5. oktobar 2020.


Tužilaštvo za organizovani kriminal neće izneti nijedan novi dokaz u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije koji nije već iznelo prilikom prvostepenog postupka.

Piše: Vuk Jeremić

Zamenik tužioca Milenko Mandić je na početku suđenja, koje se vratilo pred tročlano veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud), istakao da ostaje pri optužnici koju je ovo tužilaštvo podiglo još 2014. godine.

Ćuruvija je, istakao je Mandić, ubijen 11. aprila 1999. godine po „nalogu N. N. lica iz vrha vlasti“. Ostavši dosledan i žalbi koju je uložio na prvostepenu presudu, Mandić je istakao da su za ubistvo odgovorna četvorica okrivljenih koji su, kao organizovana kriminalna grupa, radi očuvanja struktura vlasti, lišili života Slavka Ćuruviju.

Marković posao dodelio Radonjiću

Tako je nalog za ubistvo Ćuruvije dao bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković, koji je nakon odbijanja tadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije da to učini, posao dodelio drugooptuženom Milanu Radonjiću, kojeg je postavio za načelnika Centra RDB-a Beograd.

Radonjić je „spustio“ nalog inspektoru Druge uprave RDB-a Ratku Romiću i pripadniku rezervnog sastava Službe Miroslavu Kuraku, pritom im obezbedivši službeno vozilo, detaljne podatke o kretanju žrtve i mogućnost da neopaženi izvrše ubistvo.

Oni su 11. aprila 1999. prišli Slavku Ćuruviji i Branki Prpi dok su ulazili u prolaz u Ulici Iva Lole Ribara, kada je Kurak iz automatskog pištolja marke škorpion ispalio pet metaka u vlasnika Dnevnog telegrafa. Nakon što je Ćuruvija pao, Romić je drškom pištolja udario Prpu, da bi Kurak iz neposredne blizine ispalio još sedam projektila u telo Slavka Ćuruvije.

„Nismo mogli da dođemo do toga ko je izdao direktnu naredbu iz vrha vlasti i zato u optužnici stoji da je nalog izdalo N. N. lice. Ipak, nema sumnje da je nalog došao odatle pošto je Resor državne bezbednosti bio državni organ koji je isključivo postupao po nalogu vlasti, a ne samoinicijativno“, kazao je Mandić.

Okrivljeni odbacuju optužnicu

Okrivljeni, trojica koji su prisustvovali suđenju, odbacili su navode optužnice.

„To što piše u optužnici nije tačno“, kratko je rekao Marković. Radonjić je bio još sažetiji tvrdeći da „nije izvršio nikakvo krivično delo“. Isto je ponovio i Romić.

Obrazlažući poziciju tužilaštva, Mandić je istakao da dokazi koje je tužilaštvo već izvelo pred sudom neosporno dokazuju krivicu okrivljenih.

On je istakao svedočenje Milorada Ulemeka, koji je u martu 1999. godine odbio nalog Radomira Markovića, tvrdeći da su njegovi ljudi zaokupljeni borbama na Kosovu. Ulemek je, tokom svedočenja, inkriminisao i ostalu trojicu okrivljenih, navodeći da je postojao plan da se likvidiraju Romić i Kurak kako bi se uklonili tragovi.

Ulemekovo svedočenje je u iskazu pred sudom potvrdilo i nekoliko članova zemunskog klana, čije svedočenje je Mandić takođe istakao na današnjem glavnom pretresu.

IZUZETNO VAŽNE IZJAVE MILINKOVIĆA I PAVIĆA

Pored svedoka koji su već bili saslušani, Milenko Mandić je ponovio zahtev sa prethodnog pripremnog ročišta da se pročitaju iskazi Cvijetina Milinkovića i Zorana Pavića, bivših načelnika uprava u RDB-u, koji su u međuvremenu preminuli.

Sud je ove predloge prethodnog puta odbacio, sa obrazloženjem da su izjave pribavljene mimo tada važećeg Zakona o krivičnom postupku, odnosno da su uzete „u svojstvu građana“.

Tužilac Mandić insistira da oni nisu mogli biti građani, pošto su u pitanju funkcioneri RDB-a koji su službene izjave dali pred komisijom formiranom u RDB-u. Njihove izjave su izuzetno važne zato što je Milinković bio dežurni načelnik na dan kada je Ćuruvija ubijen, koji je u dnevnik dežurstva upisao naređenje Radonjića da se praćenje Ćuruvije prekine, kao i da će, kako je Radonjić rekao, „biti primenjene neke druge mere“.

Pavić je bio načelnik odeljenja koje je pratilo Ćuruviju i na njega se Radonjić 10. aprila, dan pre ubistva Ćuruvije, drao zato što ga nije dovoljno često obaveštavao o kretanju Ćuruvije i naredio mu je da ga sutradan, na dan ubistva, o tome izveštava iz minuta u minut, što je, prema svedocima iz tzv. pratećeg odeljenja, u njihovom poslu krajnje neuobičajeno.

Školski primer zloupotrebe RDB-a

Tezu odbrane, koja kaže da je danonoćno praćenje Ćuruvije neposredno pred ubistvo bila standardna praksa obrade „bezbednosno interesantnog lica sa inostranim kontaktima“, Mandić je na početku ponovljenog postupka odbacio.

„Ovo je školski primer kako je jedan važan državni organ zloupotrebljen u svrhu vršenja krivičnog dela. Oni su formalno sprovodili svoje uobičajene delatnosti, međutim – stvarni motiv bio je da se Ćuruvija liši života“, istakao je Mandić.

Kao potvrdu svoje teze on se osvrnuo na svedočenje bivših funkcionera RDB-a u trenutku izvršenja ovog zločina – Vladimira Nikolića i Stevana Nikčevića, koji su Radonjićeve metode praćenja i insistiranje da bude iz minuta u minut informisan o Ćuruvijinom kretanju ocenili kao krajnje neuobičajene.

Mandić se osvrnuo i na svedočenje Branke Prpe, za koje odbrana smatra da dovodi u pitanje optužnicu. Prpa, koja je jedina neposredno svedočila ubistvu, dala je opis napadača koji upadljivo odudara od fizičkih karakteristika Miroslava Kuraka.

„Iluzorno bi bilo očekivati da ona prepozna napadača“, istakao je zamenik tužioca i dodao da je ona njega videla iz ležećeg položaja, „sva krvava, bez naočara izrazite dioptrije“, neposredno nakon snažnog udarca u glavu, u stanju ogromnog šoka.

Čitajući spisak svedoka i dokaza koje planira da izvede tokom ponovljenog postupka, Mandić je, na insistiranje predsednice veća Snežane Jovanović, i pored toga što je najpre rekao da predlaže da svi svedoci budu ponovo saslušani, na kraju naglasio da će se, ako i odbrana na to pristane, složiti s tim da iskazi svedoka pred sudom budu samo pročitani.

Ni reč o obrazloženju Apelacionog suda

Na prvom glavnom pretresu u ponovljenom postupku nijednom rečju nije spomenut razlog zbog kojeg se predmet ponovo našao pred Posebnim odeljenjem Višeg suda.

Naime, Apelacioni sud u Beogradu je presudu ukinuo nalazeći da je prvostepeno veće prekoračilo optužnicu uvodeći N. N. lice kao neposrednog izvršioca.

Suprotno činjeničnom stanju koje se navodi u optužnici, veće Specijalnog suda je, ocenjujući dokaze, došlo do zaključka da su Romić i Kurak pomogli nepoznatoj osobi da priđe i ubije Ćuruviju.

Na sudskom veću je da navedene razlike između presude i optužnice ispravi u ponovljenom postupku.

Ukinutom presudom Marković i Radonjić bili su osuđeni na po 30, a Romić i Kurak, koji se i dalje nalazi u bekstvu, na po 20 godina zatvora. Ponovljeni postupak Radonjić i Romić prate iz kućnog pritvora, koje će im biti uračunato u kaznu u slučaju eventualne pravosnažne osuđujuće presude. Marković već služi kaznu zatvora od 40 godina zbog drugih zločina.