- septembar 2026.
Novinarska i medijska udruženja i sindikati ukazuju na ozbiljne nedostatke u načinu na koji je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija pokrenulo javne konsultacije o potrebnim medijskim sadržajima i pozivaju Ministarstvo da javnosti bez odlaganja stavi na raspolaganje sve podatke i dokumente koji predstavljaju osnovu za izradu analize propisane članom 28 Zakona o javnom informisanju i medijima.
Ministarstvo je 1. septembra otvorilo javne konsultacije koje će trajati do 2. oktobra 2026. godine, pozivajući stručnu i širu javnost da dostavi predloge o potrebnim medijskim sadržajima kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja.
Sprovođenje javnih konsultacija jeste zakonska obaveza i predstavlja važan deo procesa izrade analize o potrebnim medijskim sadržajima. Međutim, javne konsultacije nisu niti mogu biti zamena za samu analizu koju član 28 Zakona o javnom informisanju i medijima propisuje.
Zakon jasno predviđa da analiza o potrebnim medijskim sadržajima mora da bude zasnovana na više različitih izvora i elemenata. Ona, između ostalog, treba da obuhvati izveštaje o prethodno sprovedenim konkursima, interne i eksterne evaluacije realizovanih projekata, analizu izveštaja novinarskih i medijskih udruženja i sindikata i drugih relevantnih materijala, rezultate javnih konsultacija, kao i predloge o tematskim oblastima, žanrovskoj raznovrsnosti, ciljnim grupama i visini sredstava koja će biti opredeljena za buduće konkurse.
Javne konsultacije su, dakle, samo jedan od elemenata tog procesa.
Zbog toga smatramo problematičnim to što je Ministarstvo pokrenulo konsultacije, a da javnosti nije istovremeno predstavilo analitičku i dokumentacionu osnovu na kojoj će se buduća analiza zasnivati.
Dodatnu nejasnoću stvara sam obrazac za učešće u konsultacijama.
Naziv obrasca glasi „Predlog o potrebnim medijskim sadržajima kojima se ostvaruje javni interes“. Međutim, pitanja koja slede u obrascu pretežno su formulisana kao komentari i predlozi „u odnosu na izradu analize“ i „za izradu analize“, a kao naziv dokumenta na koji se upućuju sugestije navodi se „Izrada analize o potrebnim medijskim sadržajima“.
Ova nekonzistentnost postoji i u obrascu propisanom Pravilnikom o sprovođenju analize o potrebnim medijskim sadržajima i dodatno otežava razumevanje toga šta se od učesnika konsultacija očekuje: da identifikuju konkretne nedostajuće medijske sadržaje ili da daju predloge o načinu na koji Ministarstvo treba da izradi analizu.
Posebno je problematično što javnosti nije predstavljen nikakav nacrt analize, metodologija ili drugi polazni dokument na koji bi se mogli odnositi komentari o „izradi analize“.
Program javnih konsultacija takođe ne objašnjava na koji način će pristigli predlozi biti obrađivani i vrednovani. Ministarstvo navodi da će ih analizirati i sačiniti izveštaj, ali nije jasno po kojim kriterijumima će se predlozi razmatrati, kako će biti ukršteni sa rezultatima prethodnih konkursa, evaluacijama i drugim podacima, niti na koji način će iz celokupnog postupka biti izvedeni zaključci o stvarnim potrebama građana za medijskim sadržajima.
To je posebno važno zbog toga što rezultati ove analize treba neposredno da utiču na buduće konkurse za projektno sufinansiranje i na odluke o temama, žanrovima, ciljnim grupama i iznosima sredstava koji će biti finansirani javnim novcem.
Smatramo da se ispunjenje člana 28 Zakona ne može svesti na sprovođenje jedne formalne obaveze – objavljivanje poziva i ostavljanje roka od najmanje 30 dana za dostavljanje predloga.
Suština ove zakonske odredbe jeste da država, na osnovu iskustava iz prethodnog projektnog sufinansiranja, rezultata evaluacija, relevantnih istraživanja i konsultacija sa stručnom i širom javnošću, utvrdi koji medijski sadržaji nedostaju i kako javna sredstva treba usmeriti da bi se bolje ostvarivao javni interes.
Zbog toga zahtevamo od Ministarstva informisanja i telekomunikacija da bez odlaganja:
- objavi informacije o tome koje je aktivnosti do sada sprovelo na izradi analize o potrebnim medijskim sadržajima;
- objavi izveštaje o prethodno sprovedenim konkursima koji će predstavljati osnovu za izradu analize;
- objavi sve dostupne interne i eksterne evaluacije realizacije projekata iz člana 27 Zakona koje se odnose na relevantan period;
- objavi podatke o tematskoj i žanrovskoj strukturi podržanih projekata, ciljnim grupama, teritorijalnoj zastupljenosti i drugim relevantnim pokazateljima;
- jasno objasni na koji način će predlozi stručne i šire javnosti biti razmatrani i na koji način će uticati na konačnu analizu;
- otkloni terminološke i proceduralne nejasnoće u dokumentima koji prate konsultacije.
Analiza o potrebnim medijskim sadržajima ne sme biti administrativna formalnost niti se njeno sprovođenje može svesti na prikupljanje predloga javnosti.
Ona treba da pruži odgovor na ključna pitanja: šta je javnim novcem do sada finansirano, kakve je rezultate to proizvelo, koji sadržaji i ciljne grupe su ostali zanemareni i kako buduće projektno sufinansiranje može bolje da odgovori na stvarne potrebe građana.
Samo transparentan, metodološki jasan i na podacima zasnovan proces može obezbediti da analiza iz člana 28 ispuni svoju svrhu i da buduća raspodela javnih sredstava za medijske sadržaje zaista bude usmerena na ostvarivanje javnog interesa.
Potpisnici:
Asocijacija medija
Asocijacija onlajn medija (AOM)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“
Slavko Ćuruvija fondacija
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)
Udruženje novinara Srbije (UNS)
