4. jul 2018.


Pošto je sudsko veće posle gotovo tromesečne rasprave sa Apelacionim sudom ipak uvrstilo u dokazni materijal i trake sa baznih stanica koje je odbrana optuženih osporavala, u sudnici prikazani i neki od najvažnijih dokaza – 17 izveštaja veštaka BIA koji pokazuju kretanje i komunikaciju četvorice optuženih na dan likvidacije novinara Slavka Ćuruvije

Piše: Perica Gunjić, Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija

Posle odluke Apelacionog suda – koji je juče po drugi put usvojio žalbu Tužilaštva i još jednom osporio odluku prvostepenog Višeg suda da je deo traka uzetih iz Mobtela, na kojima su podaci sa baznih stanica o kretanju i komunikaciji optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u vreme zločina u aprilu 1999. godine – odbrana je danas odustala od zahteva da se ovi dokazi izuzmu i sudsko veće ih je konačno uvrstilo u dokazni materijal.

Ovim je stavljena tačka na gotovo tromesečni pravnički pingpong između Apelacionog i Višeg (Specijalnog) suda. Ovaj drugi je dva puta usvajao žalbe odbrane optuženih i presuđivao da je deo ovih izuzetno važnih dokaza uzet nezakonito od Mobtela 2005. godine. Dva različita veća Apelacionog suda su ova rešenja odbila kao neosnovana i vratila ih na ponovno odlučivanje, ocenivši da je u tom procesu sve bilo po zakonu.

„Dovoljno je da Matić napadne sud“

Ovo nadmudrivanje između Višeg (tzv. Specijalnog) i Apelacionog suda dogodilo se uz nekoliko procesno neobičnih odluka, i to posle tri godine suđenja, karakterističnih i po tome što se proces bez preke potrebe razvlačio, po raširenoj amneziji svedoka iz Resora državne bezbednosti, kao i uz brojne pokušaje diskreditacije svedoka iz policije i RDB-a koji su iznosili podatke koji su ukazivali na povezanost optuženih sa ovim slučajem.

Slobodan Ružić, advokat dece Slavka Ćuruvije, Jelene i Radeta, rekao je za pojedine odluke suda da „nikad ništa slično u svojoj karijeri nije video“. Uprkos svedočenju Dragana Kecmana, policijskog inspektora, i Nebojše Anđelkovića, radnika Mobtela, koji su potvrdili da su trake uzete na zakonit način, sudsko veće je ipak presuđivalo da to nisu uradili po Zakonu o krivičnom postupku.

Apelacioni sud je u prvoj presudi u aprilu jasno rekao da je sporni materijal oduzet zakonito, a kao dokazni materijal prihvatio ih je i sudija za prethodni postupak. Ovako uporno insistiranje tročlanog sudskog veća (Snežana Jovanović, Vladimir Mesarović i Dragan Milošević), koje je pre toga dvojici optuženih, Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, zatvorski pritvor zamenilo kućnim, proteklih dana naišlo je na osude pojedinih medija, advokata oštećenih, Komisije za istraživanje ubistava novinara i njenog predsednika Verana Matića, dok su Društvo sudija Srbije i jedan deo Advokatske komore Beograda osudili Matićeve izjave kao narušavanje nezavisnosti suda.

Zbog toga je i advokatica Radonjića i Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, obrazlažući zašto odustaje od zahteva za izdvajanje, pored toga što je rekla da je očigledno da Apelacioni sud nije imao vremena da se detaljno upozna sa predmetom i da je njihovo rešenje kontradiktorno, posredno optužila Matića da svojim izjavama utiče na sud.

„Dovoljno je da Matić napadne sud. Nije mu dovoljno to što je izbegao da svedoči u ovom postupku (pošto je Matiću odobreno da prisustvuje suđenju, izgubio je pravo da bude svedok, prim. nov.), očigledno da je sam sebi dodelio ulogu vrhovnog sudije“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović i istakla da je ovim Matić uskratio ljudska prava i njoj i njenim klijentima, ali i sudskom veću u ovom postupku.

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović je na to zamolila advokaticu da ne potcenjuje ovaj sud.

Bazne stanice otkrivaju gde su bili u vreme ubistva

Posle toga, sud je započeo sa pregledom dokaza, odnosno sa „ostvarivanjem uvida“ u neke od izveštaja sa baznih stanica. Veštačenje DLT traka iz Mobtela je radio specijalizovani veštak Bezbednosno-informativne agencije po nalogu sudije za prethodni postupak.

U sudnici se brzo prešlo preko 17 izuzetno važnih dokumenata, listajući skenirane stranice, sa kojih se, gledajući ih na ekranu iz novinarske sobe, malo toga moglo razaznati. Videlo se da se radi o izveštaju o telefonskoj komunikaciji i kretanju optuženih Radeta Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romićai Miroslava Kuraka, kao i drugih funkcionera Resora državne bezbednosti od 9. do 12. aprila 1999. godine, sa baznih stanica u Hilandarskoj i Takovskoj ulici u Beogradu. (Ćuruvija je ubijen 11. aprila u prolazu ka zgradi u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici, a koji se nalazi negde na pola puta između Hilandarska i Takovske.)

Bazne stanice su dale podatke i o komunikaciji visokih funkcionera Resora državne bezbednosti Branka Crnog,Franka Simatovića,Stevana Nikčevića,Radovana Božovića,Stevana Baste,Vladimira Nikolića,Dragana Pavićai drugih.

Prema optužnici, podaci uzeti sa traka sa baznih stanica jasno govore da su se optuženi Romić i Kurak nalazili u blizini mesta zločina u vreme kada se on dogodio, te da je očigledna intenzivna komunikacija koju su imali sa Radonjićem, koji je celu operaciju, kako tvrdi Tužilaštvo, vodio iz beogradskog centra RDB-a, koji je tada, usred bombardovanja NATO-a, bio izmešten.

Advokati odbrane i optuženi ovo osporavaju, tvrdeći da niti su bili u blizini zločina niti da išta imaju sa ubistvom novinara koga su pripadnici Devetog odeljenja Resora državne bezbednosti pratili do nekoliko minuta pre likvidacije.

Vladimir Marinkov, advokat prvooptuženog Radomira Markovića, primetio je da na izveštaju, pored tri potpisa, nema pečata i zaglavlja.

On je rekao da podaci iz izveštaja predstavljaju ukrštene informacije sa baznih stanica iz Mobtela, ali da je od ovog nekadašnjeg operatera mobilne telefonije, odnosno od njegovog pravnog naslednika Telekoma, došla i informacija da ne mogu da garantuju tačnost podataka. Prema Marinkovu, izveštaji nisu celoviti i ne predstavljaju rezultat rada stručnjaka za ovu vrstu veštačenja.

Zora Dobričanin Nikodinović je tražila da se u dokazni materijal uvrste sva dokumenta na osnovu kojih je pravljen ovaj izveštaj, pošto tvrdi da će se tako videti da je policija u ovom slučaju postupala nezakonito. Kako je nabrajanje tih dokumenata potrajalo, sudija Jovanović je zahtevala da advokatica ne analizira i ne citira sva dokumenta, već da samo navede njihove nazive.

Ona je, takođe, osporavala izveštaje na osnovu traka sa podacima sa baznih stanica, tvrdeći da je moguće da su ti podaci menjani.

Sudsko veće je kao neosnovan odbilo predlog branioca Radonjića i Romića, Zore Dobričanin Nikodinović, da se oni brane sa slobode, odnosno da budu oslobođeni kućnog pritvora, u kome su poslednjih godinu dana pošto im je ukinut zatvorski pritvor. Obavezni su da nose nanogicu, te da iz kuće ne izlaze, osim kod lekara ili zbog suđenja.

Sudija Snežana Jovanović je, najavljujući septembarska ročišta, advokatima i optuženima nagovestila da se spremaju za kraj suđenja. Istina, ostala je uzdržana u oceni kada će se suđenje, koje traje od juna 2015, zaista i završiti, ali je rekla da je ono u ovoj fazi „bliže kraju nego početku“.

Suđenje će se nastaviti 21. septembra u 14.30, kao i 25. i 26. septembra u 9.30 časova.


RUŽIĆ: KAFANSKE TUČE VAŽNIJE OD SUĐENJA ZA UBISTVO NOVINARA

„Vraćanje dokaza u predmet je vrlo važna odluka. Naravno da prvostepeni sud može da donese istu odluku, odnosno da izuzme ove dokaze, što se ovog puta, nadam se, neće desiti. Za nas je važno da dokazi koji se odnose na kretanje mobilnih telefona optužnih ostanu u predmetu jer je to jedan od najvažnijih dokaza, posebno u odnosu na optužene Romića i Kuraka koji su se na dan ubistva i dan pre ubistva nalazili u rejonu gde je Ćuruvija ubijen“, rekao je Slobodan Ružić za Insajder i naglasio da smatra da ovom suđenju, koje je u rangu s ubistvom bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i premijera Zorana Đinđića, nije pridata važnost koju zaslužuje, i da iako postoji mogućnost da se ročišta održavaju svaki dan, ta mogućnost nije iskorišćena.

„Apsurdno je da prioritet u odnosu na ovaj slučaj budu kafanske tuče i da se ročišta za ovo ubistvo ne održavaju u glavnoj sudnici. Umesto da se ročišta održavaju svaki dan za ove tri godine, održavaju se nekoliko puta mesečno“, naveo je Ružić.

Novinarima Insajdera je u Višem sudu rečeno da je od početka suđenja u julu 2015. godine održano 79 ročišta, a jedno je otkazano.