25. decembar 2015.


Poslednja dva svedoka koji su pratili Ćuruviju na dan kada je ubijen dali različite izjave o broju pripadnika Službe koji su u tome učestvovali, ali niko u sudnici na to nije regovao

Pišu: Zoran B. Nikolić i Svetlana Palić

U nastavku suđenja za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije danas je u Specijalnom sudu svedočio Nebojša Vasić, bivši pripadnik Resora državne bezbednosti (RDB), koji je učestvovao u praćenju Ćuruvije na dan ubistva.

Budući da Vasić, zbog pozicije na kojoj je bio i zadatka koji je tog dana obavljao, nije mogao ništa da kaže o samom ubistvu, a nije bilo drugih pozvanih svedoka, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović, zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić i branilac Zora Dobričanin Nikodinović iskoristili su priliku da od Vasića pokušaju da saznaju nešto više o procedurama i tehničkim detaljima rada RDB u vreme ubistva, što je za ovaj slučaj veoma važno.

Za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine optuženi su bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić, kao organizatori, pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, kao neposredni izvršilac, i Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB, optužen da je drškom pištolja udario po glavi Branku Prpu koja je u vreme ubistva bila sa Ćuruvijom.

Pratio muškarca sa kojim se Ćuruvija sreo

Nebojša Vasić je tog 11. aprila bio vozač u drugoj smeni Devetog odeljenja beogradskog centra RDB (zaduženog za tajnu pratnju). U ekipi koja je pratila Ćuruviju bila su tri vozača, kao i četiri ili pet pešaka, kako je juče, svedočeći na suđenju, objasnio šef te druge smene Nebojša Soković.

U trenutku kada je Vasić preuzeo smenu, Ćuruvija i Prpa su sedeli u beogradskoj kafani „Kolarac“ u Knez Mihailovoj ulici. U istom trenutku je, kako je ranije posvedočio Soković, u toj kafani, za odvojenim stolom, sedeo i nepoznati muškarac sa kojim se Ćuruvija nešto ranije sreo kod palate „Albanija, označen kao „Ćuruvijina veza“ i prateća ekipa je imala zadatak da ga prati i tako pokuša da sazna njegov identitet.

Vasić je parkirao službeni reno 19 u Vasinoj ulici, kako kaže, negde kod pošte.

„Čuo sam preko radio-veze da treba da kod palate ‘Albanija’ susretnem pešaka koji prati Ćuruvijinu vezu, šifrovano su mi javili da je taj kolega pešak Goran Milutinović. Kod ‘Albanije’ sam primetio Milutinovića koji je preko Terazija išao ka Vračaru, i počeo da ga pratim, zastajkujući povremeno, jer se on kretao peške. Ne znam kako je veza izgledala, pa ne znam ni da li sam mogao da ga vidim“, priča Vasić.

Dok je Soković tvrdio da su tom skupu prisustvovali samo pripadnici druge smene koju je on vodio, dakle njih sedam ili osam, Vasić tvrdi da ih je kod Kalenića bilo više, pošto je veliki deo prve smene ostao na poslu i nastavio da prati Ćuruviju i jer je kod Kalenića bilo znatno više od tri-četiri automobila, koliko je imala njegova, druga smena. Na ovaj detalj niko u sudnici nije obratio pažnju

On kaže da su tako stigli do ugla Krunske (tada Proleterskih brigada) i Molerove ulice, da je Milutinović ušao u Molerovu, a da je Vasić ostao da čeka u Krunskoj. Tada je preko radio-stanice čuo da su svi ostali članovi ekipe dobili nalog da se pridruže grupi koja je otišla u Molerovu, a ubrzo potom i da se rad potpuno obustavlja.

„Onda se iz Molerove pojavio Milutinović, prišao kolima i rekao nešto kao: ’Kad ja radim, vidiš kako je posao odmah gotov’. Ja sam shvatio da hoće da kaže da je odradio posao do kraja i identifikovao vezu, ali nisam baš siguran da jeste ili je samo ustanovio na koju je adresu otišao“, prisetio se Vasić.

Ovaj svedok je, kao i njegov šef Nebojša Soković, rekao da su se posle toga svi okupili kod Kalenić pijace, da bi podelili suve obroke i sačinili izveštaj. Ovde se pojavljuje jedina razlika u ova dva svedočenja.

Dok je Soković tvrdio da su tom skupu prisustvovali samo pripadnici druge smene koju je on vodio, dakle njih sedam ili osam, Vasić tvrdi da ih je kod Kalenića bilo više, pošto je veliki deo prve smene ostao na poslu i nastavio da prati Ćuruviju i jer je kod Kalenića bilo znatno više od tri-četiri automobila, koliko je imala njegova, druga smena. Na ovaj detalj niko u sudnici nije obratio pažnju.

Vasić je objasnio da on ni sa kim od kolega nije dalje razgovarao o slučaju, a da je za ubistvo saznao u automobilu, dok se vraćao kući, slušajući neki radio-program. Kaže da je tada bio zapanjen i užasnut.

„To je kao kada nekog vidite, a posle ga nema“, rekao je Vasić.

Za ovaj zadatak kaže da, radeći na njemu, nije primetio ništa neobično.

„Ja sam u tom trenutku u Devetom odeljenju radio tek tri meseca i ovo mi je bio tek treći ili četvrti zadatak, tako da mi je svaki od njih bio specifičan, ali kasnije sam imao i mnogo složenije zadatke“, objasnio je Vasić.

On je rekao da je u praćenju Ćuruvije učestvovao i prethodna dva dana.

„Uglavnom smo bili parkirani u blizini stana u Svetogorskoj, nismo se mnogo pomerali.“

Šta je sa „Knjigom izveštaja“?

Vasić je na početku suđenja rekao da Markovića prvi put vidi, da Kuraka nikada nije video, a da je Radonjića i Romića video nekoliko puta, dovoljno da ih prepozna.

Odgovarajući na pitanja Zore Dobričanin Nikodinović i Ratka Romića, rekao je da Romića nije video nigde u blizini u danima kada je učestvovao u praćenju Ćuruvije.

Isto je rekao i za beli golf 3 iz voznog parka Devetog odeljenja, za koji optužnica tvrdi da ga je u danima oko ubistva koristio Ratko Romić. Vasić je rekao da zna da za to vozilo, da zna da je pre ubistva nekome dato i da se ponovo pojavilo kasnije, ali da taj automobil nije video nigde u blizini mesta zločina u danima kada je učestvovao u praćenju Slavka Ćuruvije.

Svedok je opisao i kako su u Devetom odeljenju u vreme NATO bombardovanja pisani izveštaji na kraju smene.

Nastala je zabuna kada je sudija Snežana Jovanović upitala da li su uvek pisani ti izveštaji, a Vasić odgovorio da jesu. Onda ga je predsednica sudskog veća upozorila da je Nebojša Soković u četvrtak rekao da je izveštaj o praćenju Ćuruvije 11. aprila prvi takav izveštaj napisan od početka bombardovanja. Vasić je ostao pri svojoj tvrdnji

„Svi su prilazili starijem kolegi, obično šefu grupe, i usmeno mu saopštavali šta su radili ili bi mu predavali papir na kojem su to napisali, on bi to upisivao u svesku A4 formata i potpisivao. Potpisivao je još neko, ali se ne sećam ko.“

Nastala je zabuna kada je sudija Snežana Jovanović upitala da li su uvek pisani ti izveštaji, a Vasić odgovorio da jesu. Onda ga je predsednica sudskog veća upozorila da je Nebojša Soković u četvrtak rekao da je izveštaj o praćenju Ćuruvije 11. aprila prvi takav izveštaj napisan od početka bombardovanja. Vasić je ostao pri svojoj tvrdnji.

Nebojša Soković je, međutim, prethodnog dana objasnio da je postojala pomenuta sveska, koju su zvali „Knjiga izveštaja“, u koju su smene upisivala svoje nalaze, a da je sledećeg dana na osnovu toga sačinjavan takozvani generalni izveštaj, koji nije pisan rukom već je kucan i sumirao je sve događaje od prethodnog dana.

Za taj „generalni izveštaj“ Soković je rekao da je prvi put od početka bombardovanja sačinjen baš u slučaju praćenja Ćuruvije.

Sudija Jovanović to, očigledno, nije razumela, a ni tužilac ni advokati. Stvar je pokušao da razjasni Milan Radonjić, koji je Vasića upitao da li je „Knjiga izveštaja“ finalna forma izveštaja. Vasić je odgovorio da ne zna.

Vozači Branka Crnog nisu svedočili

Mnogo se govorilo i o šifarniku koji su pripadnici Devetog odeljenja koristili u međusobnoj komunikaciji (da li svako ima svoj, koliko često se menja…) i prirodi radio-veze koju su koristili na dan ubistva, a sve da bi se razjasnilo da li je još neko mogao da čuje šta radnici druge smene razgovaraju i da li je mogao to da razume.

Ovo ročište održano je u malenoj sudnici broj 3 Specijalnog suda, gde nema stakla i rešetaka između prostora u kojem su učesnici u procesu i publike, karakterističnih za dve veće sudnice u kojima su dosad održavana ročišta.

Tako je publika prolazila na desetak santimetara od optuženih okruženih čuvarima, a za zastupnike oštećenih, porodice Ćuruvije i Branke Prpe, nije bilo mesta u zvaničnom delu sudnice, pa su oni sedeli izmešani sa rodbinom optuženih.

Sudija Snežana Jovanović objasnila je zašto sledeća dva pozvana svedoka, vozači tadašnjeg zamenika načelnika RDB-a Branka Crnog, Slaviša Arsić Zoran Stanković, danas nisu svedočili: Arsić jer za njega nije dostavljena odluka BIA o oslobađanju od obaveze čuvanja državne tajne, a Stanković zato što nije nađen na adresi koju ima sud, pa mu nije uručen poziv.

Branko Važić, bivši načelnik Četvrtog odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti, i Goran Živaljević, koji je u vreme ubistva bio radnik kontraobaveštajnog sektora tog centra, nisu mogli da svedoče 8. decembra jer je BIA dostavila odluke o oslobađanju od obaveze čuvanja tajne u kojima je istovremeno zatraženo da se sa njihovih svedočenja isključi javnost.

Iako je predsednica sudskog veća tada najavila da će od BIA zatražiti razjašnjenje ovako formulisane odluke, sada taj detalj nije ni pomenut.

Nastavak suđenja je zakazan za 12, 25. i 26. januar.

 


ROMIĆEV KUM POSTAO SVEDOK

Pred sam početak suđenja u sudnicu je ušao čuvar i pitao ljude u publici ko je Miloš Radonjić. Javio se krupan čovek kome je čuvar saopštio da mora da napusti sudnicu jer je predložen za svedoka.

Iako je Miloš Radonjić, inače kum okrivljenog Ratka Romića, pokušao da objasni čuvaru da na suđenje dolazi redovno od samog početka, čuvar je insistirao da on napusti sudnicu.

Kada je ročište počelo, na ovu situaciju je ukazala Zora Nikodinović Dobričanin, dodajući da se u publici nalazi Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara, iako je i on predložen za svedoka.

Sudija Snežana Jovanović je objasnila da je oba svedoka predložilo Tužilaštvo, ali je za Radonjića sud već doneo odluku da će svedočiti, dok za Matića takva odluka još nije doneta.

 


ROMIĆ I RADONJIĆ OSTAJU U PRITVORU

Na kraju ročišta je Zora Nikodinović Dobričanin, koja brani Milana Radonjića i Ratka Romića, predložila da njeni klijenti budu pušteni iz pritvora. Ona ovaj predlog ponavlja na skoro svakom ročištu, a sudsko veće ga redovno odbija.

Obrazlažući predlog ovoga puta, Zora Nikodinović Dobričanin je rekla da nema osnova da njeni branjenici ostanu u pritvoru jer oni ne mogu da sa slobode ometu postupak, što je razlog zbog kojeg se i nalaze u pritvoru.

Ona je dodala da postupak zapravo ometa tužilac Mandić iznošenjem nezakonitih dokaza i dokaza pribavljenih na nezakonit način, kao i propuštanjem da sudu dostavi odluke o oslobađanju svedoka od čuvanja državne tajne, što je obaveza tužioca, koji ih je i pozvao da svedoče.

Snežana Jovanović je upozorila braniteljicu da to što govori nema veze sa njenim predlogom.

Mandić je odgovorio da sve to nije tačno i nastavio da priča o odlukama o oslobađanju, a ne o ukidanju pritvora. Sudija Snežana Jovanović ga je upozorila da je sud morao naknadno da traži da odluke o oslobađanju budu dostavljene i zatražila od obe strane da prestanu sa „ličnim nadmudrivanjem“.

Zori Nikodinović Dobričanin izrekla je i zvaničnu opomenu jer je sve vreme upadala Mandiću u reč.

Posle pauze od 20 minuta, sudsko veće je odbilo predlog o ukidanju pritvora.