28. novembar 2014.


Advokati po prirodi posla ne bi trebalo da su neupućeni u to šta smeju, šta mogu, a šta ne mogu da čine ili ne čine. Međutim, tek sedamdeset i koji dan otkako štrajkuju, setili su se da donesu i proklamuju (citiram) pojašnjenja Pravila postupanja advokata u Srbiji tokom protesta advokata.

Pa kažu: Pojašnjenjima je utvrđeno da se neće smatrati povredom pravila postupanja poseta licima lišenim slobode i sačinjavanje podnesaka, kao radnji koje advokat preduzima u cilju sprečavanja gubitka prava, a u kojima se predlaže i obrazlaže ukidanje pritvora, štite prava dece, pripadnika drugih ranjivih grupa i pripadnika nacionalnih manjina u slučajevima diskriminacije. Kakvim je vokabularom ovo napisano, opet će biti nedoumica, šta smeju a šta ne smeju, šta hoće a šta neće da čine članovi komora diljem Srbije a da ih njihovi ne gone, disciplinuju i oduzimaju nekakvu im licencu za rad.

A pravda i pravo trpe. Tumačenja tu nisu potrebna. Advokati su deo pravosudnog sistema. Njihov megdan s notarima i Ministarstvom pravde, poreskom upravom i ne znam s kim još, ne sme da zamagli, uspori ili onemogući ono što im je činiti. Jer oni su učesnici, a ako baš hoće otvoreno – i uzročnici ovog kolapsa našeg pravnog i pravosudnog sistema. Mnogi pritvoreni leže u ćelijama a ne bi ležali, bune se jer su im ugrožena prava.

Pojasnili su advokati i da će od sada da štite prava dece. A što nisu do sada, izgleda nema veze, nije važno… Po opisu posla, advokati ne moraju da budu bolećivi, ali eto, setiše se da i deca trpe, pa i druge ranjive grupe, zatim nacionalne manjine, i to samo „u slučajevima diskriminacije”…

Mi novinari, da li smo ranjiva grupa? Da li smo diskriminisani?

Ne treba se valjda setiti ubistva Slavka Ćuruvije pa po definiciji namah zaključiti da li tu spadamo ili ne, jesmo li ili nismo. Jer, slučaj Ćuruvija je paradigma naše profesije. Definitivno i taman kad je taj zločin konačno, posle više od 15 godina, trebalo da se procesuira a krivci i nalogodavci napokon budu kažnjeni, sad ne može – zbog štrajka advokata!

Razvlačio se i mrcvario taj tragični slučaj, optužnica vraćana na doradu, stalno novi svedoci pozivani… I na kraju, štrajk, kako ne vole advokati da se zove ovo što rade, nego imaju pogodniju reč – protest, pretvorio se u ništa drugo nego u onemogućavanje novinarskih prava i pravde. A to postoji…Zato neka advokati protestuju na druge načine, neka sprovode svoje minimume rada, ali moraju da znaju da se medijska sloboda u Srbiji neumitno vezuje za slučaj Ćuruvija kao uslov daljeg opstanka ove naše profesije.

Juče su, ne prvi put, advokati stajali i negodovali ispred zgrade Vlade Srbije, a u to vreme je ministar pravde bio u poseti Centralnom zatvoru.

Novinari čekaju da pravosuđe počne da radi svoj posao. I da se prioritetno, kao uslov, u ovom galimatijasu, ne zaboravi Slavko Ćuruvija.

Izvor: Politika