24. jun 2018.


Konferencija u organizaciji Slavko Ćuruvija fondacije Minut do dvanaest: Kako do održivog informisanja u javnom interesu u lokalnim zajednicama podsetila je na ogroman značaj lokalnih medija za informisanje građana i istovremeno ukazala na nikad gori položaj u kome se nalaze oni mediji koji još uvek nekako uspevaju da prežive

Piše: Perica Gunjić
Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija

Potop koji se u petak ujutro sručio na Beograd bio je više nego simbolički uvod u konferenciju koju je organizovala Slavko Ćuruvija fondacija Minut do dvanaest: Kako do održivog informisanja u javnom interesu u lokalnim zajednicama, na kojoj je istaknut veoma loš položaj u kome se nalaze novinari i mediji u gradovima i opštinama u Srbiji. Konstatovano je da je informisanje na lokalu znatno lošije nego prethodnih godina, da su ogromne zloupotrebe seta medijskih zakona donetih pre nekoliko godina, a da ima i sredina gde se zakoni otvoreno krše bez ikakvih posledica.

Konferencija je tokom uvodnog panela i radom po radnim grupama pokušala da ukaže na te probleme, ali je na njoj pokazana i odlučnost da se od borbe za poboljšanje uslova rada lokalnih medija ne sme odustati, i predložila i konkretna rešenja koja bi do takvog poboljšanja mogla da dovedu.

Konferencija je organizovana na kraju dvogodišnjeg istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije, uz pomoć USAID-a, tokom kojeg su u osam gradova – Leskovcu, Novom Pazaru, Užicu, Kragujevcu, Pančevu, Boru, Požarevcu i Subotici – o problemima informisanja u tim sredinama razgovarali sa novinarima, urednicima, direktorima i vlasnicima medija, kao i sa predstavnicima civilnog društva, građana i lokalne samouprave.

Učesnike je pozdravila Laura Pavlović, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a, koja je izrazila nadu da će – bez obzira na to što se ovom konferencijom završava dvogodišnji projekat sa Slavko Ćuruvija fondacijom – ovaj događaj biti povod za početak novog dijaloga o lokalnim medijima u narednom periodu (videti okvir).

Jelena Ćuruvija, počasna predsednica Slavko Ćuruvija fondacije, istakla je da je još 2013, kada je odlučila da osnuje Fondaciju, na spisak onoga čime bi ona trebalo da se bavi prvo stavila lokalne medije.

„Naš prvi projekat u Fondaciji bila je podrška lokalnim medijima. Pet godina kasnije vidimo da je situacija sa lokalnim medijima još gora, i ovo je jedan od načina na koji pokušavamo da im pomognemo“, rekla je Ćuruvija.

Obradović: Skeptičan prema donošenju nove strategije

Vukašin Obradović, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije u radnoj grupi za izradu medijske strategije, rekao je da je gušenje medijskog pluralizma deo dominantnog političkog koncepta u ovom trenutku. On je najavio da će u ponedeljak biti prvi sastanak radne grupe za izradu strategije, ali je istakao da nije veliki optimista, pošto rezultati medijskog konkursa Ministarstva kulture i informisanja pokazuju da se „ne vodi računa o javnom interesu, već o političkom“. Skepsu u njemu budi i novi Zakon o lokalnoj samoupravi, koji ne predviđa kazne za gradove i opštine koji medijski konkurs ne raspišu.

Prema Obradovićevom mišljenju, rešenje ipak nije u bojkotu procesa izrade medijske strategije, jer to ne bi popravilo situaciju u medijima. On smatra da je stanje u lokalnim medijima posledica neprimenjivanja postojećih zakonskih rešenja, kršenja zakona, a često i otvorene zloupotrebe.

„Poslovni modeli za lokalne medije danas jesu sistemsko pitanje, koje mora država da reši, pošto nisu ostvarivi tamo gde je tržište kontrolisano i gde postoje pritisci raznih vrsta, pa mediji u toj tržišnoj utakmici nemaju istu startnu poziciju“, primetio je Obradović i ukazao na primere iz Norveške i Danske, koje pomažu medijima, pa i privatnim, pošto dobro razumeju koliko su oni važni za njihove države.


ISTRAŽIVANJE U OSAM GRADOVA

Slavko Ćuruvija fondacija je u protekle dve godine, uz pomoć USAID-a, kroz intervjue sa novinarima, urednicima i vlasnicima medija, aktivistima iz civilnog sektora, predstavnicima lokalne samouprave, kao i anketiranjem građana istraživala stanje u lokalnim medijima u osam gradova – Subotici, Novom Pazaru, Boru, Pančevu, Užicu, Leskovcu, Požarevcu, Kragujevcu. Istraživanje je pokušaj da se odgovori na pitanja kao što su kakav je položaj lokalnih novinara i medija danas, da li lokalno informisanje zadovoljava potrebe građana, da li je bolje ili gore nego što je bilo pre medijskih reformi i privatizacije.

Tokom tog procesa intervjuisano je 108 ljudi, i to 56 novinara, urednika, direktora i vlasnika medija, 14 predstavnika lokalnih samouprava i 36 nevladinih organizacija. U svih osam gradova organizovane su tribine o tome kako poboljšati informisanost građana.


Obrenović: Rad novinara se svodi na entuzijazam

Novinarka kragujevačkog portala Pressek Marija Obrenović ocenila je da do lokalnih medija stiže najmanje novca od oglašavanja i da su plate u tim medijima „nikakve“, tako da se rad novinara često svodi na entuzijazam, a mediji žive od projekta do projekta.

„Komercijalno tržište u lokalu nije veliko, a i kada postoji dobra volja velikih firmi da deo novca preusmere u lokalne medije, taj novac često ne stigne do njih, jer reklamne agencije rade po inerciji“, smatra ona.

Marija Obrenović je ukazala i na to da je javna uprava u Kragujevcu potpuno zatvorena za bilo kakva pitanja novinara, „osim ako to nije heklanje, štrikanje, ili ako to nisu protokolarne vesti“, i da se gradonačelnik pojavljuje samo na jednoj televiziji, sa kojom je raskinuta privatizacija, pa je sada ponovo u gradskom vlasništvu.

Ona je objasnila da su novinari u Kragujevcu usled takvog stava javne uprave prinuđeni da se isključivo okrenu traganju za podacima iz dokumenata, koja nastoje da dobiju na osnovu zahteva za dobijanje informacija od javnog interesa.

Kao problem pomenula je i to da se novinari u manjim sredinama suočavaju sa većim pritiscima nego njihove kolege u nacionalnim medijima, jer praktično pišu o radu ljudi koje svaki dan sreću na ulici.

Ognjanović: U potrazi za novim poslovnim modelima

Vitomir Ognjanović, koosnivač Južnih vesti u Nišu, smatra da mali, lokalni mediji vrlo teško mogu da dođu do nacionalnih reklamnih kampanja kako bi ostvarili prihod.

„Mi smo Južne vesti osnovali iz postojećeg biznisa i već smo imali neko iskustvo i kontakte“, objasnio je Ognjanović i dodao da Južne vesti koriste sve svoje resurse da ostvare komercijalnu prodaju.

On smatra da razvoj medija na Zapadu pokazuje da i mediji u Srbiji moraju da tragaju za novim poslovnim modelima i da polako postaju neka vrsta poluagencijskih organizacija, u kojima će klijentima nuditi usluge i ostvariti svoje potencijale. Prema njegovom mišljenju, mediji moraju da se trgnu iz navike da se oslanjaju samo na lokalne oglašivače, odnosno da žive od projekta do projekta, te da njihova delatnost mora da se proširi.

Ognjanović kaže da ne postoji jedan model koji mogu svi mediji da koriste, ali da oni sa partnerima pokušavaju da nađu koliko-toliko konstantne prihode koji ne zavise od ljudi o kojima mediji pišu.

Gaši: Ako ne pomognemo, lokalni mediji će izumreti

Ilir Gaši, programski direktor SĆF, rekao je da su mediji tačka u kojoj se centralizacija zemlje vidi u svom najgorem obliku.

„Širom zemlje imate milione ljudi koji ostaju bez bazičnih informacija koje su im važne da žive normalan život. Oni će možda znati da je počeo rat, pošto to imaju svaki dan na naslovnim stranama novina, ali neće znati ako su vazduh ili voda zatrovani, kao što se to već događa u nekim gradovima. Ako mi, kao medijska zajednica, ne nađemo načina da pomognemo, i ono malo lokalnih medija što je preostalo – izumreće. Ako postoji jedan zaključak na koji se ceo ovaj projekat može sažeti, to je – vremena više nama, situacija je doslovno katastrofalna“, rekao je Gaši.

On je istakao da se mediji nalaze u gotovo bezizlaznom ekonomskom položaju, da lagano nestaju, da nema novih mladih novinara, pošto novinarstvo „ubrzano ide ka vrhu liste najneperspektivnijih zanimanja“, a da su se konkursi za projektno sufinansiranje medija pretvorili u suprotnost onoga što je bila njihova jedina svrha – da obezbede da u informisanju bude zastupljen javni interes.

I pored toga, Gaši kaže da ne misli da rešenja ne postoje, da ih je možda u ovom trenutku teško videti i da je svrha ovakve debate upravo pokušaj da se o mogućnostima takvih rešenja razgovara.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je pre svega da država učini sve što je potrebno da se novinari osećaju bezbedno, dok je drugi korak otvaranje javne uprave prema novinarima, jer je reč o informacijama od javnog interesa.

„Za mene je svaki put frapantno kada čujem da mediji, poput Južnih vesti, preživljavaju zahvaljujući poslu koji uopšte nije medijski“, rekao je Gaši. On smatra i da siromaštvo nije jedini problem zbog kojeg je lokalno medijskog tržište slabo, već da tome doprinosi i država koja favorizuje pojedine medije, te da bi trebalo da prestane to da čini.

Trifunović: Medijska strategija prilika da se svi problemi reše

Slavica Trifunović, pomoćnica ministra kulture i informisanja, koja je ranije u Kragujevcu radila u lokalnim medijima (RTK), rekla je da iznosi lični stav tvrdeći da joj nije blisko to što je država pre nekoliko godina odlučila da potpuno izađe iz finansiranja medija. Prema njenom mišljenju, bilo bi bolje da se našlo neko prelazno rešenje pošto se i tada znalo koliko je medijsko tržište osiromašeno. Podsetila je i na to koliko su ranije državni mediji bili ušuškani, da su bili bez brige o finansijama i da nisu zavisili od tržišta – na kome se na kraju nisu snašli.

„Kada se prešlo na projektno sufinansiranje, od lokalnih samouprava je zavisilo da li će raspisati konkurse i koliko će sredstava za medije izdvojiti“, naglasila je Slavica Trifunović, ali je i podsetila da projektno sufinansiranje nije finansiranje medija, već samo pomoć da se proizvede određeni medijski sadržaj koji je u javnom interesu.

Ona je najavila početak rada na novoj medijskoj strategiji i rekla da je to prilika da se svi nagomilani problemi reše. Ukazala je i na to da je funkcionisanje REM-a gorući problem, koji, prema njenom mišljenju, nema dovoljno mehanizama da ostvaruje nadležnosti koje su mu date po zakonu.

Slavica Trifunović naglašava da je neophodna i izmena zakona, za koje misli da su bili zastareli već u trenutku donošenja, pošto njima nisu bili obuhvaćeni novi mediji, kao ni sve promene koje donosi tehnološka revolucija.

Fetić: Diskriminacija medija u Novom Pazaru

Salahudin Fetić iz novopazarske televizije Sandžak ukazao je na diskriminaciju pojedinih medija od strane lokalne samouprave u Novom Pazaru, među kojima je i TV Sandžak – ne pozivaju ih na događaje koje Grad organizuje, ne dobijaju izjave od gradskih čelnika, a često ne dobijaju informacije od javnog značaja ni posle žalbe povereniku. Ali zato konstantno dobijaju tužbe.

On je ukazao i na to da postoji ogroman problem sa time što nema mladih novinara. Naglasio je „izvanrednu saradnju sa Slavko Ćuruvija fondacijom i veliku iskrenost“: „Osetili smo da su stvarno želeli da probleme dubinski istraže i da nam pomognu u njihovom rešavanju.“


PAVLOVIĆ: PRILIKA DA SE ČUJU GLASOVI SA LOKALA

„Kada nam se Slavko Ćuruvija fondacija obratila sa idejom čiji je cilj bio dobijanje jasne slike o situaciji u lokalnim medijima, smatrali smo da je njihov projekat izvanredna prilika da se čuju glasovi sa lokala i da se uvedu u diskusiju na nacionalnom nivou koja se vodi na temu reformskih procesa“, rekla je Laura Pavlović, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a.

„Pored toga što smo veoma ponosni na rad Fondacije u ovoj oblasti, obradovalo nas je i to što je toliko vas dobilo priliku da se uključi u razgovore na lokalu i ovde, u Beogradu. Nadamo se da je ovo samo početak. Neko je rekao da su lokalni mediji kao biblioteke ili lokalni muzeji, gde se čuva kultura i obrazuje, kako bi se razumela važna pitanja koja je teško obraditi ili još nisu vidljiva. Lokalni mediji takođe mogu da osnaže ljude da se povežu sa drugima i uključe u život svoje zajednice. Kao takvi, lokalni mediji su jako važni ne samo za život jedne zajednice već i za sveukupni razvoj svoje zemlje. Zato budućnost lokalnih medija i kvalitet njihovog izveštavanja u javnom interesu predstavljaju teme od velike važnosti za razvoj“, istakla je Laura Pavlović.

Ona je podsetila da su se lokalni mediji istovremeno našli pred izazovom tehnoloških i marketinških promena.

„U SAD i širom Evrope mediji, a posebno lokalni mediji, suočavaju se sa mnogim izazovima koje je identifikovalo istraživanje sprovedeno u okviru ovog projekta. Opadanje tiraža dnevnih novina, prelazak čitalaca na internet, tabloidizacija i marketinška prezasićenost problemi su lokalnih medija širom sveta. I dok digitalne platforme i nove tehnologije pružaju nove mogućnosti za medije, oni zahtevaju nove poslovne modele i strategije modernizacije sa kojima se mediji širom sveta bore kako bi ih razvili“, istakla je Laura Pavlović i dodala:

„Istraživanje koje je Fondacija sprovela, kao deo ovog projekta, donelo je brojne nalaze i preporuke, koji bi trebalo da posluže kao način za prevazilaženje ovih izazova i oni zavređuju diskusiju i evaluaciju. Mi u USAID-u vidimo prilagođavanje ovim novim poslovnim modelima kao ključni faktor za održivost lokalnih medija. Zato ćemo tokom naredne četiri godine, kroz naš novi program za jačanje okruženja za održivost medija, koji sprovodi Ajreks (Irex), podržati testiranje novih poslovnih modela, inovacije i partnerstva u medijskom sektoru u Srbiji. Iako ne postoji čarobni štapić, i definitivno ne postoji model koji odgovara svima, nadam se da će ova pomoć biti dobra prilika za sve nas da učimo, da probamo nove pristupe, da zajedno prevazilazimo današnje izazove, kako bismo došli do finansijske održivosti lokalnih medija, koji su ključni za razvoj demokratije.“


Tadić: Kompletan haos

Miša Tadić, predstavnik Asocijacije nezavisnih lokalnih medija i vlasnik i glavni urednik požarevačkog radija Boom 93, pozdravio je dolazak Slavice Trifunović, pošto se, kako je primetio, „predstavnici Ministarstva ne pojavljuju često na ovako važnim konferencijama“.

Podsetio ju je da je u ANEM-u posle 2000. godine bilo nekoliko regionalnih televizija – RTV Pančevo, Kragujevac, Niš, Čačak – ali da su se oni zdušno zalagali za privatizaciju, u čemu ih je i ANEM podržavao.

Na kraju je donet set medijskih zakona, koji su, prema Tadićevom mišljenju, dobri, ali je problem u tome što se oni ne poštuju, „a haos je kompletan kada se tome dodaju sukobi među ministarstvima informisanja, lokalne samouprave i finansija“.

Tadić tvrdi da je poslednji republički konkurs za medije bio nelegitiman zato što nisu objavljeni sastavi komisija i zato što u njima sede ljudi za koje niko nije čuo, a sporan je i broj članova iz pojedinih udruženja.

Sa ovim se nije složila Slavica Trifunović, koja je rekla da nije tačno da je konkurs nelegitiman. Ona je istakla da su u komisije uključili članove udruženja koja postoje više od tri godine, kao i da su neka udruženja izašla iz komisija nezadovoljna svojom zastupljenošću u njima, iako, kako je rekla, nigde nije propisano koliko koje udruženje treba da ima članova u komisijama.

Slavica Trifunović je rekla i da novinarska udruženja ne mogu biti „reprezentativna“, kako se to često pominje u javnosti, da to mogu biti samo sindikati, i da su u Ministarstvu hteli da više obrate pažnju na udruženja lokalnih novinara i na lokalne medije. Ona tvrdi da su u Ministarstvu usvojili sve predloge najvećih novinarskih i medijskih udruženja, koja su i pored toga, osim UNS-a, izašla iz komisija.

Vukašin Obradović je izrazio sumnju u namere Vlade kada su u pitanju medijska strategija i zakoni. Prema njegovom mišljenju, neki stavovi predstavnice Ministarstva više liče na mimikriju nego na iskrenu želju da se bilo šta promeni na medijskoj sceni i da je formiranje nove radne grupe samo još jedan iznuđen potez i manevar Vlade.

Kako do finansijske održivosti lokalnih medija

U okviru konferencije tri radne grupe raspravljale su o nekim od ključnih tema za lokalne medije: Kako do finansijske održivosti lokalnih medija, Kako bolje povezati građane i medije i Kako bolje zaštititi javni interes u lokalnom javnom informisanju.

Učesnici rasprave o finansijskog održivosti bili su jednodušni u oceni da, bez obzira na probleme koji se u tom procesu javljaju, od projektnog sufinansiranja ne treba odustajati. Istovremeno, ne treba ići na donošenje novog zakona, pošto bi to oduzelo previše vremena, ali mnoge delove zakona i pravilnika o projektnom sufinansiranju treba izmeniti ili dodatno precizirati.

Kako su učesnici ove radne grupe ocenili (advokat Miloš Stojković, predsednik ANEM-a Miša Tadić, predsednica Lokal Pressa Zorica Višnjić, Zlatko Minić iz Transparentnosti, i moderator, novinar Cenzolovke Denis Kolundžija), često dolazi do zloupotreba zakonskih odredaba i manipulacija.

Posebno su istaknuti problemi sa evaluacijom projekata i sa tim što u mnogim slučajevima niko ne zna da li su oni uopšte i realizovani. Veliki problem su i komisije koje ocenjuju projekte – zapitali su se ko su ti ljudi koji u njima sede a koje ne znaju u novinarskoj zajednici, koja ih udruženja delegiraju, da li su uopšte obučeni za taj posao, da li znaju da pišu projekte…

Predloženo je da medijska udruženja rade na edukaciji svojih članova, kako bi se ceo proces profesionalizovao.

Ukazano je i na to da reklamno tržište treba normalizovati. Bez obzira na to što je, prema procenama koje se pojavljuju u javnosti, teško oko 170 miliona evra, lokalni mediji od toga imaju ili ništa ili mrvice.

Kako povezati građane i medije

Gde su uopšte građani u definisanju toga šta je njihov interes? Kada pogledamo zakonska rešenja, vidimo da nekih tema tamo jednostavno nema – od toga da nema borbe protiv korupcije, do ruralnih tema, koje nisu definisane kao javni interes ni u poljoprivrednim oblastima. Ali, bez obzira i na to šta u zakonu piše, treba na lokalnom nivou definisati teme od javnog interesa i u taj proces uključiti građane, ukazano je na radnoj grupi Kako bolje povezati građane i medije.

Na ovoj grupi (Nenad Živković iz Pančevo Si Ti, Maja Leđenac iz NDNV, Ivan Grujić iz Leskovačkog edukacionog centra, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, moderator Srđan Đurović iz Fonda za otvoreno društvo) istaknuto je da se ne treba samo koncentrisati na pitanje sufinansiranja medijskih sadržaja, već i na funkcionisanje nekih novih modela rada medija koji su više povezani sa građanima, što se očekuje od medija civilnog društva. Razgovaralo se i o tome kako povezati novinarstvo i građanski aktivizam.

Jedan od predloga je i taj da medijska strategija predvidi i fiskalne olakšice koje bi trebalo da postoje za medije.

Predloženo je da se definišu kriterijumi koji razlikuju medije koji rade u korist građana od onih drugih – pa da samo mediji koji poštuju Kodeks novinara mogu da konkurišu za javna sredstva. Predloženo je i da se takvi mediji udruže, da razmenjuju sadržaje i nađu nove kanale komunikacije sa civilnim grupama.

Razgovaralo se i o tome kako da mediji steknu poverenje građana, odnosno kako da izađu iz začaranog kruga u kojem su im potrebni resursi da bi izgradili poverenje kod građana i da bi bili kvalitetniji – što je teško uraditi bez novca.

Predložena je i veća transparentnost trošenja sredstava medija iz javnih izvora, odnosno da takvi prilozi budu jasno označeni i da se proverava šta je to što je urađeno za novac građana. Čula su se mišljenja da bi i privatni mediji stekli veće poverenje građana kada bi objavljivali od koga dobijaju novac.

Kako zaštititi javni interes u lokalnom javnom informisanju

Na radnoj grupi koja se bavila javnim interesom (Mileva Malešić, TV Forum iz Prijepolja, Miroslav Jovanović iz Kragujevačkih novina, Maja Divac iz Programske grupe Mreža, Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka, moderirala Jelena Pajović van Reenen iz Naše zadužbine – Kuće građanskog društva) preporučeno je lokalnim medijima da se pri obraćanju lokalnim samoupravama pozivaju na član zakona kojim se, pored definisanja javnog interesa, ističe i obaveza lokalnih samouprava da javni interes moraju da ostvaruju i tako što će podsticati raznovrsnost medijskog sadržaja, slobodu izražavanja i slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija.

Jedna od preporuka, koja ne mora da podrazumeva nužno izmenu samog zakona, već i nekog podzakonskog akta, jeste da se ne definišu samo oblasti od javnog interesa već i ciljevi informisanja u javnom interesu i da se ustanove kriterijumi pomoću kojih će se utvrđivati da li neki medij radi u javnom interesu ili ne. Maja Divac je podsetila da je tako nešto urađeno u Velikoj Britaniji.

Primećeno je da je samoregulacija na niskom nivou, osim Saveta za štampu, koji, i pored nedostataka, predstavlja dobar primer. Kako se Savet za štampu ne bavi elektronskim medijima, predloženo je da Savet i to počne da radi, odnosno da se pretvori u Savet za medije, ili da se stvori novo telo koje bi se bavilo elektronskim medijima. Miša Jovanović iz Kragujevačkih novina smatra da REM treba da radi taj posao, posebno zato što njega građani plaćaju, a Savet za štampu ne.

Konstatovano je i da treba da se stvore „novi kodeksi i regulatorni mehanizmi koje bi novinari poštovali i koji bi ih zaštitili u odnosu na političku i ekonomsku elitu“.

Na ovoj radnoj grupi je predloženo da se preporuči redakcijama da usvoje interne samoregulatorne kodekse, čije bi kršenje povlačilo i jasne konsekvence. Važno je i da se u samim medijima objavi odluka Saveta za štampu ukoliko je taj medij prekršio Kodeks, a bilo je predloga da se oni i finansijski kazne.

Važno je i građane upoznati sa tim zašto je za njih same važno informisanje u javnom interesu. Istaknut je primer Televizije Forum iz Prijepolja, koja je kao medij civilnog društva dobila poverenje građana, koji se često pre njima obraćaju nego lokalnim komunalnim službama.

Predloženo je i da se manjim lokalnim medijima pruži podrška od strane većih i da se radi na umrežavanju lokalnih medija.

Bilo je predloga i o dodatnoj finansijskoj pomoći lokalnim medijima – od smanjenja PDV-a štampanim medijima, poreskih olakšica na honorare i plate do beskamatnog kreditiranja i sufinansiranja stručnog usavršavanja novinara.