31. mart 2016.


Saslušane Olivera Živaljević, koja je u noći posle ubistva slušala razgovore obavljene preko Ćuruvijinog kućnog telefona, i Dragana Smiljanić, daktilografkinja, koja je kucala izveštaj o praćenju na dan ubistva

Piše: Svetlana Palić

Kućni telefon Slavka Ćuruvije prisluškivan je i u noći nakon njegovog ubistva, posvedočila je u nastavku suđenja za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Olivera Živaljević, nekadašnja pripadnica Sedmog odeljenja Centra resora državne bezbednosti (CRDB) Beograd, dodajući da je u tim razgovorima čula i čoveka koji je rekao: „Ubila ga država“.

„O ubistvu Slavka Ćuruvije saznala sam istog dana, na vestima, neposredno pre polaska u noćnu smenu koja je počinjala u devet uveče. Od Aleksandre Radojičić, koja je bila načelnica ili zamenica načelnika Sedmog odeljenja CRDB Beograd, dobila sam uputstvo da obratim pažnju prilikom slušanja razgovora da li porodica na nekog sumnja ili ne. Nikada se ni pre ni posle nisam bavila poslom koji je imao veze sa Slavkom Ćuruvijom“, navela je Olivera Živaljević.

Ona je bila prevodilac u Sedmom odeljenju (koje se bavi prisluškivanjem), a posao preslušavanja razgovora snimljenih tokom prisluškivanja obavljala je samo u vanrednim okolnostima NATO bombardovanja.

Nije znala, kaže, ko su ljudi čije je razgovore slušala. Iz konteksta je zaključivala da su oni koji su primali saučešća članovi porodice ubijenog novinara, a oni koji su izjavljivali saučešće njegovi prijatelji i rodbina.

Čitanje novina

„Sve što sam čula trebalo je da prenesem dežurnom načelniku. Prenela sam mu da je jedan od ljudi koji su pozvali rekao: ’Ubila ga država’ i pitala da li treba to da napišem. Rekao je da ne treba i tako se moj posao završio”, svedočila je ona.

Sve do trenutka dok u medijima nije objavljen dosije „Ćuran“, za koji se smatra da je izveštaj o praćenju Slavka Ćuruvije, Olivera Živaljević nije, kaže, razmišljala o noći njegovog ubistva.

„Dan kad je objavljen izveštaj o praćenju Ćuruvije, videla sam novine na poslu. Kolega Predrag Gikić je izjavio da izveštaj ne može biti tačan jer mi Slavka Ćuruviju tada nismo radili. Ja sam rekla da to nije tačno, da sam ga ja radila, slušala sam telefon njegovog stana noć nakon ubistva. Gikić je odmah o tome što sam rekla obavestio rukovodstvo Centra”, rekla je Olivera Živaljević.

„Kad je u novinama objavljen dosije ’Ćuran’, kolega Predrag Gikić je rekao da izveštaj ne može biti tačan, jer mi Slavka Ćuruviju tada nismo radili. Ja sam rekla da sam ja slušala samo telefon njegovog stana noć nakon ubistva. Gikić je odmah o tome što sam rekla obavestio rukovodstvo Centra“ (svedokinja Olivera Živaljević)

Svedočeći početkom oktobra 2015. godine pred ovim sudskim većem, operativac Predrag Gikić, neposredno zadužen za praćenje Slavka Ćuruvije od leta 1998. godine, izjavio je da u vreme ratnog stanja  uopšte nije bio obavešten da Služba i dalje prati Slavka Ćuruviju.

Tek je od koleginice Olivere, po objavljivanju dosijea „Ćuran“, saznao, kako je rekao prošlog oktobra, da je Ćuruvija praćen i nakon početka NATO bombardovanja.

Posao kao i uvek

U nastavku je svedočila daktilografkinja Dragana Smiljanić (devojačko Blagojević), čiji se inicijali „DB“ nalaze ispod izveštaja operativaca Devetog odeljenja koji su pratili Ćuruviju na dan ubistva. Bilo je to do sada najkraće neometano izlaganje u ovom postupku.

„Ničega se više ne sećam, to je tako davno bilo. Otišla sam na posao, radila ga kao svaki drugi put, i to je to.“

Jedva čujno odgovarajući na pitanja, ona je ispričala da je tog dana došla na posao u Ulicu cara Uroša (gde je privremeno bio izmešten CRDB Beograd), da je i tog dana kucala izveštaje, „sve izveštaje pa verovatno i taj o Ćuruviji“, da se „ne seća“ da li joj je neko diktirao ili je čitala iz sveske.

Na pitanje kad je čula za ubistvo Slavka Ćuruvije, ona je odgovorila da je to bilo kad je u novinama videla dosije „Ćuran“ i svoje inicijale ispod izveštaja objavljenog u novinama, dakle gotovo dve godine kasnije.

Pomešala je i vreme kad je u MUP-u davala iskaz. Tvrdila je da je to bilo u maju prošle godine, da bi se posle ispravila i rekla da je bilo 2014, i da je tamo otišla sa suprugom koji je takođe bio zaposlen u RDB-u. Na pitanje na kojim je poslovima njen suprug radio u RDB-u, rekla je: „Ne znam”.

Nije se sećala ni kako su izgledale prostorije u kojima je radila, da li su imali staklene pregrade ili ne, tvrdila je da nikad nije ušla u salu za sastanke koja se nalazila odmah uz njenu kancelariju.

U svom ranijem iskazu, koji joj je predočen, ona je rekla da joj je izveštaj sa terena izdiktirao Ratko Ljubojević, jedan od šefova smena u Devetom (pratećem) odeljenju. I on je to potvrdio u svom svedočenju pred ovim sudskim većem.

„U kasnim večernjim satima čuo sam se sa načelnikom (Devetog odeljenja) Zoranom Pavićem, koji mi je rekao da uzmem od (Nebojše) Sokovića (šefa smene koja je pratila Ćuruviju neposredno pre ubistva, prim. SĆF) knjigu izveštaja i da izdiktiram izveštaj“, kazao je Ljubojević sredinom januara 2016. u Specijalnom sudu.

Ispričao je da je daktilografkinji izdiktirao izveštaj, koji je otkucan u dva primerka. Pošto je završio izveštaj, u prostoriju je ušao dežurni načelnik Vladimir Nikolić, kojem je predao oba primerka izveštaja.

Daktilografkinja Dragana Smiljanić, čiji se inicijali nalaze ispod izveštaja o tajnoj pratnji na dan ubistva, dala je do sada najkraći iskaz u ovom postupku, odgovorivši na gotovo svako pitanje sa: „Ne znam“

„Pitao sam ga u koliko primeraka treba da bude izveštaj, i onda je on u drugoj prostoriji telefonirao, a nakon toga je jedan primerak izveštaja pocepao“, tvrdio je Ljubojević.

Vladimir Nikolić je u svom svedočenju krajem januara 2016. izjavio da ovo što je rekao Ljubojević nije istina.

„To je nonsens. Zašto bih pocepao izveštaj? Ljubojević je nešto pobrkao. Izveštaj je otišao u fajl Slavka Ćuruvije“, rekao je tada Nikolić.

Nakon završetka saslušanja svedoka, pozivajući se na presude Suda  za ljudska prava u Strazburu i odluke Ustavnog suda Srbije, Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Milana Radonjića i Ratka Romića, predložila je da sudsko veće donese odluku da se njenim klijentima ukine pritvor. Tužilac Milenko Mandić se tom predlogu usprotivio.

Posle kratkog razmatranja, sudsko veće je saopštilo da odbija predlog, jer se ništa suštinski novo nije desilo. Nastavak saslušanja svedoka zakazan je za 18, 19. i 20. april.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine optuženi su Radomir Marković, nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Srbije, Milan Radonjić, u vreme ubistva netom postavljeni načelnik beogradskog centra RDB, a kao neposredni izvršioci Ratko Romić, tada glavni inspektor Druge uprave RDB, i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.