6. jul 2020.


Nada se da početne značajne presude neće biti poništene

Saopštenje Međunarodnog instituta za štampu (International Press Institute) iz Beča povodom suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije pred Apelacionim sudom prenosimo u celini:

U aprilu 2019. godine, specijalni sud u Beogradu doneo je značajnu presudu u suđenju za ubistvo srpskog novinara Slavka Ćuruvije, istraživačkog novinara i vlasnika lista „Dnevni telegraf“ i časopisa „Evropljanin“.

Ćuruvija koji je bio najglasniji kritičar jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, pogođen je sa 14 hitaca iz automatske puške ispred svoje kuće u Beogradu 1999. godine.

Nekoliko dana pre dvadesetogodišnjice ubistva, četiri bivša špijuna koja su radila u službi Državne bezbednosti, osuđeni su za ubistvo i svaki je osuđen na zatvorsku kaznu između 20 i 30 godina.

Ova odluka je označila trenutak dugo očekivane pravde prema porodici Ćuruvija i važan prvi korak ka rešavanju nekažnjivosti odgovornih za smrt srpskih novinara, gde su trenuntno još dva nerazrešena slučaja.

Sada bi, međutim, taj napredak mogao biti poništen. Ove nedelje, Apelacioni sud u Beogradu održaće posebnu trodnevnu raspravu od 7. do 9. jula o tome da li će potvrditi prvobitnu presudu ili poništiti presudu i naložiti ponovno suđenje.

Takvo saslušanje su branioci optuženih dugo tražili. Međutim, ponovno suđenje je tražio i zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, koji je zaslužan za prvobitnu presudu.

Uprkos zahtevima tužioca koji su u velikoj meri ispunjeni, a sud je izrekao teške kazne, izgleda da je on odlučan da donese konačnu presudu koji je od dvojice atentatora, za koje je identifikovano da su bili na mestu zločina, povukao okidač.

Trenutno su dvojica optuženih u prvobitnoj presudi Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu označena kao „saučesnici“, mada je zabeleženo da je nepoznato ko je od njih dvojice izvršio ubistvo.

Poništavajući napredak u borbi protiv nekažnjivosti Ćuruvijina porodica i fondacija koja nosi njegovo ime i koja je godinama radila na ovoj presudi, strepi da će ovaj napredak da bude urušen kroz ponovno suđenje i rizike koji prevazilaze zahtev tužioca.

Prvo i najvažnije, važno je naglasiti da ni porodica Ćuruvije, ni Fondacija osnovana u njegovo ime, nisu zatražili ponovno suđenje.

Nakon 15 dugih godina čekanja na optužnicu i četvorogodišnjeg suđenja koje je obeleženo odgađanjem i prekidima, presude i prateće stroge kazne značile su da je pravda zadovoljena. Kao što je već istaknuto, druga presuda da su optuženi krivi bi jednostavno dokazivala onu presudu koja je već dokazana.

Drugo, ponovno suđenje bi moglo ispitati dokaze delimično ili u celosti, što potencijalno znači proces preusmeravanja kroz stotine svedočenja i izveštaja svedoka. Ovaj postupak bi mogao da traje godinama, što bi dodatno odložilo pravdu i produžilo razrešenje postupka za porodicu. S prvim suđenjem koje je obeleženo kontroverznim odlukama, optužbama o opstrukciji vlade i pretnjama istraziteljima i svedocima, svako novo suđenje će verovatno biti podjednako ispolitizovano i problematično.

Štaviše, ako ponovno suđenje započne, dvojica ranije optuženih, Milan Radonjić i Ratko Romić, mogli bi provesti značajan deo kazne u kućnom pritvoru, pre nego u zatvoru.

Najviše zabrinjava, naravno, činjenica što bi ponavljanje suđenja moglo rezultirati time da optuženi ponište težinu dokaza protiv njih i na kraju budu oslobođeni optužbi. Ovo bi bila parodija pravde, ne samo za Ćuruviju, već i za njegovu porodicu. To bi takođe bio veoma štetan poraz za Komisiju za istraživanje ubistava novinara, koja se zalagala za pravdu za Ćuruviju i nastavila da podstiče napredak u druga dva slučaja srpskih novinara za koje se sumnja da su ubijena, Dadu Vujasinović i Milana Pantića.

Oslobađajuća presuda bi takođe poništila značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti koje je prvobitna presuda donela, pogoršala bi klimu za slobodu medija i bezbednost novinara u Srbiji i dodatno podriva poverenje javnosti i novinara u pravosudni sistem zemlje.

Uoči presude, IPI izražava stalnu podršku Fondaciji Slavko Ćuruvija i nada se da će uoči saslušanja biti solidarnosti sa porodicom Ćuruvija i u Srbiji i u inostranstvu.

Budući da je aktuelna pandemija otežala praćenje suđenja, Međunarodni institut za štampu (IPI), naše partnerske organizacije za promptno reagovanje oko slobode medija (MFRR), kao i grupe civilnog društva i druga tela za slobodu štampe, pažljivo će pratiti ishod.

Mi, očekujemo da se prvobitna presuda potvrdi i da oni koji su naredili, planirali i izvršili ubistvo Slavka Ćuruvije napokon budu poslati u zatvor. Potvrđujući prvobitnu presudu, Veće ima priliku da prvi put u modernoj istoriji Srbije donese pravdu za ubistvo novinara. Tu priliku ne bi trebalo propustiti.