31. maj 2018.


Posle povremeno neprijatne, mučne rasprave između sudija, Dragana Kecmana, policajca koji je pribavio ključne dokaze u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, i advokata odbrane, sudsko veće odlučilo da naknadno saopšti odluku o tome da li su dokazi iz Mobtela prikupljeni na zakonit način. Advokat Slobodan Ružić kaže da prvi put čuje za takvu odluku sudskog veća i pita: Čemu vodi ovakvo saslušanje svedoka?

Piše: Perica Gunjić

Žestoke, povremeno mučne rasprave obeležile su današnje saslušanje svedoka Dragana Kecmana, policijskog inspektora koji je istraživao ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i prikupio možda i najvažnije dokaze u ovom slučaju – pored ostalih, i podatke sa baznih stanica mobilne telefonije, na kojima bi trebalo da su zabeleženi podaci o kretanju i komunikaciji optuženih za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina u vreme ubistva.

Upravo o tim podacima se na poslednja tri ročišta vodi najžešća polemika od početka ovog predugačkog procesa, koji upravo navršava pune tri godine.

Kecman je pred sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu potvrdio da je na zakonit način došao do tih kaseta iz Mobtela 2005. godine. Rekao je da se to dogodilo pošto su u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) MUP-a Srbije dobili informaciju da se tamo i dalje čuvaju i podaci sa baznih stanica iz aprila 1999, kada je Ćuruvija ubijen.

„Evo šta si mi uradio, otpustili su me pošto sam ti dao kasete“

Cilj današnjeg svedočenja Kecmana (kao i Dejana Anđelkovića, koji je 2005. radio u Mobtelu, u kompjuterskom odeljenju koje je ove kasete predalo inspektorima), bio je da se utvrdi da li je policija do tih dokaza došla na zakonit način.

Radi se o tome da je Apelacioni sud, posle žalbe tužilaštva, nedavno ukinuo rešenje sudskog veća  koje vodi slučaj ubistva Ćuruvije, da usvoji žalbu advokata odbrane i odbaci devet od nekoliko desetina diskova uzetih iz Mobtela koje je kao dokaz predložilo tužilaštvo zbog toga što, kako tvrdi odbrana, nisu zakonito oduzeti.

Dragan Kecman (koji je, inače, pod čudnim okolnostima smenjen sa pozicije načelnika UBPOK 2016. godine), istakao je da je jednog od zaposlenih u Mobtelu, koji mu je dao informaciju o sadržaju kaseta u Mobtelu, „dve-tri godine kasnije“ sreo na ulici „jadnog i zapuštenog“.

„’Evo šta si mi uradio’, rekao mi je tada taj čovek, ‘imao sam ozbiljnih problema zbog tih kaseta, ostao sam bez posla zbog toga što sam vam ih tada dao’“, prepričao je Kecman razgovor sa tim čovekom iz Mobtela, ali nije želeo da kaže njegovo ime.

„Kakav bih ja operativac bio kada bih vam to odao?“, pitao je ovaj policajac.

Kecman je istakao da je ideja s tim kasetama na kojima su podaci sa baznih stanica bila da povežu „određena lica“ sa mestima na kojima su bili na dan ubistva. On kaže da su zbog toga obavili dosta informativnih razgovora sa ljudima iz Mobtela i da su na kraju, 2005. godine, došli do podatka da u zgradi Aeroinženjeringa postoji odeljenje u kome su arhivirani podaci sa baznih stanica. Posle toga su iz policije, prema Kecmanovim rečima, dopisom od direktora Mobtela tražili kasete sa podacima mesec dana pre ubistva i mesec dana posle njega.

Dodao je i da su kasete uzimali više puta (dva, tri ili četiri puta, nije bio siguran), kao i da ih je prvi put bilo možda i više od 30, kao i da su bile upakovane po četiri komada, veličine 10×10 cm ili 15×15 cm.

Rekao je i da nikad u operativnom radu prikupljanje dokaza ne ide tako da se sve uzme iz prvog puta, da se naknadno uvek pošalju zahtevi za nove dokaze. On je pojasnio i da postoji mnoštvo različitih potvrda da su ti dokazi oduzeti – izveštaji, službene beleške, dopis, potvrde…

Rekao je i da se to može uraditi i na nekonvencionalan način, tako što to može da bude i na običnom papiru ili na „toalet-papiru“.

Ispitivanje Kecmana prošlo je uz žestoku, povremeno neprijatnu debatu sa sudskim većem i advokatima odbrane. Raspravljali su i predsednica veća Snežana Jovanović i advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, zbog čega je Snežana Jovanović čak u jednom trenutku pretila kažnjavanjem zbog načina na koji advokatica razgovara s njom.

Na kraju je sudsko veće najavilo da će odluku o (ne)izdvajanju pojedinih kaseta iz dokaznog materijala (sudskih spisa) saopštiti na posebnom ročištu – 12. juna u 10 sati.

Čudno ponašanje sudskog veća

Slobodan Ružić, advokat oštećenih Jelene i Radeta Ćuruvije, dece ubijenog novinara, kaže da je takva odluka veoma neobična i da nikada do sada nije čuo da je sudsko veće odlučilo da odluku saopšti na posebnom ročištu.

„Uobičajeno je ili da sud odmah donese odluku ili da je ostavi za kraj glavnog pretresa, a posebno sada, kada se Apelacioni sud jasno odredio da je postupanje policije bilo zakonito“, rekao je Ružić i dodao da ne zna „kuda vodi to da se odluka saopštava tek posle toliko dana, kao i da se svedok saslušava na način na koji je to danas urađeno“.

Prema Ružićevom mišljenju, Apelacioni sud je jasno rekao da je prikupljanje dokaza obavljeno zakonito i da se, osim toga što se može izdati potvrda o oduzetim predmetima, i iz drugih radnji može videti da je postupanje bilo zakonito – da je policija radila na osnovu ovlašćenja, da su tužilaštvo i istražni sudija dali naredbu, da je sva komunikacija policije bila zakonita.

„Ne može osnovni sud da nameće neko drugo rešenje pošto se Apelacioni sud jasno odredio“, istakao je Ružić.

Odbrana okrivljenih je ostala pri tvrdnji da je uzimanje kaseta od Mobtela bilo nezakonito i ukazivala na to da je rešenje o oduzetim predmetima izdato dan pošto su ti predmeti oduzeti, za šta Kecman kaže da ima „logično objašnjenje“ – da je načelnik koji je trebalo da potpiše rešenje tog dana bio zauzet ili na putu, pa da je rešenje potpisao sutradan.

Kecman kaže i da nije imao uvid u sadržaj tih kaseta, odnosno diskova uzetih od Mobtela, koji su stavljeni u metalnu kasu, pod ključem, u UBPOK-u i koje je kasnije (nije se setio da li je to bilo 2012, 2013. ili 2014. godine), kada je počela tužilačka istraga, predao tužiocu za organizovani kriminal.

Okrivljeni Ratko Romić i njegova advokatica Zora Dobričanin Nikodinović tvrde da nije tačno da Kecman nije imao uvid u sadržaj kaseta, kao i da za to postoje dokazi.

Na konstataciju Vladimira Marinkova, branioca prvooptuženog Radomira Markovića, da se ne može utvrditi verodostojnost tih kaseta, odnosno da je moguće da su naknadno menjani sadržaji tih kaseta, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović je rekla da sada nije vreme za analizu dokaza, već da su svedoci pozvani samo da bi se utvrdilo da li su oni zakonito prikupljeni.

Marinkov je pozvao Dragana Kecmana kao svedoka i zbog drugih okolnosti tokom istrage, tako da je izvesno da će se ovaj svedok bar još jednom pojaviti pred sudom u ovom procesu.

Anđelković: Niko nije mogao da menja podatke na kasetama

Pre Kecmana svedočio je pomenuti Dejan Anđelković, koji je 2005. radio u Mobtelu, koji je potvrdio da su pripadnici policije „par puta“ odnosili kasete sa podacima sa baznih stanica i da bi trebalo da o tome postoji trag u vidu reversa. On je prepoznao i svoj potpis na dokumentu koji mu je predočila sudija Jovanović, ali je rekao da se ne seća kada se tačno to dogodilo i koliko je bilo takvih kaseta.

Anđelković kaže da je nemoguće da su naknadno menjani podaci na tim kasetama, da to niko ne bi smeo da uradi. Rekao je i da su imali jedan čitač, ali da nikada oni sami nisu čitali podatke sa tih kaseta, te da su te kasete služile Mobtelu samo kao „bekap“ u slučaju kada padne sistem ili dođe do nekog kvara, kao i da su se one izuzetno retko koristile. Istakao je i da te trake nikada nisu slali u inostranstvo.