4. jul 2017.


U sredu treba da se pojave poslednji svedoci tužilaštva, među kojima i novinar Vladan Dinić, jedan od prvih koji su videli mesto zločina. U četvrtak će svedočiti i Nenad Ilić, bivši pripadnik JSO, koji je ranije izjavio da je čuo kako su Ćuruviju ubili pripadnici zemunskog klana

Piše: Svetlana Palić

U nastavku procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, iskaze počinju da daju svedoci odbrane. Jedan od prvih je Nenad Ilić, vozač kamiona-ubice na Ibarskoj magistrali, kada su, prilikom atentata na Vuka Draškovića, poginula četvorica članova Srpskog pokreta obnove. Ilić je osuđen za taj zločin i služi kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkom KPZ.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja se u sredu i četvrtak, 5. i 6. jula 2017. Prvog dana pozvani su poslednji svedoci Tužilaštva za organizovani kriminal – Miša Milićević, nekadašnji direktor BIA (2003–2004), Dejan Slišković i novinar Vladan Dinić, dok će u četvrtak iskaze početi da daju svedoci odbrane Dragana Ivanović Mijović i Nenad Ilić.

„Kum mi je rekao da su on i Simović ubili Ćuruviju“

Prema pisanju medija, Nenad Ilić, zvani Glavonja, bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije, ispričao je policiji, u vreme akcije „Sablja“ 2003. godine, da su novinara Slavka Ćuruviju ubili pripadnici zemunskog kriminalnog klana Mile Luković Kum i Miloš Simović. (Luković više nije živ, zajedno sa Dušanom Spasojevićem ubijen je tokom „Sablje“, dok Miloš Simović služi kaznu od 30 godina zatvora u Posebnom odeljenju KPZ Požarevac).

U iskazu na 10 kucanih stranica Ilić je preneo šta mu je Mile Luković Kum navodno ispričao.

„Rekao mi je da su, kad su radili na Ćuruviji, ubili samo njega, a da je žena ostala nepovređena. Čekali su ga i kada su dobili informaciju da dolazi, prišli su mu i pogodili samo njega, ali ne i ženu, i da će isto da urade sa Vukom (Draškovićem). Miloš Simović je tada burno odreagovao i pitao Lukovića da li je normalan i da li je uopšte svestan šta priča“, navedeno je u Ilićevom iskazu, čiju je verziju na engleskom jeziku krajem juna 2010. godine novinarima podelila novinarka Ljiljana Smajlović, rekavši da je izjavu dobila iz diplomatskih izvora.

Miloš Simović je, s druge strane, u iskazu datom pred tužiocem 2014. godine izjavio da je od Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta JSO, saznao da su Ćuruviju ubili (sada okrivljeni) Miroslav Kurak i Ratko Romić, a da je zemunski klan dobio zadatak da njih dvojicu likvidira. U toj izjavi, Simović je citirao Ulemeka koji ga je 2002. godine upoznao sa Romićem i Kurakom, rekavši: „Zapamti ih dobro. Oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške.“

Simović je zatim izjavio da je sa bratom Aleksandrom i Vladimirom Milisavljevićem, zvanim Vlada Budala, 10–15 dana pratio Kuraka i Romića. Pošto su primetili da ih prate, Romić i Kurak su zatražili sastanak sa Legijom, posle kojeg je zemunski klan odustao od atentata.

Presudom Krivičnog veća Vrhovnog suda u junu 2008. godine, Nenad Ilić je, sa još 11 optuženih, osuđen za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića 1999. godine. Među osuđenima, istom presudom, nalazi se i nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković (prvooptuženi u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije), osuđen na 40 godina zatvora, dok je Milan Radonjić (drugooptuženi za ubistvo Ćuruvije) u procesu za zločin na Ibarskoj magistrali oslobođen.

Dinić: „Krv se polako razlivala, uokolo nema žive duše“

Poslednji svedok Tužilaštva za organizovani kriminal na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije trebalo bi da bude novinar Vladan Dinić, glavni i odgovorni urednik lista Svedok, koji se, kako je rekao, na dan ubistva sreo sa Ćuruvijom i Prpom. Posle zločina, nakon što je od Dragana Kojadinovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B, čuo da je Ćuruvija ubijen, otrčao je do Svetogorske 35 i zatekao beživotno telo Slavka Ćuruvije u lokvi krvi. O tome je Dinić 2014. godine pred tužiocem za organizovani kriminal svedočio duže od dva sata.

U svom svedočenju Dinić se seća da ga je 11. aprila 1999. godine, dok je bio u redakciji Svedoka, telefonom pozvao Dragan Kojadinović i pitao ga da li je čuo da je ubijen Slavko Ćuruvija.

Odgovorio mu je da je tog dana primio poziv od Ćuruvije i da su se sreli negde oko podneva. Rekao je da se trenutno nalazi u Kosovskoj i da će odmah otrčati do Svetogorske, koja je samo dva–tri minuta odatle.

„Pamtim tu sliku kao danas: video sam da Ćuruvija leži bliže levom zidu dok se krv polako razlivala. Uokolo nije bilo žive duše, samo dva maloletnika od 11, 12 godina. Jedan crnomanjasti, a drugog se ne sećam. Stajali su pet–šest metara dalje od tela, ka Komercijalnoj banci. Nešto sam opsovao, a oni su mi rekli nešto kao (da su ubice otrčale) ‘ka Komercijalnoj banci’“, naveo je Dinić.

Ispričao je da je na mesto događaja došao deset–petnaest minuta posle tragedije, da se zadržao oko pet minuta i da nije čekao ni policiju ni Hitnu pomoć, već je otišao u Kosovsku ulicu po automobil i javio Kojadinoviću da je vest tačna i da može da je objavi.

Posle julskog dvodnevnog ročišta, proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije nastaviće se u septembru iskazima svedoka odbrane. Još se ne zna koliko će svedoka odbrane biti saslušano, jer spisak nije dostupan javnosti. Na poslednjem pretresu u junu, predsedavajuća tročlanog sudskog veća, sudija Snežana Jovanović najavila je da će ih biti najmanje 10 i da se može očekivati da će pojedina svedočenja zatvoriti za javnost.


Foto: Jana Nikolić / Slavko Ćuruvija fondacija