26. januar 2016.


Svedok Vladimir Nikolić, načelnik odeljenja analitike BC RDB u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, postupke drugooptuženog načelnika Centra Milana Radonjića okarakterisao kao neuobičajene, dok su optuženi i njihovi advokati pokušali da ovog svedoka prikažu kao pristrasnog i vođenog ličnim motivima

Pišu: Zoran B. Nikolić i Svetlana Palić

Na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, u utorak je svedočio Vladimir Nikolić, sada konzul Srbije u Banjaluci, a u vreme ubistva šef Petog (analitičkog) odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti (RDB) i jedan od četvorice dežurnih načelnika u Centru.

Nikolić je postupke drugooptuženog Milana Radonjića okarakterisao kao neuobičajene, a optuženi i njihovi advokati pokušali su da ovog svedoka prikažu kao pristrasnog i vođenog ličnim motivima.

Za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine optuženi su bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić, kao organizatori, pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, kao neposredni izvršilac, i Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB, optužen da je drškom pištolja udario po glavi Branku Prpu koja je u vreme ubistva bila sa Ćuruvijom.

„Načelnik se bavio banalnostima“

Nikolić je ispričao da je za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. saznao iz medija, dok je bio kod kuće. Tokom večeri je otišao u privremeno sedište beogradskog centra RDB, jer je trebalo da preuzme dežurstvo od dežurnog načelnika Cvijetina Milinkovića.

„Došavši na dežurstvo, video sam da je Milinković revnosno, savesno i veoma pedantno vodio dnevnik dežurstva tog dana i upisao sve što je relevantno. Palo mi je u oči da je bio u permanentnoj komunikaciji sa načelnikom Milanom Radonjićem i da je praktično postupao po njegovim nalozima vezano za pratnju Slavka Ćuruvije. Kad sam video Cvijetinovu svesku, shvatio sam da nešto nije u redu, video sam da načelnik Centra praktično vodi akciju praćenja. Nakon njegovog naloga za prekid, ‘objekat’ je bio ubijen! To su bile nenormalne i atipične stvari u postupanju Milana Radonjića“, rekao je Nikolić.

Razgovaralo se i o dosijeu „Ćuran“, delu dosijea Slavka Ćuruvije, koji je posle petooktobarskih promena dospeo u medije. Vladimir Nikolić je potvrdio da taj dokument smatra autentičnim, kao i da je on iz prostorija DB-a mogao biti iznet samo krišom, protivzakonito, ali je negirao da on sam s tim ima bilo kakve veze

Svedok je objasnio da je dan pre ubistva Ćuruvije, kao dežurni u Centru, od Radonjića dobio nalog da nađe načelnika Devetog (pratećeg) odeljenja Zorana Pavića i da mu zakaže raport kod Radonjića jer nije javljao na vreme svaku promenu kretanja Ćuruvije.

„Meni je to bilo jako čudno. Šta ima da javlja svaku promenu, jer to je rutinska stvar? I šta je imao da javlja načelniku Centra, trebalo je da javlja operativnom radniku koji je i tražio primenu mere. Bilo mi je čudno zašto načelnik Centra to radi. On ima mnogo prečeg i pametnijeg posla od praćenja nekog čoveka na ulicama Beograda. To je prvi put da se načelnik Centra bavio jednom banalnom situacijom“, tvrdio je Nikolić.

On je na insistiranje advokata odbrane potvrdio da misli da to Radonjićevo ponašanje nije bilo protivno pravilima Službe.

Suočen sa tvrdnjom Ratka Ljubojevića, radnika RDB-a, koji je o tome kako su pratili Ćuruviju svedočio na jednom od ranijih ročišta, da nije bilo neuobičajeno da načelnik Centra u nekim slučajevima preuzme operativno rukovođenje pratnjom, kao i tvrdnjom prvooptuženog Markovića da se i on sam, kao načelnik celog RDB-a, u nekim situacijama operativno angažovao, Nikolić je ostao pri oceni da je Radonjićevo ponašanje bilo neuobičajeno.

Cepanje izveštaja

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović predočila je Nikoliću deo svedočenja Ratka Ljubojevića, šefa jedne od smena Devetog odeljenja, koji je imao zadatak da sačini dnevni izveštaj o praćenju Ćuruvije na dan ubistva. Ljubojević je rekao da je izveštaj sačinio u dva primerka i da je oba primerka predao baš Vladimiru Nikoliću.

„Pitao sam ga u koliko primeraka treba da bude izveštaj, i onda je on u drugoj prostoriji telefonirao, a nakon toga je jedan primerak pocepao”, rekao je Ljubojević tokom svedočenje, mada nije mogao da kaže da li je to što je Nikolić pocepao sigurno bio izveštaj o praćenju Ćuruvije, jer je posle telefoniranja mogao da to uradi i sa nekim drugim dokumentom.

„Ja se toga uopšte ne sećam. I nelogično mi je zašto bih iscepao samo jedan primerak”, odgovorio je Nikolić kada mu je sudija pročitala taj deo Ljubojevićevog iskaza.

Sudija Snežana Jovanović je ovom svedoku predočila još jedan sporni momenat. Nikolić je izjavio da je „od nekog čuo“ da je Milan Radonjić, ubrzo po stupanju na dužnost načelnika Centra, dao nalog da se jedno od vozila Centra ustupi Marku Žarkoviću, u tom trenutku bivšem radniku DB-a.

„Bilo mi je neobično, više nije radio u Resoru, a dobio je auto“, rekao je Nikolić.

„Meni je to bilo jako čudno. Šta ima da javlja svaku promenu, jer to je rutinska stvar? I šta je imao da javlja načelniku Centra, trebalo je da javlja operativnom radniku koji je i tražio primenu mere. Bilo mi je čudno zašto načelnik Centra to radi. On ima mnogo prečeg i pametnijeg posla od praćenja nekog čoveka na ulicama Beograda. To je prvi put da se načelnik Centra bavio jednom banalnom situacijom“ (Vladimir Nikolić)

Snežana Jovanović je, međutim, pročitala Nikoliću deo njegove izjave date u martu 2014, u kojem Nikolić kaže da je baš on preneo Devetom odeljenju Radonjićev nalog da se „neki auto, možda golf 3“ preda Žarkoviću.

„Ja sam to potpuno izgubio iz vida, ali ako sam tako rekao, onda je tako bilo“, odgovorio je Nikolić.

Razgovaralo se i o dosijeu „Ćuran“, delu dosijea Slavka Ćuruvije, koji je posle petooktobarskih promena dospeo u medije. Nikolić je potvrdio da taj dokument smatra autentičnim, kao i da je on iz prostorija DB-a mogao biti iznet samo krišom, protivzakonito, ali je negirao da on sam s tim ima bilo kakve veze.

Mnogo je pažnje posvećeno i odnosu između Vladimira Nikolića i Milana Radonjića.

Nikolić je, naime, u maju 1999. godine dobio otkaz u DB-u jer je odbio da bude premešten na Kosovo, pošto, kako je rekao, nije znao šta bi on kao šef analitike bez iskustva u rukovanju oružjem tamo radio, a potom se zaposlio u Direkciji za građevinsko zemljište grada Beograda (gradska vlast je tada bila pod kontrolom Srpskog pokreta obnove).

Potom je 1. oktobra 1999. uhapšen, posle čega je 13 meseci proveo u zatvoru, pod optužbom za odavanje poverljivih podataka opoziciji, odnosno SPO-u.

Radonjić je baš zbog toga stavio prigovor na Nikolićevu tvrdnju sa početka svedočenja da on i Nikolić nisu u svađi, očigledno pokušavajući da ovog svedoka prikaže kao pristrasnog. Isto to je tvrdio i Radomir Marković, potkrepljujući tu tvrdnju okolnostima pod kojima je Nikolić dobio otkaz.

Pitanje radio-veze

Ostala pitanja ovom svedoku ticala su se dokumenata koja su se čuvala u arhivi analitičkog odeljenja, kojim je rukovodio Nikolić (koji se dokumenti čuvaju u kojim dosijeima, u koliko se primeraka sačinjavaju…). Pričalo se i o izmeštanju ove arhive iz zgrade MUP-a u Ulici kneza Miloša, na početku NATO bombardovanja (da li je arhiva bila izmeštena na vreme, da li je cela sklonjena…).

Odbijen zahtev za puštanje iz pritvora

Pre Nikolića je svoje svedočenje, započeto u ponedeljak, dovršio Svetozar Mirčević, vođa ekipe (odnosno zamenik šefa smene) koja je poslednja pratila Slavka Ćuruviju, odgovarajući na pitanja sudskog veća. On je razjasnio neke detalje iz svog iskaza.

Nikolić je objasnio da je dan pre ubistva Ćuruvije od Radonjića dobio nalog da nađe načelnika Devetog (pratećeg) odeljenja Zorana Pavića i da mu zakaže raport kod Radonjića, jer nije javljao na vreme svaku promenu kretanja Ćuruvije

Sudija Snežana Jovanović je od ovog svedoka tražila i da razjasni kako funkcioniše radio-komunikacija između članova ekipe tokom praćenja. Mirčević je objasnio da komunikaciju može da sluša svako ko ima radio-stanicu i prati tu frekvenciju. On je objasnio i to što je rekao da, prema njegovom sećanju, radio-veza tih dana nije radila, što se kosi sa izjavama svih dosadašnjih svedoka.

„Radio-stanica je morala da bude stalno uključena, ali je ja nijednom tog dana nisam čuo. Iz toga sam zaključio da radio-veza ne funkcioniše“, rekao je Mirčević.

Zora Nikodinović Dobričanin, branilac Milana Radonjića i Ratka Romića, ponovo je na kraju ročišta zatražila da njeni klijenti budu pušteni iz pritvora, ali je sudsko veće odbilo taj zahtev.

Suđenje će biti nastavljeno 19, 22. i 23. februara.

 


ENIGMATIČNA KOMUNIKACIJA

Vladimir Nikolić je više puta rekao da nije znao zbog čega je Ćuruvija bio pod prismotrom. Ovo je bio povod za jednu čudnu i neupućenima (u koje spadaju i reporteri Slavko Ćuruvija fondacije) potpuno nejasnu konverzaciju. Milan Radonjić je pitao svedoka da li se bavio „višim nivoima operativnog angažovanja“. Nikolić je odgovorio da jeste.

„Operativnim kombinovanjem, dvostrukim kombinovanjem?“, upitao je Radonjić.

„Da“, odgovorio je Nikolić.

Onda je Radonjić prokomentarisao, otprilike, da bi svedoku sve bilo jasno da je znao razlog praćenja Ćuruvije.


 

ATIPIČNOST I ZAKONITOST

Slobodan Ružić, advokat porodice Ćuruvija, rekao je novinarima da je značaj ovog svedoka veliki:

„Veoma je važno što je njegov iskaz identičan iskazu koji je prethodnog dana dao šef smene Zoran Pavić o tome da je pratnja Slavka Ćuruvije bila atipična i neuobičajena za rad Službe. Potvrdio je da je neuobičajen zahtev okrivljenog Radonjića da mu se javlja svaka promena kretanja ‘objekta’. Druga važna stvar je da je ovaj svedok potvrdio da je dosije ‘Ćuran’, koji se pojavio u medijima, autentičan, jer to odbrana osporava.“

Zora Nikodinović Dobričanin, koja brani Milana Radonjića i Ratka Romića, rekla je medijima da je svedok „iznosio svoje mišljenje koje se uklapa u politikantsko i medijsko spinovanje“.

„On govori o atipičnom, neuobičajenom ponašanju načelnika, a na pitanje da li je to protivzakonito odgovara da nije. Za krivični postupak nije važno da li je nešto ‘atipično’ ili ‘neuobičajeno’, već je važno da li je nešto zakonito ili ne“, rekla je Dobričanin Nikodinović.