17. novembar 2017.


Kada je krenulo bombardovanje, objavljen je članak u kome je pisalo kako je Slavko prizvao bombe. Ćuruvija je tada rekao da zbog toga bilo koji građanin može da ga ubije, svedočio je Igor Kokot, koji je radio u obezbeđenju redakcije DT-a, a kasnije je obezbeđivao i Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića

Piše: Vladimir Kostić

Igor Kokot, jedan od članova obezbeđenja redakcije Dnevnog telegrafa, svedočio je danas pred Specijalni sudom u postupku koji se vodi za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Kokot je na početku saslušanja rekao da ne zna protiv koga se postupak vodi, da ne poznaje nikog od optuženih, kao i da mu je poziv za svedočenje slat na pogrešne adrese, ali da se pojavio jer je iz novina saznao da je predložen kao jedan od svedoka.

Ispričao je da je 1998. godine, u januaru ili februaru, na poziv Jove Ćuruvije, Slavkovog brata, došao da radi kao obezbeđenje redakcije, pošto se pre toga događalo da određeni ljudi dolaze i prete novinarima.

„Posao mi je bio da zaustavljam ljude na ulazu, pitam gde idu i da ljudi u redakciji nemaju problema. Pored toga, povremeno sam radio i uplate pazara“, izjavio je Kokot.

Osim njega, u obezbeđenju su bili još i njegov brat Nenad Kokot, Nenad Radović, Darko Popivoda, izvesni Neša, čijeg punog imena nije mogao da se seti, kao i „dva penzionera koja su radila noću“.

„Ćuruvija nije imao lično obezbeđenje“

Na pitanje da li je bio lično Ćuruvijino obezbeđenje, Kokot je izjavio da nije. I posle sudijinog predočavanja da je Slavkova ćerka Jelena Ćuruvija izjavila kako je on imao lično obezbeđenje, Kokot je ostao pri iskazu da vlasnik DT-a nije imao tu vrstu obezbeđenja i ponovio ono što je i Darko Popivoda na prethodnom ročištu rekao, da su oni radili kao obezbeđenje redakcije i da su samo ponekada „u svojstvu redakcije“ išli na tribine, nekada na put sa Ćuruvijom, da ne bi morao da vozi ili, ako nema gde da se parkira, da budu u vozilu.

On je rekao i da dobro zna šta je lično obezbeđenje jer je posle toga bio u obezbeđenju Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića.

Na pitanje da li su, dok su radili u redakcijskom obezbeđenju, nosili oružje, Kokot je rekao da nisu.

„Čovek (Slavko Ćuruvija) je bio stvarno divan. Nikakvu zamerku nisam imao“, rekao je Kokot

Pre nego što je došao da radi kao obezbeđenje redakcije Dnevnog telegrafa, Kokot kaže da je radio u agenciji 007 Nenada Markovića, u Ruskom caru, kao i u agenciji za obezbeđenje Alfa tim, za koju samo iz priče zna da se kao vlasnik pominjao Milorad Ulemek Legija. U toj agenciji je radio i Darko Popivoda, koji je to i sam potvrdio na suđenju u oktobru.

Igor Kokot je ispričao i kako je redakcija preseljena u stan u prizemlju zgrade u kojoj je Ćuruvija živeo. Rekao je i da je Slavko prostorije iznajmio i u Beograđanki, ali da oni tamo nikada nisu ušli. Nije imao informacije da je Ćuruviji prećeno, niti da ga prisluškuju. Kaže da tako nešto nikad od Ćuruvije nije čuo. Setio se samo da je tako nešto pomenuo samo jednom:

„Kada je krenulo bombardovanje, objavljen je članak da je Slavko kao prizvao bombe. Ćuruvija je tada rekao da zbog toga bilo koji građanin može da ga ubije.“

Ćuruvija je, kako je ispričao Kokot, posle početka bombardovanja trojici preostalih radnika obezbeđenja rekao da nema više potrebe za poslom koji su do tada radili, da ostanu da kontrolišu ulaz u zgradu, a onda da se dogovore da rade nešto u redakciji – prelom, kao novinari ili vozači.

Ćuruvijino ubistvo

U trenutku ubistva Slavka Ćuruvije, Kokot nije radio. Nenad Radović, koji je u tom trenutku obezbeđivao zgradu u kojoj je Ćuruvija živeo, pozvao je Kokota i rekao da je Ćuruvija ubijen i da misli ali da nije siguran da je povređena Branka Prpa. Pitao ga je i šta da radi.

Prema Kokotovim rečima, Ćuruvija pet-šest dana pre ubistva nije izlazio iz stana. Na dan ubistva, kada je Slavko izašao, Radović ga je pitao da li treba da krene s njim, ali mu je ovaj rekao da ne treba i da Slavko i Branka idu na ručak. Kako Kokot kaže, Radović je u trenutku ubistva bio u portirnici na ulazu u zgradu, čuo je vrištanje Branke Prpe, istrčao i video Ćuruviju kako leži, Prpu pored njega, i nikoga više.

Nakon Radovićevog poziva, Kokot je za nekih pola sata, koliko mu je trebalo da stigne sa Novog Beograda, došao na mesto ubistva, ali nije mogao da priđe jer policija to nije dozvoljavala. Stajao je na ulici sa ljudima koji su se okupili. Ćuruvijino telo je još uvek bilo u prolazu, prekriveno. Bio je tu celu noć zajedno sa Radovićem i jednim od penzionera iz noćnog obezbeđenja.

Na pitanje Vladimira Marinkovića, advokata prvooptuženog Radomira Markovića, šta se vidi iz te portirnice odakle su nadgledali ulaz u zgradu, Kokot je rekao da se vidi samo ulaz i parking ispred zgrade, ali ne i pasaž u kojem je Ćuruvija ubijen, koji je tridesetak metara udaljen od ulaza u redakciju.

Nakon ubistva je ostao još nekih mesec dana da čuva ulaz. Kaže da je to radio iz poštovanja, da nije bio plaćen i da, kako kaže, u takvoj situaciji nije ni tražio novac.

Na pitanje Zore Dobričanin Nikodijević, advokata drugookrivljenog i četvrtookrivljenog, Milana Radonjića i Ratka Romića, u kakvim je odnosima bio sa porodicom Ćuruvija, Igor Kokot je rekao da je bio u odličnim odnosima i sa Slavkom Ćuruvijom i sa Brankom Prpom, kao i u korektnim odnosima sa njihovom decom koju je video samo nekoliko puta. Takođe je rekao da niko nije pritiskao decu Slavka Ćuruvije i da ih je video na sahrani.

„Posle ubistva su dolazila dva-tri vozača redakcije koja nisu dobila platu, da se naplate. Jova Ćuruvija mi je tada rekao da vozilo redakcije prevezem kod mene kako bi se sačuvalo. Mislim da je bila lada niva. Kod mene je bila nekih šest meseci, posle čega sam taj auto vratio Jovi“, ispričao je Kokot.

Na pitanje da li je ranije pozivan od strane tužilaštva ili policije, Kokot je odgovorio da ga je pre dve godine zvala policija, da je njima dao izjavu i da im je tada dao brojeve telefona i pejdžera koje je u vreme ubistva koristio.

„Čovek (Slavko Ćuruvija) je bio stvarno divan. Nikakvu zamerku nisam imao“, rekao je Kokot na kraju.

Advokati odbrane su iskoristili priliku i od Igora Kokota uzeli adresu njegovog brata Nenada, dok je za Nenada Radovića Kokot znao samo da je on nekada živeo na Crvenom krstu, da je razveden i da je rođen „negde 1968-1970“.

Sledeće ročište je zakazano za 28. novembar u 14.30 za kada se planira pozivanje veštaka, kao i pripadnika redakcijskog obezbeđenja, Nenada Kokota i Dejana Mihajlovića.