (Ćuruvijin Dnevni telegraf i Evropljanin, ali i Danas, Studio B…), drakonskim sankcijama u visini tadašnjih više stotina hiljada dolara, apsurdno kratkim rokovima za plaćanje i plenidbom imovine, doveo na ivicu egzistencije.

Ćuruviji je preko svega policija zapečatila redakciju, zaplenila sve što je mogla, njega i dvojicu novinara DT-a osudila na zatvorske kazne, tako da je on bio prinuđen da štampanje novina prebaci u Crnu Goru.

Advokatica Dobričanin Nikodinović nije objasnila zašto je država preduzela tako opsežnu i brutalnu akciju protiv Ćuruvije ukoliko je procenjivala da on nije predstavljao nikakvu opasnost, ali je naglasila da je sve urađeno „institucionalno i zakonito“.

Teške reči i povišeni ton braniteljke

Ona je naglasila da nije primetila da se iko iz tužilaštva u to vreme, krajem devedesetih, posebno ističući postupajućeg zamenika tužioca Milenka Mandića, nije protivio Zakonu o informisanju i nije iskoristio mogućnost da se obrati Ustavnom sudu.

Posebno teškim rečima i povišenim tonom advokatica Dobričanin Nikodinović je odgovorila na deo optužnice koji navodi da je Radomir Marković, bivši načelnik RDB-a, postavio Milana Radonjića za načelnika Centra RDB-a Beograd radi izvršenja krivičnog dela ubistva.

Državu moramo da volimo. Ne znam kako o svojoj zemlji tužilaštvo može da izjavi tako nešto, da je neko nekoga u državnom organu postavio na neko mesto zarad vršenja krivičnog dela (Zora Dobričanin Nikodinović)

„Svi mi možemo da podržavamo ili ne podržavamo određenu vlast. Međutim, državu moramo da volimo. Ne znam kako o svojoj zemlji tužilaštvo može da izjavi tako nešto, da je neko nekoga u državnom organu postavio na neko mesto zarad vršenja krivičnog dela. To je previše, od koga god da dolazi. Ja ne želim da živim u državi u kojoj se neko, u bilo kom državnom organu, postavlja radi vršenja krivičnog dela“, kazala je Zora Dobričanin Nikodinović, ponavljajući nešto što je mnogo puta izgovorila tokom glavnog pretresa – da tužilaštvo nije ponudilo nijedan dokaz za tu tvrdnju.

Rekla je da bira reči, ali da ne može da pronađe drugi izraz osim „to je katastrofalno“, čudeći se kako je moguće da tužilac tvrdi da je Radonjić postavljen na tako visoku funkciju u Službi radi izvršenja krivičnog dela (ubistva Ćuruvije).

Uprkos čestim opomenama predsednice veća Snežane Jovanović da se drži onog što zakon predviđa da treba iznositi tokom uvodnog izlaganja, to jest da predloži dokaze i svedoke, braniteljka Radonjića i Romića je nastavila da se bavi analizom optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal.

Tako je istakla da ne postoje dokazi da je Radonjić upoznao Romića i Kuraka sa planom da se likvidira Ćuruvija, da niko od saslušanih svedoka nije rekao da je video službeni beli golf 3 u blizini mesta zločina, ali i da je tužilaštvo u optužnicu pretočilo političke govore pripadnika bivše vlasti.

„Tužilaštvo kaže da je nalog za ubistvo dalo N. N. lice iz najviših struktura vlasti, ali ne precizira da li se radi o jednom ili više lica. Koristi se apsolutno neodređen pojam, a u ovako ozbiljnom predmetu svi pojmovi moraju da budu precizni. U trenutku ubistva, Vuk Drašković je bio potpredsednik Vlade Srbije. Je l’ i to potpada pod najviše strukture vlasti?“, upitala je advokatica.

OD SUDA TRAŽE ZAŠTITU ZBOG PISANJA CENZOLOVKE

Zora Dobričanin Nikodinović je teškim rečima kritikovala zamenika tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića, rekavši da on „nije ni zaslužio platu“, da nije objasnio za kakva krivična dela vezuje dokaze koje je izneo, te da je tokom svog izlaganja izneo dva kontradiktorna predloga.

Naime, pre pauze Mandić je istakao da bi trebalo ponovo saslušati sve svedoke u sudu, dok je nakon pauze promenio iskaz i rekao da je dovoljno da veće pročita njihove iskaze koje su dali tokom prvog postupka pred sudom.

Dobričanin Nikodinović je ovu promenu pripisala pritisku koji je na zamenika tužioca vršio punomoćnik dece Slavka Ćuruvija, advokat Slobodan Ružić.

Ona je naglasila da se tužilac nalazi pod velikim pritiskom advokata Ružića, prilažući tekst u kojem je on istakao da bi zamenik trebalo da bude razrešen zbog toga što je u žalbi Apelacionom sudu tražio ukidanje prvostepene presude.

Napomenula je da se i ona i njeni klijenti nalaze pod velikim pritiskom koji se na njih vrši preko portala Cenzolovka.

„Nije im bilo dovoljno što su sve u zemlji angažovali (Cenzolovka, prim. nov.), već su priključili i neke iz inostranstva koji moje klijente nazivaju ubicama. To je kršenje pretpostavke nevinosti i ja vas molim da u domenu svojih nadležnosti reagujete“, rekla je advokatica Dobričanin Nikodinović predsednici veća Snežani Jovanović.

Ona je kao dokaz sudu podnela tekst „Počinje novi proces za ubistvo Slavka Ćuruvije: Da li će ubice novinara konačno biti kažnjene“, naglašavajući kako njene klijente Cenzolovka proglašava za ubice i time krši pretpostavku nevinosti.

Advokat Slobodan Ružić je na kraju uvodnih izlaganja istakao da nije tačno da je vršio pritisak na zamenika tužioca i da stoji iza svake reči koju je izjavio medijima.

Kao i svi ostali branioci optuženih, Zora Dobričanin Nikodinović se više puta pozivala na iskaz Branke Prpe, koja je bila sa Ćuruvijom u trenutku ubistva. Ona, naime, nije prepoznala Kuraka kao zločinca, već kriminalca Luku Pejovića, koji je kasnije ubijen.

Prpin iskaz tužilac i pojedini svedoci iz javne bezbednosti u ovom procesu, koji su učestvovali u istrazi, odbijaju kao neverodostojan.

Tužilac je to juče objasnio time da je ona bila u šoku, pretrpela je jak udarac, bila je sva krvava, bez naočara „sa ozbiljnom dioptrijom“.

Na samom kraju suđenja braniteljka Radonjića i Romića je sudu predala kovertu, za koju kaže da ju je dobila pre godinu i po dana, 3. aprila 2019, u kojoj je službena beleška koju je izvesni Vasilije Mijović poslao sada pokojnom bivšem šefu crnogorske tajne službe Vukašinu Marašu. Ona tvrdi da ta beleška „upućuje na to ko je ubio Slavka Ćuruviju“.

Marinkov: Suspendovana prava Radomira Markovića

Znatno koncizniji i konkretniji u predlozima bio je branilac prvookrivljenog Radomira Markovića, advokat Vladimir Marinkov. On je zatražio da se iz spisa predmeta izbace iskazi više desetina svedoka koji, prema njegovom mišljenju, nisu pribavljeni u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.

Naime, Marinkov je dodao da ZKP insistira da osumnjičeni ima prava da prisustvuje ispitivanju svedoka pre podizanja optužnice, što je pravo koje je Radomiru Markoviću suspendovano.

Među svedočenjima čije je izuzimanje tražio nalazi se i ono Milorada Ulemeka, koji je Markovića direktno doveo u vezu sa drugim osumnjičenima.

On je zatražio, a svi ostali branioci se saglasili, izuzimanje i podataka koji su prikupljeni sa baznih stanica, koji su nakon dosta kontroverze i dva ukidanja Apelacionog suda ostali u spisima predmeta.

Advokatica Dobričanin Nikodinović nije objasnila zašto je država preduzela tako opsežnu i brutalnu akciju protiv Ćuruvije ukoliko je procenjivala da on nije predstavljao nikakvu opasnost, ali je naglasila da je sve urađeno „institucionalno i zakonito“

Ti podaci, koji se s pravom smatraju jednim od najvažnijih dokaza tužbe, smeštaju Romića i Kuraka u blizinu mesta zločina i otkrivaju ko je koga zvao mobilnim telefonima pre i posle ubistva Ćuruvije, kao i koliko su ti razgovori trajali.

„Ti dokazi su, i to je više nego jasno, pribavljeni na nezakonit način, a pritom se njihova verodostojnosti ne može utvrditi. Sud ne poseduje većinu nosača podataka na kojima se te informacije nalaze, a da ne spominjem da je prilikom njihovog pribavljanja bilo više procesnih propusta“, kazao je Marinkov i istakao da je tokom sudskog postupka za Ibarsku magistralu utvrđeno da u oktobru 1999. godine, šest meseci posle ubistva Slavka Ćuruvije, nije postojala tehnička mogućnost da se locira mobilni telefon preko baznih stanica.

Zora Dobričanin Nikodinović je istakla da smatra da se ti podaci sa baznih stanica iz 1999. nisu ni skladištili, jer je za to bilo potrebno mnogo prostora, da je to bilo preskupo, kao i da su po zakonu uništavani posle tri godine.

Ona je rekla da ponovo traži od suda da te nosače podataka sa baznih stanica izuzme iz spisa. To su već u dva navrata branioci tražili tokom prvog suđenja pred ovim istim većem. Veće tzv. Specijalnog suda se sa tim složilo, ali je Apelacioni sud dva puta te presude ukidao, tako da su na kraju branioci okrivljenih od tog zahteva odustali. Sve do sada.

Stevan Protić, koji zastupa trećeokrivljenog Miroslava Kuraka kojem se sudi u odsustvu, istakao je da je tužilaštvo „imalo aktivnu ulogu u podmetanju dokaza“, nudeći sudu spise iz tužilačke istrage koji, prema njegovom mišljenju, dokazuju da Tužilaštvo za organizovani kriminal neposredno pre podnošenja optužnice nije imalo podatke sa baznih stanica za telefon njegovog klijenta. U dokumentima koje je priložio navodno je sadržana prepiska tužioca za organizovani kriminal i jedne „međunarodne organizacije“ u kojoj on od njih traži pomoć da pribave podatke sa baznih stanica koji se odnose na Miroslava Kuraka. On je predložio da se i ti spisi uvedu u dokazni materijal.

Naredni glavni pretres koji je trebalo da bude održan u petak, 9. oktobra, odložen je na zahtev braniteljke Zore Dobričanin Nikodinović jer ona pred istim sudom postupa u predmetu „Jovanjica“. Nova ročišta su zakazana za 16, 17. i 18. novembar u 14.30.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

#EU ZA TEBE
SĆF