11. april 2017.


 

Novinari i predstavnici medijske zajednice polaganjem venaca obeležili su 18 godina od ubistva Slavka Ćuruvije ispred zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu, gde je u vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina pucano na današnji dan 1999. godine.

Piše: Marija Vučić

Odavanje počasti tragično stradalom novinaru počelo je minutom ćutanja kolega okupljenih oko spomen-ploče. Vence su položili predstavnici medijskih udruženja, Ministarstva informisanja i članovi porodice.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić naveo je da je tadašnji ministar informisanja a sadašnji premijer Aleksandar Vučić neposredno nakon ubistva Slavka Ćuruvije tvrdio da je Ćuruviju ubila crnogorska mafija, da bi „pre tri godine rekao da je u ubistvu udela imala država“.

„Mislim da ne bi bilo loše saslušati premijera, odnosno budućeg predsednika, da nam otkrije saznanja koja je imao 1999. godine, a posebno da nam otkrije pozadinu ove priče kada je optužio državu za ubistvo“, rekao je Lekić.

On je istakao i da je Srbija jedina zemlja u kojoj se uspešnost rešavanja ubistava novinara meri nulom i podsetio da će uskoro biti 16 godina od ubistva Milana Pantića, a da su pre tri dana obeležene 23 godine od ubistva Dade Vujasinović.

„Postoje male šanse da se ubice novinara otkriju, izuzev možda u slučaju Milana Pantića, zato što postoji indicija da država tu nema umešane prste“, rekao je Lekić.

Član uprave UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da ovo udruženje traži od sudskih vlasti da ne odugovlače sa suđenjem optuženima za ubistvo Ćuruvije, a od Vlade Srbije da hitno privede pravdi Miroslava Kuraka, koji se tereti da je pucao u Ćuruviju, a koji je u bekstvu.

„Na ovaj dan pozivamo kolege i celokupnu javnost da ne zaborave šta se desilo 1999. godine i da se svakodnevno bore za slobodu medija i bezbednost novinara“, rekao je Radomirović.

Za ubistvo Ćuruvije je tek 2014. godine podignuta optužnica protiv četvorice osumnjičenih, a suđenje je počelo godinu dana kasnije.

Iako je neizvesno do kada će suđenje trajati, porodica i prijatelji se i posle 18 godina nadaju da će biti rasvetljeno zašto je i po čijem nalogu ubijen Ćuruvija.

„Nije nas nada izneverila ovih 18 godina, i ako odustanemo od toga da se nadamo, onda odustajemo od onog najboljeg u sebi. Nada je ono što ljudsko biće ima kao ključnu vrednost, iako su oni koji su se rodili 11. aprila 1999. godine ovog dana postali punoletni i ceo jedan život se formirao u tom periodu. Ovo je borba vaše profesije, ovo nije moja individualna borba. To je profesionalna borba za prava novinara, za nas građane“, navela je Ćuruvijina prijateljica Branka Prpa, koja je i jedini svedok ubistva.

Slavko Ćuruvija je ubijen u haustoru zgrade u Svetogorskoj 35 u kojoj je živeo, na Uskrs 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, dok se vraćao iz šetnje sa Prpom.

Kako je kasnije utvrđeno, dok su šetali centrom Beograda i Kalemegdanom, pratili su ih pripadnici Devetog odeljenja beogradskog centra RDB, kojima je naloženo da praćenje obustave nekoliko minuta pre samog ubistva.

Za ubistvo su 2014. godine optuženi tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković, šef beogradskog centra RDB Milan Radonjić i operativci RDB Ratko Romić i Miroslav Kurak.