30. oktobar 2018


I dalje je nepoznata sudbina nekih od najvažnijih dokaza na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kao i to da li će se među svedocima naći policajac koji je najviše doprineo istrazi i podizanju optužnice – Dragan Kecman, za koga Veran Matić smatra da bi dao prave odgovore na mnoga pitanja

Piše: Denis Kolundžija

Sutrašnji nastavak suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, tako je bar predsednica sudskog veća Snežana Jovanović na poslednjem ročištu prošlog meseca najavila, trebalo bi da označi ulazak u završnu fazu ovog maratonskog procesa.

Ako su njene reči na poslednjem ročištu ozbiljno shvatili tužilac, zastupnici oštećenih, te advokati optuženih i sami optuženi za ubistvo iz 1999. godine (Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je i dalje u bekstvu), završna obraćanja koja planiraju da upute sudskom veću već bi sada trebalo da poprimaju svoj konačni oblik.

Uz najavu ulaska u finalnu fazu, predsednica sudskog veća je, naime, svim učesnicima postupka poručila da to čini kako niko ne bi bio iznenađen i kako se ne bi tražilo dodatno vreme za spremanje poslednjih obraćanja sudu u ovom procesu. Suđenje i ovako traje tri i po godine.

Ono što se na prethodnom ročištu takođe moglo čuti jeste da se i izvođenje materijalnih dokaza privodi kraju.

Šta će biti sa izveštajima BIA o baznim stanicama?

Na sudu će biti da odluči, kako je to zatražila odbrana, da li će se kao dokazi prihvatiti izveštaji koje je na osnovu analize traka sa podacima sa baznih stanica radila Bezbednosno-informativna agencija 2012. godine.

Advokati optuženih tvrde, naime, da je tokom presnimavanja traka na eksterne diskove moglo da dođe do manipulacije podacima i da ne postoji jasan trag o nepromenljivosti tih dokaza od trenutka kada su trake uzete iz Mobtela 2005. godine do trenutka kada je tužilac slao te podatke u BIA.

Tokom ranijih ročišta odbrana je tražila da se deo traka sa podacima sa baznih stanica, koje, između ostalog, ukazuju i na lokaciju optuženih uoči Ćuruvijinog ubistva, kao dokazi, odbace.

Dva puta je Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud) prihvatalo tvrdnje odbrane da su te trake pribavljene na nezakonit način, i dva puta je Apelacioni sud te odluke obarao.

I pored dovođenja u pitanje autentičnosti izveštaja stručnjaka BIA, odbrana je na poslednjem ročištu, održanom 26. septembra, odustala od zahteva da se o tome sasluša Vladimir Đokić, inženjer informatike i jedan od ljudi koji su analizirali te podatke.

Nikola Barović, advokat Branke Prpe, koja je bila sa Ćuruvijom u vreme kada je ubijen, predložio je da se Đokić ipak sasluša.

„On je jedan od trojice ljudi koji su radili na tom izveštaju BIA. Kako smo već saslušali (Dragana) Kecmana i (Dejana) Jablanovića, treba saslušati i njega i zaokružiti tu priču“, rekao je Barović.

Matić: Tek bi svedočenje Kecmana dalo prave odgovore

Iako je na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije radio od ubistva, 11. aprila 1999, a njegov potpis stoji na krivičnoj prijavi protiv onih koji su naredili, organizovali i izvršili ubistvo, Dragan Kecman je do sada svedočio samo o tome kako su pribavljene trake od nekadašnjeg Mobtela.

Kecman se, kako nam je ranije potvrđeno u Tužilaštvu za organizovani kriminal, od početka nalazi na njihovom spisku svedoka, a njihovo očekivanje je da se sudsko veće izjasni o tome da Kecman bude saslušan i na neke druge okolnosti.

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, smatra da bi Kecman mogao da baci svetlo na prilike koje su pratile istragu Ćuruvijinog ubistva.

„Mislimo da bi tek sada svedočenje Dragana Kecmana dalo pravu sliku i odgovore na mnoga pitanja, od opstrukcija do problema sa kojima se susretao tokom istrage i posle podnete krivične prijave“, kazao je Matić za Cenzolovku.

Matić je za svedočenje stručnjaka BIA Dejana Jablanovića, koji je analizirao međusobnu komunikaciju optuženih, rekao da se tako može „razumeti značaj svih dokaza i činjenica i da nas njihovo izvođenje i savesna ocena mogu dovesti bliže razumevanju okolnosti koje su prethodile ubistvu“.

On se založio za to da se detaljno provere i svi navodi odbrane o tome da su pohranjeni podaci na DLT trakama falsifikovani, te da su podaci zlonamerno i ciljano uređeni da se okrive osumnjičeni u ovom predmetu, i otkloni svaka sumnja u to šta se zaista dogodilo.