28. oktobar 2020.


Globalni indeks nekažnjivosti 2020. Komiteta za zaštitu novinara ističe zemlje u kojima su novinari ubijeni, dok su njihove ubice na slobodi. U njega je ove godine uključen i slučaj Slavka Ćuruvije, koji pred sudovima nije okončan ni 21 godinu posle ubistva ovog novinara. Gulnoza Said iz Komiteta kaže za Cenzolovku da je ovaj slučaj za njih veoma važan

Izvor: Cenzolovka, piše: Elana Beiser (urednica u Komitetu za zaštitu novinara)

Iako je broj ubistava novinara širom sveta delimično smanjen, u pitanju je minimalni napredak, koji je na staklenim nogama i koji može biti osujećen žalbama i nedostatkom političke volje, ističe Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect journalists) u najnovijem izveštaju o nekažnjivosti ubistava medijskih radnika, koji je danas objavljen.

Godišnji Globalni indeks nekažnjivosti 2020. Komiteta za zaštitu novinara (KZZN) koji ističe zemlje u kojima su novinari ubijeni, dok su njihove ubice na slobodi, menja se pomalo iz godine u godinu. Somalija, Sirija, Irak i Južni Sudan nalaze se na četiri poslednja mesta liste. U njima rat i politička nestabilnost unedogled produžavaju periode nasilja i bezakonja.

Ipak, svake godine u Indeksu se nađu i stabilnije države, u kojima kriminalne i političke grupe, političari, biznismeni i drugi moćnici posežu za nasiljem da bi utišali kritički nastrojene i istraživačke novinare. Istraživanje KZZN-a pokazalo je da su korupcija, slabe institucije, kao i nedostatak političke volje i odlučan pristup istragama, razlozi koji dovode do nekažnjivosti u ovim zemljama, u koje spadaju Pakistan, Meksiko i Filipini.

U Pakistanu je ove godine došlo do neočekivanog razvoja, koji nije direktno uticao na Indeks nekažnjivosti 2020, ali je pokazao da čak i slučajevi ubistava za koje se dugo mislilo da su rešeni mogu da budu ponovo otvoreni.

Viši sud u Sindu je 2. aprila poništio osuđujuću presudu četvorici muškaraca optuženim za ubistvo novinara Volstrit džornala (Wall Street Journal) Danijela Perla (Daniel Pearl) 2002. godine. Viši sud je presudio da je Ahmed Omar Said Šeik, koji je ranije bio osuđen na smrt, kriv samo za otmicu Perla i kazna mu je smanjena na sedam godina zatvora koje je već odslužio. Porodica Perl i vlada provincije Sind uložili su žalbu. Prema novinskim izveštajima, od kraja septembra četvorica optuženih su i dalje u zatvoru.

Prema tekstu izvršnog direktora KZZN Džoela Sajmona (Joel Simon), objavljenog u časopisu Kolumbija žurnalizm rivju (Columbia Journalism Review), oslobađanje ovog čoveka bi predstavljalo „pogubnu prepreku u dostizanju pravde i istovremeno bi poslalo opasnu poruku militantnim džihadistima u Pakistanu i širom sveta, koji su sistematski targetirali novinare poslednjih 18 godina, otkako je Perl ubijen“.

Pakistan i Filipini su stalno prisutni u Indeksu nekažnjivosti, od kada je on uspostavljen 2008. godine. Filipini su, takođe, napravili najveći skok nabolje, pomerivši se sa petog na sedmo mesto najgorih zemlja na svetu.

Do ove promene je došlo zbog toga što masakr u Ampatuanu, Maguidano, u novembru 2009. godine, u kome je živote izgubilo 58 ljudi, uključujući 30 novinara i dva medijska radnika, više ne spada u desetogodišnji vremenski okvir koji se primenjuje u Indeksu. (Pročitaj više o metodologiji Indeksa.)

Istorijska presuda krajem prošle godine dovela je do toga da KZZN promeni status maskara u Ampatuanu iz „potpune nekažnjivosti“ u „delimičnu nekažnjivost“, zbog čega se više neće uzimati u obzir u Indeksu, bez obzira na vremenski okvir.

Regionalni sud je 19. decembra 2019. osudio nalogodavca, njegovog brata i 26 saučesnika na kazne zatvora u trajanju i do 40 godina. Na Filipinima trenutno postoji 11 nerešenih ubistava u poslednjih 10 godina, kojima se bavi Indeks. Prošle godine je u Indeksu zabeleženo 41 ubistvo.

Ipak, bila je potrebna puna decenija da bi slučaj iz Ampatuana završio na sudu. Glavni osumnjičeni, nalogodavac Andal Ampatuan mlađi i Zaldi Ampatuan, uložili su žalbe na osuđujuću presudu. Budući da je pravni sistem Filipina komplikovan i ispolitizovan, ovaj proces može trajati i nekoliko godina, tako da je moguće i da okrivljeni budu oslobođeni. Brojni osumnjičeni su i dalje na slobodi, uključujući pripadnike klana Ampatuan, zbog čega je moguće i da oni koji su tražili pravdu za ubijene novinare budu izloženi osveti. U međuvremenu, broj nerešenih ubistava se umnožava – najmanje dvoje filipinskih novinara je ubijeno zbog onog što su radili tokom 2020. godine.

Delimično zbog skoka Filipina na listi Indeksa, najsmrtonosnija država zapadne hemisfere – Meksiko –pomerila se sa sedmog na šesto mesto najgore rangiranih zemalja kad je u pitanju nekažnjivost zločina nad novinarima. U poslednjih 10 godina u Meksiku je bilo 26 nerešenih ubistava, dok ih je prošle godine bilo 30.

Prošle godine su meksičke vlasti osudile pojedine izvršioce ubistva Miroslave Brič Velducee i Havijera Valdeza Kardenasa, dobitnika Međunarodne nagrade CPJ-a za slobodu medija. Međutim, nalogodavac je u oba slučaja u bekstvu.

Izgledi da će pravda biti zadovoljena u ovom slučaju, kao i u slučaju ostalih meksičkih novinara, dodatno su pomućeni činjenicom da je federalno specijalno tužilaštvo, koje je u velikoj meri odgovorno za napredak u slučajevima Brič i Valdez, manje ažurno u pokretanju novih slučajeva, od kada je Andres Manuel Lopez Obrador preuzeo predsedničku funkciju. Do sada su u Meksiku tokom 2020. godine najmanje četiri novinara ubijena u znak odmazde zbog svog rada.

Na globalnom nivou, broj novinara koji su ubijeni u znak osvete zbog svog rada bio je najmanji u 2019. godini, posmatrano od 1992. godine, kada je KZZN prvi put objavio Indeks. Razlog je teško precizno odrediti, mada cenzura i druge vrste pritisaka na novinare, kao i velika pažnja koju su dobili neki od nedavnih slučajeva potencijalno igraju ulogu.

Broj ubistava u 2020. godini već je prešao broj ubijenih u 2019. godini, ali nije na putu da se drastično poveća. U međuvremenu, nekoliko sudskih slučajeva koji su još uvek u toku, ne ukazuju na to da će se ciklus nasilja i nepravde zaustaviti.

SAID: SLUČAJ SLAVKA ĆURUVIJE JE VEOMA VAŽAN ZA KOMITET ZA ZAŠTITU NOVINARA

„Poslednjih nekoliko godina nismo ništa prevodili na srpskohrvatski jezik, ali ovog puta smo se na to odlučili jer naš Indeks nekažnjivosti navodi i Slavka Ćuruviju. Kao što vam je već poznato, u pitanju je slučaj koji je veoma važan za Komitet za zaštitu novinara“, kaže za Cenzolovku koordinatorka KZZN za Evropu i Centralnu Aziju Gulnoza Said.

„Zabrinuti smo zbog prepreka nastalih 2020. godine, tokom suđenja onima koji su izvršili ubistvo Slavka Ćuruvije, posebno imajući u vidu napredak koji je napravljen 2019. godine. Nadali smo se da će u slučaju ’Ćuruvija’ doći do pravde, jer bi to poslužilo kao putokaz u dostizanju pravde i u drugim slučajevima ubistava novinara, naročito ako se uzme u obzir jedinstvenost srpskog iskustva, o čemu sam za Cenzolovku već govorila. I dalje se nadamo da će u slučaju ’Ćuruvija’ pravda biti u potpunosti zadovoljena. Takođe se nadamo da će prevod Indeksa nekažnjivosti na srpski jezik omogućiti da veći broj ljudi obrati pažnju na ovaj važan slučaj.“

Apelacioni sud u Beogradu je 7. septembra objavio da je poništio osuđujuću presudu četvorici bivših službenika Resora državne bezbednosti Srbije, umešanih u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Prema izveštajima iz medija, očekuje se ponavljanje postupka.

CPJ je prethodno podržao istragu o ubistvu Ćuruvije koju je vodila komisija sastavljena od novinara i vladinih zvaničnika, navodeći je kao jedan od modela za borbu protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ističući njenu transparentnost, kombinovani istražni tim i spremnosti da sledi nove tragove.

A u Slovačkoj je 3. septembra krivični sud oslobodio tajkuna osumnjičenog da je nalogodavac ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice 2018. godine. Prema izveštajima medija, Kucijakova porodica je najavila da će uložiti žalbu. Kucijak je bio jedan od dvoje novinara koji su izveštavali o korupciji unutar Evropske unije i koji su ubijeni u razmaku od šest meseci; druga je bila novinarka Dafne Karuana Galicija sa Malte, zbog čijeg ubistva iz 2017. godine niko nije osuđen.

Tokom desetogodišnjeg perioda koji posmatra najnoviji Indeks, a koji se završio 31. avgusta 2020. godine, 277 novinara je ubijeno zbog svog posla širom sveta, a u 83 odsto slučajeva nijedan počinilac nije uspešno procesuiran. Tokom prošlogodišnjeg perioda, KZZN je zabeležio potpunu nekažnjivost u 86 odsto slučajeva.

Stopa potpune nekažnjivosti malo je niža poslednjih godina. U „Putu ka pravdi“, studiji iz 2014. koja ispituje uzroke nekažnjivosti ubistava novinara i nudi moguća rešenja, CPJ je ustanovio da su ubice oslobođene u devet od 10 slučajeva od 2004. do 2013. godine.

Koliko je nekažnjivosti zločina nad novinarima ukorenjena možda najbolje ilustruje podatak da je u 12 zemalja iz Indeksa zabeleženo 80 odsto nerešenih slučajeva ubistava novinara u poslednjih 10 godina. Svih 12 država se pominje po više puta u Indeksu od 2008. godine, kada je KZZN prvi put objavio ovaj izveštaj, a sedam ih je na listi svake godine.

Nigerija je jedina zemlja koje se ove godine ne pominje u Indeksu. Jedno ubistvo, ono iz 2009. godine, više nije obuhvaćeno desetogodišnjim izveštajem.

Metodologija

Globalni indeks nekažnjivosti 2020. CPJ-a izračunat je na osnovu broja nerešenih slučajeva ubistava novinara u odnosu na procenat populacije svake zemlje. Aktuelni Indeks se odnosi na ubistva novinara koja su se desila od 1. septembra 2010. godine do 31. avgusta 2020. i koja još uvek nisu rešena.

Samo države koje imaju pet ili više nerešenih slučajeva uključene su u Indeks.

CPJ definiše ubistvo kao namerno oduzimanje života novinara koje se dogodilo u znak odmazde zbog njihovog rada. Indeks ne uzima u obzir novinare koji su poginuli u borbenim dejstvima ili dok su bili na opasnom zadatku, kao što su, na primer, protesti tokom kojih je došlo do nasilja.

Slučaj se smatra nerešenim sve dok presuda ne postoji, čak i ako su osumnjičeni identifikovani i lišeni slobode. Slučajevi u kojima su pojedini, ali ne i svi počinioci osuđeni smatraju se „delimično nekažnjenim“.

Slučajevi u kojima su osumnjičeni počinioci ubijeni tokom privođenja takođe se smatraju „delimično nekažnjenim“. Indeks isključivo beleži slučajeve u kojima su ubistva u potpunosti nekažnjena i ne bavi se onima u kojima je pravda delimično zadovoljena.

Za potrebe računanja Indeksa korišćeni su podaci o broju stanovnika dati u okviru Svetskih indikatora razvoja za 2019. Svetske banke, kakvi su bili u septembru 2020. i koji se mogu videti ovde.