6. jul 2017.


Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, optuženim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, danas je ukinut zatvorski pritvor i zamenjen kućnim pritvorom, sa elektronskom nanogicom. Tokom dana će iz Centralnog zatvora u Beogradu, gde se nalaze poslednje tri i po godine, biti prebačeni u svoje stanove u Beogradu, Radonjić u Orahovačku ulicu, a Romić u Ulicu vojvode Micka. Tužilaštvo za organizovani kriminal nam je potvrdilo da će uložiti žalbu na ovu odluku.

Piše: Svetlana Palić

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija

Odluku o ukidanju zatvorskog pritvora, na kraju današnjeg ročišta  u procesu za ubistvo Ćuruvije saopštila je Snežana Jovanović, predsedavajuća tročlanog sudskog veća, koje vodi postupak pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

„I dalje stoje okolnosti da se prema okrivljenima primenjuje mera pritvora, ali veće smatra da zbog dužine trajanja ovog postupka, kao i dužine vremena koje su okrivljeni proveli u pritvoru, a koje je tri  i po godine, kao i činjenice da se sporni događaj desio pre sada skoro 18 godina, da je, dakle, zbog protoka vremena, smanjen intenzitet uznemirenosti javnosti. U ovoj fazi postupka to nas je opredelilo da ukinemo pritvor i zamenimo ga kućnim pritvorom, sa obaveznom merom primene elektronskog nadzora“, saopštila je Jovanovićeva.

Ona je okrivljene upozorila da bilo kakav pokušaj kršenja mere elektronskog nadzora (drugim rečima, napuštanja stana) automatski povlači vraćanje u zatvorski pritvor.

Advokati odbrane nisu skrivali zadovoljstvo odlukom. Na vest da je ukinut pritvor, u sudnici se čuo aplauz rodbine i prijatelja optuženih, ali je sudija Snežana Jovanović to prekinula da bi odluku veća pročitala do kraja.

Zora Dobričanin Nikodinović, branilac okrivljenih Radonjića i Romića, kaže da se svaki put kad je do sada predlagala ukidanje pritvora njenim klijentima (a to je bilo, kako je izbrojala, 35 puta, na kraju svakog ročišta poslednje dve godine koliko traje suđenje) nadala da će doći taj dan, a on se eto danas desio.

„Došao je i taj dan“, zapevušila je prilazeći novinarskim ekipama da da izjavu.

„Ovo smo i tražili, tražili smo mesecima. Pritvor je mnogo dugo trajao, tri i po godine. Pritvor nije kazna, kao što ni ukidanje pritvora nije oslobađajuća presuda. Njih će još danas iz Centralnog zatvora odvesti kućama i zameniti zatvorski pritvor kućnim“, objasnila je vidno zadovoljna Zora Dobričanin koja je kolege i novinare zvala na piće posle današnjeg ročišta.

Advokat Vladimir Marinkov, branilac prvookrivljenog Radomira Markovića, smatra da odluka o ukidanju pritvora Radonjiću i Romiću ima veze sa činjenicom da je sudski proces za ubistvo Slavka Ćuruvije sada prešao u novu fazu, fazu ispitivanja svedoka odbrane.

„Verujem da je sudsko veće čekalo da proces dođe u ovu fazu da bi ukinulo pritvor, koji zaista dugo traje. Ukidanje pritvora ne znači da će presuda biti oslobađajuća. Nema takve statistike. Pritvor se određuje iz tri razloga: da okrivljeni ne bi uticao na svedoke, da ne bi bio nedostupan sudskim organima i da ne bi ponovio krivično delo. U ovom slučaju dodat je i četvrti razlog – uznemirenje javnosti, što posle ovoliko godina više ne stoji“, kaže Marinkov.

Zastupnik Jelene i Radeta Ćuruvije, advokat Slobodan Ružić nije delovao posebno iznenađen ukidanjem zatvorskog pritvora Radonjiću i Romiću.

„Objektivno gledano, pritvor je zaista dugo trajao. Nemam neki poseban komentar. Postupak se nastavlja. Pritvor ne određuje kako će se postupak završiti. Nisam iznenađen jer sam već neko vreme očekivao da bude ukinut. Zaista uznemirenje javnosti nije isto sada i pre 18 godina“, rekao je Ružić.

„Mislim da je kolega Ružić u pravu: pritvor je višegodišnji, a sa merom kućnog pritvora proces može da se održava u istom stanju u odnosu na ono što je potrebno. Većina svedoka je već saslušana, tako da mogućnost da se utiče na svedoke ne postoji ili je bitno smanjena. Što se tiče garancije da će biti dostupni sudu i da li će javnost burno reagovati – verovatno neće, jer je mera zatvorskog pritvora zamenjena kućnim pritvorom. Mislim da je sudsko veće procenilo da mera zamene zatvorskog u kućni pritvor neće dovesti do promene u javnosti“, rekao je Nikola Barović, branilac Branke Prpe.

Prevrtanje očima svedoka Ilića

Sudski postupak za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina počeo je 1. juna 2015. godine, do sada su saslušani svi svedoci Tužilaštva, a danas je počelo saslušanje i prvih svedoka odbrane.

Najpre se pred sudskim većem pojavio Nenad Ilić, zvani Glavonja, nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije, osuđen u procesu za četvorostruko ubistvo pripadnika srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, gde je bio vozač kamiona-ubice.

Doveden je sa lisicama na rukama i u zatvorskom odelu, sa izdržavanja kazne u KPZ Požarevac. Danas nije mogao da bude saslušan jer je sudsko veće naknadnim uvidom u spise predmeta utvrdilo da Ilić, kao bivši pripadnik JSO koja je bila sastavni deo RDB, nema potrebnu odluku Kabineta BIA o oslobađanju od čuvanja državne tajne.

Ilić je pozvan kao svedok na predlog Radomira Markovića, prvooptuženog u ovom procesu. Nekoliko minuta trajao je razgovor sudije Snežane Jovanović i Radeta Markovića na temu zašto on nije sudu podneo predlog da se traži oslobađanje Ilića od čuvanja državne tajne ako je znao da je Ilić bivši pripadnik BIA. Razgovor je završen odlukom da veće zatraži pomenuti dokument i da se Ilić sasluša kad takva odluka stigne.

Kada je Ilić uveden u sudnicu da bi mu sudija saopštila da će biti saslušan sledeći put, on se ponašao neprimereno situaciji, nezainteresovano prateći šta mu sudija govori, zbog čega je ona u jednom trenutku morala i ovako da mu se obrati:

„Nemojte da prevrćete očima dok vam se obraćam. Gledajte me u oči kad vam govorim. Moja je obaveza da vam ovo saopštim. Jeste li me razumeli?“

Proces je zatim nastavljen saslušanjem Dragane Ivanović Mijović, sekretarice Radomira Markovića. Ona je rekla da ne zna ništa o ubistvu Slavka Ćuruvije, kao i da je njen posao bio da prima i prosleđuje telefonske pozive i poštu svog šefa, načelnika Resora, Radomira Markovića.

Odgovarajući na pitanja Vladimira Marinkova, Markovićevog branioca, ona je ispričala da je štab RDB u vreme bombardovanja (a to je i vreme ubistva Ćuruvije) bio izmešten na nekoliko lokacija. Najpre je bio na brodu na Dunavu, veoma kratko, a kasnije na Senjaku kod restorana „Šeher“ i na još nekim drugim lokacijama. Rekla je da se ne seća gde se štab nalazio u prvoj noći bombardovanja, jer je prve bombe dočekala kod svoje kuće i ne zna da li je te noći bila pozvana na posao.

„Radile smo u smenama, nas tri sekretarice. Pored mene, Marković je imao još jednu sekretaricu, a sa nama je bila i sekretarica zamenika načelnika Nikole Čurčića“, rekla je ona. Na pitanja u vezi sa komunikacijom Radomira Markovića sa Miloradom Ulemekom Legijom, rekla je da ta komunikacija nije bila redovna, da se uopšte ne seća da je tokom bombardovanja Legija zvao i da ga je videla tek posle rata.

Komunikacija načelnika sa okolinom išla je, kako je rekla, isključivo preko sekretarice, ona bi mu prebacivala pozive. Načelnik nikad sam nije podizao slušalicu.

Na pitanje o satelitskim i mobilnim telefonima odgovorila je da ne zna kako izgledaju satelitski telefoni, dok je korišćenje mobilnih telefona, u privatne ili poslovne svrhe, bilo zabranjeno tokom bombardovanja.

 


MATIĆ IZNENAĐEN NEOBIČNOŠĆU ODLUKE SUDSKOG VEĆA

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, povodom odluke da se optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, ukine pritvor, kaže da je „iznenađen neobičnošću odluke sudskog veća da pusti iz pritvora Ratka Romića i Milana Radonjića, optužene za ubistvo  Slavka Ćuruvije, i da im odredi kućni pritvor, tim pre što se četvrtooptuženi Miroslav Kurak, u ovom slučaju, još uvek nalazi u bekstvu“.

„Ono što dodatno zbunjuje predstavlja činjenica da je pre desetak dana viša sudska instanca odbila žalbu optuženih na prethodno produženje pritvora, a u međuvremenu nije došlo do promene bilo kojih okolnosti“, podseća Matić, koga, kako kaže, „posebno zabrinjava činjenica da su pojedini svedoci u izjavama pred sudskim većem izjavljivali da im je prećeno, a da još uvek nije utvrđeno ko im je pretio, niti je završeno saslušanje svih svedoka“.

„Uz puno poštovanje nezavisnosti suda, svesni i prava optuženih na suđenje u razumnom roku, izražavam svoje veliko uznemirenje ovakvom odlukom sudskog veća i činjenicom da  optuženi za ubistvo jednog novinara dobijaju povlašćeniji tretman u postupku koji se vodi. Nadam se da će se tužilac žaliti na ovu odluku. Komisija za istraživanje ubistava novinara održaće sednicu na kojoj će se analizirati novonastala situacija, moguće nove aktivnosti, i o tome ćemo obavestiti javnost“, kaže Veran Matić.


 

Odbrana je ispitivanjem ovog svedoka ciljala na Legijin iskaz u kom on tvrdi da je dolazio u Beograd na poziv Radomira Markovića, da se sa njim sreo u zgradi u Kneza Miloša, da je imao obavezu da mu se redovno javlja i podnosi izveštaj šta se dešava na Kosovu. Legija je tvrdio da je prilikom susreta sa Markovićem u Beogradu (29. ili 30. marta 1999. godine) pitan da li može sa jedinicom da obavi jedan zadatak uklanjanja lica koje ugrožava bezbednost države (to u žargonu DB znači likvidaciju), što je on odbio.

Na kraju današnjeg ročišta, tročlano sudsko veće prihvatilo je predlog advokata Stevana Protića, branioca Miroslava Kuraka, da se kao svedok pozove Aleksandra Kovačević, juče pomenuta u iskazu Dejana Sliškovića, doušnika DB iz Pančeva.

Protić je predlog obrazložio time da ovu svedokinju treba pozvati da odgovori na okolnosti da je bila izvor informacija Sliškoviću o 300.000 kiparskih funti koje je Kurak pokazao svojoj ženi (a ona se poverila Aleksandri), a da ih je dobio za ubistvo Ćuruvije.

Tužilac se nije usprotivio saslušanju ovog svedoka, ali je upozorio da će to neminovno povući suočavanje Sliškovića i Kovačevićeve.

Suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nastaviće se 13. i 14. septembra 2017. godine. Zasad se ne zna koji svedoci će biti pozvani, ali je izvesno da je reč o svedocima odbrane koje je sud prihvatio. Odbrana prvookrivljenog predložila je ukupno devet svedoka, odbrana trećeokrivljenog zasad samo jednog, dok odbrana drugookrivljenog i četvrtookrivljenog na spisku ima i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja. Sud ovaj predlog još nije ni prihvatio ni odbacio.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Na njega je, prema optužnici, pucao Miroslav Kurak, a u ubistvu mu je pomogao Ratko Romić. Njih dvojica su se na mesto zločina, prema optužnici, dovezla belim golfom koji je Romić dva dana ranije preuzeo u polumraku, iza srušene zgrade MUP-a u Ulici kneza Miloša. Ćuruviju su u danu ubistva, kao i nekoliko dana ranije, intenzivno pratili pripadnici Devetog (pratećeg) odeljenja Resora državne bezbednosti, njih 27, u danonoćnim smenama. Po nalogu drugookirvljenog Milana Radonjića morali su da mu javljaju i najmanju promenu kretanja Ćuruvije. Optužnica tereti nekadašnjeg načelnika RDB Radomira Markovića da je sa Radonjićem organizovao ubistvo. Marković služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkom KPZ. Kurak je u bekstvu, a Radonjić i Romić su od danas u kućnom pritvoru.

 


KUĆNI PRITVOR MOŽE IZGLEDATI KAO NEPRIMERENA PRIVILEGIJA

Slavko Ćuruvija fondacija uznemirena je odlukom sudskog veća na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije da ukine zatvorski pritvor Ratku Romiću i Milanu Radonjiću.

Ne ulazeći u preispitivanje formalnih i suštinskih razloga za takvu odluku suda – ta mogućnost je svakako na raspolaganju nadležnom tužiocu – Fondacija podseća da je reč o osobama koje su optužene za krivično delo teškog ubistva, te da u ovim okolnostima kućni pritvor uz obavezu nošenja „nanogice“ može izgledati kao davanje neprimerenih privilegija.

Fondacija će nastaviti da prati suđenje sa pojačanom pažnjom.


 

Izveštaj je dopunjen 6. jula 2017. u 15:00.

Foto: Jana Nikolić / Slavko Ćuruvija fondacija