24. januar 2015.


Posle dopune istrage, tužilaštvo optužilo iste ljude, ali je odustalo od prethodnog navoda da je pištolj iz kojeg je pucano u poznatog novinara imao prigušivač.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je novu, dopunjenu optužnicu protiv četvorice pripadnika Resora državne bezbednosti kojom ih tereti za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije 1999. godine, saopštio je juče specijalni tužilac Miljko Radisavljević.

Kako „Politika” saznaje, u novoj optužnici izostavljen je podatak da je u Ćuruviju pucano iz pištolja sa prigušivačem, dok su svi ostali navodi identični prethodnim. Pored toga, u optužnicu je ubačen i nalaz veštaka sudske medicine o povredama Branke Prpe, koja je bila sa Ćuruvijom u trenutku ubistva, kao i iskaz novih svedoka.

„Uradili smo ono što je tražio sud. Posle dopune istrage, tužilaštvo je optužilo tadašnjeg načelnika Resora DB Radomira Markovića, šefa beogradskog centra DB-a Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u drugoj upravi resora Ratka Romića i pripadnika rezervnog sastava tog resora, Miroslava Kuraka. Optužnica je dostavljena posebnom odeljenju Višeg suda na preispitivanje i dok ne bude pravnosnažna ne mogu da otkrijem detalje”, kazao je specijalni tužilac za naš list.

Nova optužnica podignuta je 29. decembra prošle godine, a okrivljenima je dostavljena poslednjeg dana 2014. godine. Sud će ponovo razmatrati dopunjenu optužnicu, kao i odgovore odbrane na njene navode. Tek po pravnosnažnosti optužnice, sud će zakazati pripremno ročište, a potom i glavni pretres.

Okrivljeni se terete da su „iz niskih pobuda” ubili Slavka Ćuruviju 11. aprila 1999. godine, za šta je zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora. Marković se tereti da je to krivično delo učinio podstrekavanjem, a ostali su optuženi kao saizvršioci.

„Veštačenje o prigušivaču nije obavljeno. Tužilac je bez ikakvih dodatnih provera izbacio prigušivač iz činjeničnog opisa u prvoj optužnici. Odbrani je dostavljen nalaz veštaka o povredama Branke Prpe, a optužnica je podignuta pre nego što je istekao rok za prigovor na taj nalaz, zbog čega sam uložila prigovor Republičkom tužilaštvu”, kaže za „Politiku” Zora Dobričanin-Nikodinović, branilac Romića i Radonjića.

Specijalni sud je 22. jula prošle godine vratio na dopunu istrage optužnicu podignutu 6. juna. Zatraženo je da se obavi balističko veštačenje, da se utvrdi da li je pucano iz pištolja sa prigušivačem ili ne, medicinsko veštačenje povrede Branke Prpe, kao i saslušanje još nekih svedoka.

Slavka Ćuruviju, prema optužnici, ubio je Miroslav Kurak ispalivši u njega 12 metaka u leđa i glavu, pucajući iz „škorpiona” 7,65 milimetara sa rastojanja od jednog i po metra. Saučesnik u zločinu bio mu je, prema optužnici, Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu, kada je pokušala da se okrene.

Ćuruvija je, kako je utvrdilo tužilaštvo, ubijen zbog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti.Tužilaštvo navodi da je Radomir Marković, kada je Milorad Ulemek, bivši komandant JSO odbio da izvrši ovaj zločin, postavio Milana Radonjića na mesto načelnika beogradskog centra i upoznao ga sa planom o ubistvu Ćuruvije. Zatim je, navodi dalje tužilaštvo, Radonjić postigao dogovor sa Romićem i Kurakom.

Radonjić im je obezbedio službeni automobil i izdao nalog pripadnicima trećeg, sedmog i devetog odeljenja CRDB da prate kretanje i prikupljaju podatke o Ćuruviji. On je, navodi se u optužnici, organizovao da podaci o njegovom kretanju i lokaciji budu dostupni atentatorima, tako što je bez odluke Vrhovnog suda Srbije dao usmeni nalog za mere tajne kontrole telefonskih razgovora. Radonjić je izdao nalog sada pokojnom Zoranu Paviću, tadašnjem načelniku devetog odeljenja, da se 9. i 10. aprila Ćuruvija tajno prati 24 časa dnevno.

Tako je 10. aprila zakasnilo obaveštenje o kretanju Ćuruvije, jer je on već ušao u stan u trenutku kada je javljeno. Radonjić je, utvrdilo je tužilaštvo, tada naložio da sa podacima o kretanju Ćuruvije budu upoznati direktni izvršioci.

Na dan ubistva, između 16.38 i 16.45 časova, Ćuruvija i Prpa su ušli u prolaz zgrade u Ulici svetogorskoj 35, tadašnjoj Ive Lole Ribara. Prema optužnici, Romić i Kurak neopaženo su im prišli iza leđa, a zatim je Kurak iz pištolja pucao u Ćuruviju, ispalivši prvo pet metaka. On se zaneo i pao, a Romić je u potiljak udario Branku Prpu. Kurak je, navodi se dalje, tada prišao i sa blizine od 0,8 metara ispalio još sedam projektila, od čega je novinar odmah preminuo.

Kad će da počne suđenje

Sud može da potvrdi novu optužnicu ili da je ponovo vrati na doradu. Ukoliko je potvrdi, biće zakazano suđenje i u tom slučaju, ono bi moglo da počne za mesec dana ili dva najviše, u zavisnosti od plana veća kojem predsedava sudija Rastko Petrović kome je dodeljen predmet. Ako sud ponovo odbije optužnicu, slučaj Ćuruvija biće vraćen u fazu istrage.

Potvrđen pritvor Romiću i Radonjiću Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je odluku Specijalnog suda o produženju pritvora Radonjiću i Romiću.

Posle tri ukidanja prvostepenog rešenja o produženju pritvora, koja je smatrao nedovoljno obrazloženim, Apelacioni sud ovog puta je zaključio da je takva odluka osnovana i jasna i da su navedeni dovoljni razlozi da postoji uzročno posledična veza između uznemirenja javnosti i ugrožavanja vođenja krivičnog postupka ukoliko bi okrivljeni bili pušteni da se brane sa slobode.

Apelacioni sud, kako je navela portparol Mirjana Piljić, sada smatra da je produženje pritvora opravdano. Sud je prihvatio kao obrazloženje činjenice da su okrivljeni osumnjičeni da su ubistvo izvršili iz niskih pobuda, zbog javnog istupanja Ćuruvije u zemlji i inostranstvu, njegovog uticaja na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, kao i to što je krivično delo izvršeno u toku dana u centru grada, radi čuvanja postojećih struktura vlasti vladajućeg režima.

Politika, Dorotea Čarnić