11. januar 2016.
Službeni golf Državne bezbednosti, za koji se u optužnici navodi da je korišćen u vreme ubistva novinara Slavka Ćuruvije, operativci koji su pratili Ćuruviju videli su u blizini mesta gde je on ubijen. O tome su tokom istrage govorili šefovi smena u vreme tog praćenja, Ratko Ljubojević i Dragan Pavić, koji su pozvani da sutra svedoče u procesu pred Specijalnim sudom
Piše: Tamara Ognjanović
Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije nastavlja se sutra, 12. januara, svedočenjima bivših radnika Devetog odeljenja Centra Resora državne bezbednosti Beograd, Ratka Ljubojevića i Dragana Pavića, koji su bili šefovi smena u Devetom odeljenju u vreme ubistva.
U iskazu iz 2001. godine, Ratko Ljubojević je naveo da je nekoliko dana posle ubistva Ćuruvije 11. aprila 1999, u kontaktima sa kolegama iz odeljenja koji su učestvovali u praćenju Ćuruvije, saznao da je neposredno pre nego što je praćenje tog dana prekinuto, tokom prolaska kroz Ulicu Lole Ribara „primećen beli golf 3 iz sastava voznog parka Devetog odeljenja“, koji je pre toga bio ustupljen na korišćenje radniku Druge uprave RDB Ratku Romiću.
Romić je u ovom procesu optužen da je, zajedno sa Miroslavom Kurakom, kome se sudi u odsustvu, neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije. U ovom procesu pred Specijalnim sudom, kao organizatori ubistva osumnjičeni su bivši šef RDB Radomir Marković i načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić.
Ratko Ljubojević: Rad u tri smene
Ljubojević nije mogao da se seti imena radnika Devetog odeljenja koji mu je rekao da je video taj golf 3 u blizini stana Slavka Ćuruvije, kao ni da li mu je tom prilikom saopšteno da li je prepoznat vozač.
Sećao se samo da je tada saznao kako je više radnika uočilo pomenuti beli golf, a „moguće je“, mada to nije mogao sa sigurnošću da potvrdi, da mu je „preneto da je vozilom upravljao Romić“.
Prema Ljubojevićevoj izjavi, Nebojša Soković, šef smene u Devetom odeljenju, koja je bila na terenu u vreme ubistva Ćuruvije, prilikom primopredaje knjige dežurstva u večernjim satima 11. aprila, saopštio mu je da „ništa neuobičajeno nije primećeno do prekida tajnog praćenja“.
Ljubojević je izveštaj u dva primerka predao dežurnom načelniku Vladanu Nikoliću, koji je potom otišao sa izveštajem u drugu kancelariju i, kako je Ljubojević izjavio, „misli da je, nakon obavljenog telefonskog razgovora, jedan primerak izveštaja pocepao, a drugi zadržao“
Ljubojević je u svom narednom iskazu 2014. godine rekao i da je „prvi zadatak od početka bombardovanja bilo praćenje Ćuruvije“, a da je to organizovao načelnik Zoran Pavić, kao i da su radila tri šefa, u tri smene.
Kritičnog dana, navodi se u optužnici, trebalo je da Ljubojević preuzme treću smenu od Nebojše Sokovića, od ponoći do 8 ujutro, ali mu je Soković javio šta se dogodilo. Potom ga je zvao i načelnik odeljenja Zoran Pavić da mu kaže da je zamenik načelnika beogradskog centra Stevan Nikčević rekao da Ljubojević napiše izveštaj.
„Ljubojević odlazi kod Sokovića, priča s njim o događaju, uzima svesku, a potom odlazi u izmešteni beogradski centar u Cara Uroša i izveštaj diktira sekretarici Dragani Blagojević“, navodi se u optužnici.
Ljubojević je izveštaj u dva primerka predao dežurnom načelniku Vladanu Nikoliću, koji je potom otišao sa izveštajem u drugu kancelariju i, kako je Ljubojević izjavio, „misli da je nakon obavljenog telefonskog razgovora, jedan primerak izveštaja pocepao, a drugi zadržao“.
Posle toga Ljubojević odlazi kod Zorana Pavića i izveštava ga usmeno.
On je izjavio i da je iz kasnijih priča saznao da je šef smene u Devetom odeljenju Dragan Pavić, po nalogu načelnika tog odeljenja Zorana Pavića, nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije odvezao beli golf 3 ispred ulaza u zgradu Druge uprave RDB u Ulici kneza Miloša i predao ga, zajedno sa saobraćajnom dokumentacijom, Ratku Romiću.
Nakon toga, Romić je zajedno sa izvesnom muškom osobom ušao u pomenuto vozilo i odvezao se u nepoznatom pravcu. Ljubojević je naveo da je do tih saznanja došao posrednim putem, kroz neformalne razgovore sa kolegama iz Devetog odeljenja, nakon ubistva Ćuruvije.
Dragan Pavić: Načelnik me požurivao da golf predam Romiću
Tadašnji šef smene Devetog odeljenja Dragan Pavić svedočio je kako je beli golf 3 predat Ratku Romiću 9. aprila 1999, uveče. Prilikom predaje golfa, zajedno sa Draganom Pavićem bio je i svedok Ljubiša Dragović, koji je taj golf pre toga koristio.
Ovaj svedok je u iskazu izjavio da ga je načelnik odeljenja Zoran Pavić obavestio da jedan golf ostavi na ulazu Druge uprave, da ostavi knjižicu i ključeve i da nije potrebno da čeka lice koje će ga preuzeti. U dogovoru sa Zoranom Pavićem odabrali su sivi golf 3 koji se nalazio kod pripadnika Devetog odeljenja Predraga Krivokuće.
Zoran Pavić je naveo da je tek krajem 2000. godine, u neformalnom razgovoru sa radnicima svog odeljenja saznao da su neki od njih primetili taj beli golf 3 u Ulici Lole Ribara, neposredno pre dobijanja naloga da prekinu praćenje Ćuruvije
Pošto Krivokuću nisu mogli da pronađu, a načelnik Pavić ih je požurivao da izvrše nalog, odlučeno je da odvezu beli golf 3 koji se nalazio kod Ljubiše Dragovića, radnika Devetog odeljenja.
Automobil su odvezli iza zgrade u kojoj su se pre početka bombardovanja nalazile prostorije Druge uprave RDB, u Ulici kneza Miloša 103b, kod baraka. Tu ga je, u društvu muškarca kog Pavić nije poznavao, dočekao Romić i preuzeo golf.
Pavić ga je obavestio gde se nalaze ključevi i dokumentacija, nakon čega su se rastali.
I Ljubiša Dragović je potvrdio ovu izjavu.
Misterija belog golfa BG 121-022
U optužnici za ubistvo Ćuruvije navodi se da su pojedini pripadnici Devetog odeljenja Centra RDB Beograd, koji su bili angažovani na praćenju Slavka Ćuruvije na dan njegovog ubistva 11. aprila 1999, tvrdili da je beli golf uočen u blizini Ćuruvijinog stana u Ulici Lole Ribara, neposredno pre dobijanja naloga da se povuku sa pomenute lokacije.
U dopuni svoje izjave, Zoran Pavić je naveo da je tek krajem 2000. godine, u neformalnom razgovoru sa radnicima svog odeljenja saznao da su neki od njih primetili taj beli golf 3 u Ulici Lole Ribara, neposredno pre dobijanja naloga da prekinu praćenje Ćuruvije.
Dragović je u izjavi 2001. rekao da je po ubistvu Ćuruvije, neko od njegovih kolega iz Devetog odeljenja, pri čemu se „nije sećao tačno ko“, pominjao da je tokom praćenja Ćuruvije zapazio pomenuti beli golf u blizini stana Ćuruvije, kao i da je taj automobil vozio Ratko Romić.
Ljubojević nije mogao da se seti imena radnika Devetog odeljenja koji mu je rekao da je video taj golf 3 u blizini stana Slavka Ćuruvije, kao ni da li mu je tom prilikom saopšteno da li je prepoznat vozač. Sećao se samo da je tada saznao kako je više radnika uočilo pomenuti beli golf, a „moguće je“, mada to nije mogao sa sigurnošću da potvrdi, da mu je „preneto da je vozilom upravljao Romić“
U optužnici se navodi da je golf 3, koji je korišćen u vreme ubistva, bio u službenoj upotrebi u Devetom odeljenju Centra RDB Beograd od sredine 1997, kada ga je zadužio operativac Ljubiša Dragović. Prema službenim podacima, kod njega se nalazio do 9. aprila.
„Tog 9. aprila 1999, prema zapisu iz dnevnika koji je vodio dežurni načelnik CRDB Beograd, u 19.15 zabeleženo je: ‘NC izdao nalog da se ispred štaba doveze golf. Preneto Paviću’. To znači da je Milan Radonjić dežurnom načelniku odeljenja izdao nalog, koji je prenet načelniku Devetog odeljenja Zoranu Paviću, da se vozilo marke golf doveze i ostavi ispred zgrade Druge uprave u Ulici kneza Miloša”, navodi se u optužnici.
Pošto je sivi golf, prvobitno određen za preuzimanje, bio zaključan u garaži Krivokuće, sa kojim nisu mogli da stupe u kontakt, i zbog insistiranja načelnika Pavića, koji ga je više puta zvao i požurivao da Radonjićev nalog što pre izvrši, Dragan Pavić je odabrao drugo vozilo koje se nalazilo na zaduženju kod Dragovića, i to golf 3 bele boje, oznake BG 121-022.
Prema njihovim izjavama, Dragović je ovaj golf dovezao Paviću, ustupio mu da ga vozi, a sam seo u lančiju. Zatim su se njih dvojica odvezli iza zgrade Druge uprave, kod baraka u Kneza Miloša.
Kada je izašao iz belog golfa, Paviću se javio Ratko Romić, koji se nalazio u društvu nepoznatog muškarca. Njemu je Pavić bez procedure predao auto, sa kolskom knjižicom i kolskom radio-stanicom.
Kao što smo naveli, u svom iskazu Pavić kaže da ga je načelnik odeljenja Zoran Pavić požurivao da vozilo doveze što pre. Zbog toga je stekao utisak da su Romić i nepoznati muškarac čekali da doveze vozilo. Pavić kaže da su njih dvojica nosili crne kačkete i bili obučeni u crno.
LJUBOJEVIĆ: LEGIJA DOLAZIO KOD MARKOVIĆA
Ratko Ljubojević je izjavio i da je bio kurir-vozač u „štabu“ RDB na Senjaku tokom bombardovanja početkom aprila 1999. godine i da pretpostavlja da je Milorad Ulemek Legija dolazio kod načelnika RDB Radomira Markovića.
U prostoriji za vozače i kurire pojavili su se tada ljudi u maskirnim uniformama, sa dugim naoružanjem, što mu je ostalo u sećanju „jer se to nikada nije dogodilo“. Kako on kaže, u toj prostoriji sedeli su ljudi u civilu, koji su od naoružanja imali samo pištolje.
Ljubojević je rekao i da se seća događaja kada su mu, nakon dan ili dva od pomenutog dolaska naoružanih uniformisanih ljudi, „dali jednu kovertu da je preda Legiji“, što je i učinio na benzinskoj pumpi na Autokomandi, nakon čega Legija odlazi, najverovatnije na Kosovo.
